Tokom dve decenije izme\u0111u 1920. i 1940. godine, Rumunija se suo\u010dila sa sve vec\u0301om revizionisti\u010dkom agresijom dve velike sile u njenoj blizini, nacisti\u010dke Nema\u010dke i Sovjetskog Saveza, i suseda kao \u0161to su Ma\u0111arska i Bugarska. U junu 1940. godine, nakon okupacije Francuske od strane nacisti\u010dke Nema\u010dke, Sovjetski Savez je postavio dva ultimatuma rumunskoj vladi zahtevajuc\u0301i predaju Besarabije i Severne Bukovine. Dana 30. avgusta 1940. godine, prema Be\u010dkom ugovoru, Nema\u010dka i Italija su zahtevale od Rumunije da ustupi severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj. A 7. septembra 1940. godine, ugovorom iz Krajove, te iste Nema\u010dka i Italija zahtevale su od Rumunije da Bugarskoj ustupi Kvadrilater ili Ju\u017enu Dobrud\u017eu. Ta kriza je dovela na vlast vladu koju su formirali Gvozdena garda i general Jon Antonesku, a glavnim odgovornim smatran je kralj Karol II koji je izgubio presto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Suveren je imao izuzetno sna\u017enu li\u010dnost. Inteligentan i manipulativan, Karol II je 1938. godine uspostavio re\u017eim li\u010dnog autoriteta kojim je potisnuo politi\u010dke partije i slobodnu \u0161tampu. Bio je otac koji je zlostavljao svog sina, buduc\u0301eg suverena Mihaja I, koga je svrgnuo 1930. godine, kada je ovaj bio maloletan. Za njegovo ime i ime njegovih podr\u017eavaoca vezuju se brojni skandali korupcije. U svom neizmernom ponosu, \u010dak i posle duboke krize 1940. godine, odbio je da abdicira, jednostavno napu\u0161tajuc\u0301i presto i krunu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, najprosperitetniji period Rumunije vezuje se za ime Karola II i njegovu desetogodi\u0161nju vladavinu, izme\u0111u 1930. i 1940. godine. Glavni grad Bukure\u0161t je sistematizovan, po\u010dela je izgradnja jezera na reci Kolentini na severu grada, a kultura je dobila zna\u010dajnu podr\u0161ku. Ne sla\u017eu se svi savremenici da je kralj bio podla li\u010dnost u savremenoj istoriji Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
George Barbul je bio li\u010dni sekretar mar\u0161ala Jona Antoneskua. Godine 1984. intervjuisao ga je poznati istori\u010dar Vlad \u0110eor\u0111esku na Radiju Slobodna Evropa, intervju koji je u\u0161ao u nasle\u0111e Centra za usmenu istoriju Rumunskog radija 1993. godine. Barbul je rekao da uprkos animozitetima izme\u0111u Karola II i Antoneskua, potonji je politi\u010dki razmi\u0161ljao u smislu stabilnosti i stavljao je monarhiju ispred karaktera kralja: Monarhija je, verovao je Antonesku, neophodna za dr\u017eavu poput Rumunije, mladu zemlju. Samo monarhija mo\u017ee da garantuje kontinuitet dr\u017eave u svetu demagoga, gde su, prema njegovoj sopstvenoj formuli, vlasnici glasova zamenili vlasnike zemlje. Aludirao je na razliku koja je postojala izme\u0111u Rumunije pre 1914. i Rumunije posle 1920. godine. I smatrao je da s obzirom na neophodnost postojanja monarhije, ne treba kriviti kralja Karola, ne treba ga blatiti, ma kakvi bili njegovi gresi. Jer nestabilnost na prestolu Rumunije je bila opasnost. Otac je vec\u0301 zbacio sina i stupio na presto, ako je prema onome \u0161to je \u017eeleo odre\u0111eni deo opozicije, u ovom slu\u010daju Nacionalna selja\u010dka partija i Gvozdena garda, odnosno detronizacija Karola od strane Mihaja, a ako bi se Mihaj ponovo popeo na presto, to bi bio element nestabilnosti.<\/em>\u201c<\/p>\n
Za pravnika i politi\u010dkog zatvorenika Radua Boro\u0161a, kralj Karol II je bio, kako je tvrdio u intervjuu 1995. godine, jedan od va\u017enih rumunskih suverena koji je podr\u017eavao i podsticao razvoj vazduhoplovstva, oblast koja se \u0161irila 1930-ih. Za mene, kao Rumuna, Kralj Karol je veliki kralj. I da su ga Rumuni razumeli mi bismo mnogo vi\u0161e napredovali nego \u0161to smo uradili. Sve \u0161to je ura\u0111eno od kraja prvog svetskog rata do drugog svetskog rata, sve \u0161to je postignuto u zemlji, u industriji, u administraciji i tako dalje bila je njegova volja, njegov partonat, njegovo nametanje. Kada je do\u0161ao, na\u0161ao je da u Rumuniji, sa stanovi\u0161ta vazduhoplovstva, nemamo ni\u0161ta! Mi smo tokom Prvog svetskog rata imali malo avijati\u010dara i observacionih balona. Vi\u0161e smo se bavili balonima nego lova\u010dkom ili bombarderskom avijacijom. Mi u Prvom svetskom ratu nismo bili ono \u0161to smo bili u Drugom svetskom ratu. Tada je odlu\u010dio da razvije avijaciju, naro\u010dito vojnu avijaciji. U okviru vojnog vazduhoplovstva nametnuo je stvaranje I.A.R. Bra\u0161ov, gde smo napravili i borbeni avion I.A.R. 14, koji je u svoje vreme, 37-38, bio jedan od dobrih borbenih aviona. Ali, osim vojne avijacije, shvatio je da moramo imati i civilnu avijaciju. Gledao je u budu\u0107nost i shvatio da c\u0301e avijacija postati va\u017eno prevozno sredstvo. A onda je odlu\u010dio da osnuje rumunsku kompaniju za vazdu\u0161ni transport. Do stvaranja ovog rumunskog dru\u0161tva, Rumunija je u\u010destvovala sa Francuskom u Francusko-rumunskom dru\u0161tvu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Kralj Karol II je jedan od onih kontroverznih ljudi istorije. Bez kojih bi, mo\u017eda, postojanje bilo mirnije, ali banalnije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom dve decenije izme\u0111u 1920. i 1940. godine, Rumunija se suo\u010dila sa sve vec\u0301om revizionisti\u010dkom agresijom dve velike sile u njenoj blizini, nacisti\u010dke Nema\u010dke i Sovjetskog Saveza, i suseda kao \u0161to su Ma\u0111arska i Bugarska. U junu 1940. godine, nakon okupacije Francuske od strane nacisti\u010dke Nema\u010dke, Sovjetski Savez je postavio dva ultimatuma rumunskoj vladi zahtevajuc\u0301i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515495","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n