Tragedije kroz koje su Jevreji pro\u0161li tokom Drugog svetskog rata duboko su dirnuli savremenike. Uprkos njegovoj o\u010diglednoj svemoc\u0301i, nacisti\u010dkom zlu su se suprotstavili dobri ljudi koji su u\u010dinili koliko su mogli da ljudi proganjani na iracionalnoj rasnoj osnovi vi\u0161e ne pate. Neki od tih ljudi bili su Rumuni, koji nisu odustali od humanosti, pomagali su Jevrejima, bez obzira na posledice. Jedan od njih bio je Emil Tomesku, rezervni pukovnik i veteran Drugog svetskog rata, koji je 1942. godine imao \u010din kapetana. U intervjuu koji je dao za Centar za Usmenu istoriju rumunske radiodifuzije 1997. godine, Tomesku je ispri\u010dao \u0161ta je prona\u0161ao dalje od Odese, u palati jednog Francuza koji je pobegao.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na\u0161ao sam zakucane vrata i prozore. Kada sam pitao \u0161ta je razlog, vojnici su mi rekli da su unutra bili Jevreji i da je svake nedelje dolazio pretor i odatle uzimao po jednog koji bi zatim nestao. Kasnije sam saznao da im je pucao u potiljak i bacao ih u napu\u0161ten bunar. Otvorio sam daske, ono \u0161to sam unutra na\u0161ao je ne\u0161to neopisivo! Bili su to \u017eivi kosturi,ljudski kosturi! Izlgladneli, neoprani, bilo je to ne\u0161to stra\u0161no! Napravili su toalet od jedne sobe. Odmah sam naredio da se voda zagreje u kotlovima, izveo ih napolje, naterao ih da se operu, dao im hranu i uzeo sam neke od izdr\u017eljivijih \u017eena da poma\u017eu u kuhinji. Nisam mogao da ostanem dugo, nare\u0111eno mi je da se vratim na front. Verovatno je pretor ili neko tamo javio \u0161ta radim, pa su me poslali na front.“<\/em><\/p>\n
Aristina Sailjanu je bila iz Targu Lapu\u0161a, mesta u severnoj Transilvaniji koje je Ma\u0111arska pripojila nakon arbitra\u017ee u Be\u010du 30. avgusta 1940. godine. Prisetila se 1997. godine kako je njen otac spasao porodicu Jevreja koje je sakrio u kolibi, u \u0161umi.<\/p>\n
Imali smo imanje u Raoaia, 14 kilometara od op\u0161tine Lapu\u0161ul Romanesk. I moj otac je tamo imao doma\u0107instvo. Imali smo sve \u0161to nam je bilo potrebno. Po\u0161to je bilo tako izolovano mesto, moj otac je naravno mislio da u\u010dini dobro delo jer je on uradio to iz ljubavi prema kom\u0161iji. Otac me je tada poslao u noc\u0301i izme\u0111u 15. i 16. aprila sa biv\u0161im slugom. Izvela sam decu iz kuc\u0301e i oti\u0161li smo u Raoaiu u na\u0161e domac\u0301instvo gde nas je \u010dekao otac. Odveo ih je, odveo u \u0161umu, sagradio im kolibe, uredio ih. Bilo je veoma opasno, jer ako bi nas Nemci uhvatili, jednostavno bi nas pogubili.“<\/em><\/p>\n
George Moldovan iz Bla\u017ea je rekao 1997. godine da je, zajedno sa drugim mladim ljudima njegovih godina, odneo hranu Jevrejima u logor na putu Per\u0161anj-Ladenj-Bra\u0161ov. \u0160ta je udru\u017eenje u kojem je bio aktivan nameravalo sa Jevrejima?<\/p>\n
Pre svega, da ih spasimo od deportacije. U drugim delovima zemlje su bili okupljani i odvedeni u pozadinu fronta. Odavde, iz Bla\u017ea, slani su u radne logore, a ne u logore za istrebljenje. Za sve Jevreje iz severnog Erdelja vec\u0301 se postavljalo pitanje spasavanja od odvo\u0111enja u logore za istrebljenje u Au\u0161vicu i drugim mestima. Ure\u0111ivali su se tajni grani\u010dni prelazi, sreo sam tog \u010doveka koji je ovde bio mnogo puta i koji je tako\u0111e i meni li\u010dno zahvalio. Ponosan sam \u0161to se iz opisa koje sam pro\u010ditao \u010dinilo da je to sam Raul Valenberg. Bio je visok, izvanredan \u010dovek i veoma hrabar.“<\/em><\/p>\n
Sonja Palti se 2001. setila agronoma Vasileskua, \u010doveka koji je platio \u017eivotom nakon \u0161to je objavljeno da je pomagao Jevrejima.<\/p>\n
Vasilesku je bio, mogu rec\u0301i, jedini \u010dovek. Hranu su trebali da dobijaju samo oni koji su izlazili na posao, a tih zimskih dana je malo njih izlazilo na posao jer je vec\u0301ina njih bila bolesna: grip, dijareja, reumatizam. Tada je Vasilesku, po\u0161to je mesec decembar, odnosno pribli\u017eavao nam se Bo\u017eic\u0301, odlu\u010dio da da hranu svima u logoru, odnosno deci, i \u017eenama i starcima koji nisu i\u0161li da rade. Sutradan smo se svi okupili i re\u010deno nam je da za sat vremena budemo svi sa prtljagom, vode nas na \u017eelezni\u010dku stanicu i odatle krec\u0301emo na Bug, u Bogdanovku. Do\u0161ao je poru\u010dnik Kapeleanu i po\u010deo je da nas udara svojim bi\u010dem levo-desno. Kada je podigao bi\u010d da udari dalje, direktor farme Vasilesku ga je uhvatio za ruku i rekao: Dosta si ih tukao, ostavi ih do\u0111avola, obeznani\u0107e se!\u201c. Kapeleanu je napisao informativnu bele\u0161ku u kojoj je rekao da je Vasilesku bio za grupu Jevreja, da im je pomagao i da im je dao hranu, a agronom Vasilesku je poslat u Kotul Donului odakle se nikada nije vratio\u201c.<\/em><\/p>\n
Neki Rumuni su \u010dinili dela pravog humanizma u ekstremnim vremenima za Jevreje, kao \u0161to je Drugi svetski rat. A titula pravenih me\u0111u narodima za neke od njih predstavlja \u010din zahvalnosti jevrejskog naroda.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tragedije kroz koje su Jevreji pro\u0161li tokom Drugog svetskog rata duboko su dirnuli savremenike. Uprkos njegovoj o\u010diglednoj svemoc\u0301i, nacisti\u010dkom zlu su se suprotstavili dobri ljudi koji su u\u010dinili koliko su mogli da ljudi proganjani na iracionalnoj rasnoj osnovi vi\u0161e ne pate. Neki od tih ljudi bili su Rumuni, koji nisu odustali od humanosti, pomagali su […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515496","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n