Totalitarni re\u017eimi i njihovi ljudi, vo\u0111e i obi\u010dni \u010dlanovi komunisti\u010dkih i fa\u0161isti\u010dkih partija, histeri\u010dno su vikali celom svetu o patnji i progonima kojima su navodno bili podvrgnuti od strane demokratskog re\u017eima. Ali kad su stigli na vlast, totalitarni re\u017eimi su koristili svoju mitolo\u0161ku pro\u0161lost da bi uveli pravi teror u dru\u0161tvu. Bez sumnje, veliki maestro terora i la\u017ei je bio re\u017eim komunisti\u010dki partije. Re\u017eim je izgradio legende po pitanju patnji sopstvenih vo\u0111a i \u010dlanova, a javno predstavljanje ovoga bili su zatvori gde su bili utamni\u010deni pod optu\u017ebom terorizma pretvoreni otvorene muzeje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, zatvor Doftana je bilo mesto gde se javnosti govorilo koliko te\u0161ko su \u017eiveli komunisti. Sme\u0161ten u podkarpatskoj oblasti, na oko 120 kilometara od Bukure\u0161ta, zatvor je bio otvoren 1895. godine. Iako poznat kao zatvor komunista ili Rumunska Bastilja\u201c, imenom kojim se vezuje za francusku Revoluciju, u Doftani su bili zatvoreni i Korneliju Zelja Kodrjanu i Horija Sima, dvojica vo\u0111a Gvozdene Garde. U Doftani su bili i zvu\u010dan imena komunisti\u010dke partije, iz prve generacije koju su formirali George Georgiju-De\u017e ili rumunski Staljin, Kivu Stojka, Aleksandru Mogjoro\u0161, George Apostol, ali i oni iz druge generacije, kao \u0161to su to bili Nikolaje \u010cau\u0161esku i Grigore Preotjasa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Muzejska avantura zatvora iz Doftane po\u010dinje 1949. godine. Nakon dolaska na vlast prosovjetske vlade koju je predvodio Petru Groza, nakon 6. marta 1945. godine, uz pomo\u0107 pesnice sovjetskog emisara Andreja Va\u0161inskog koji je lupio o sto kralja Mihaja I, izvr\u0161na vlast je po\u010dela da radi na promeni Rumunije. Za rekonstrukciju zatvora-muzeja Doftana odre\u0111ene su, za tada\u0161nje vreme s velikom nema\u0161tinom nakon rata, ogromne sume novca. Direktno su bili upleteni u projekat Udru\u017eenje Biv\u0161ih Politi\u010dkih Antifa\u0161isti\u010dkih Zatvorenika iz Rumunije, filijala Me\u0111unarodne federacije biv\u0161ih politi\u010dkih zatvorenika \u017ertava fa\u0161izma, i Rumunsko Udru\u017eenje za veze sa Sovjetskim Savezom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kristijan Vasile je istori\u010dar u Institutu za istoriju Nikolaje Jorga\u201c pri Akademiji Rumunije i izu\u010dava na\u010din na koji je komunisti\u010dki re\u017eim propagandisti\u010dki pretvorio u muzej istoriju Rumunije, nakon 1945. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dana 10. novembra 1940. godine zatvor iz Doftane se ru\u0161i, mnogi zidovi padaju i ostaju tako do 1948. godine. Komunisti su rekonstruisali taj muzej skoro od nule, kako su oni hteli, ne ba\u0161 onako kako je izgledao ranije. Ulo\u017eili su tamo milione, postoje zapisi ra\u010dunovo\u0111a koliko para se tamo ulo\u017eilo\u201c.<\/em><\/p>\n
Doftana je bila \u017eiva istorija komunista i predlagala je rumunskom dru\u0161tvu promenljivu pro\u0161lost, po meri budu\u0107nosti.<\/p>\n
Kristijan Vasile: Do 1965. godine se govorilo mnogo o \u0107eliji druga Georgiua-De\u017ea, a nakon 1965. godine se govorilo o \u0107eliji druga \u010cau\u0161eskua. Da li je Doftana bila pravi narodni muzej istorije? Pore\u0111enje sa francuskom Revolucijom se akcentovalo jo\u0161 vi\u0161e po\u010dev\u0161i od 1948. godine, kada se najavilo da \u0107e se Doftana pretvoriti u narodni muzej, jer je tad biv\u0161i zatvor nazvan Bastiljom rumunske revolucije. Nije se pravio narodni muzej istorije, ve\u0107 se pretvarao u narodni muzej ve\u0107 postoje\u0107i muzej koji je govorio o progonstvu komunista. Dodatno, bar podsvesno, slala se poruka da je budu\u0107i muzej iz Doftane ili budu\u0107i muzej partije, gde bi Doftana bila filijala, u stvari pravi narodni muzej istorije. Vremenom je ova ideja pre\u0161la u drugi plan, a zatim je i napu\u0161tena\u201c.<\/em><\/p>\n
Doftana je postala mesto lai\u010dkog hodo\u010da\u0161\u0107a za komunisti\u010dki re\u017eim. U posetu su dovo\u0111ene osnovne i srednje \u0161kole sa decom i mladima, ceremonije pristupanja u pionire bile su organizovane u biv\u0161em zatvoru. Kult Doftane je stigao i u muziku, a emblemati\u010dne su koral Gledam iz Doftane\u201c i simfonijska poema Pad Doftane\u201c koju je napisao Alfred Mendelson 1950. godine. Najvi\u0161e slavljena osoba iz Doftane je bio Ilije Pintilije, koji je poginuo u zemljotresu iz 1940. godine, jer je bio Rumun i jer je bio \u010dlan Centralnog Komiteta Rumunske komunisti\u010dke partije. \u010cak i vi\u0161e od toga, jedan bulevar je nosio njegovo ime.<\/p>\n
Kristijan Vasile ka\u017ee da rivalstva, politi\u010dke borbe i izjedna\u010davanje ra\u010duna unutar rumunske Komunisti\u010dke partije su mnogo uticale na muzejsko predstavljanje komunista koji su tamo bili zatvoreni. Na primer, Lukreciju Patra\u0161kanu, Vasile Luka, Ana Pauker, protivnici vo\u0111e De\u017ea, bili su predstavljeni u muzeju, a zatim otklonjeni.<\/p>\n
\u0160tefana Fori\u0161a nisu ni uzeli u obzir. Patra\u0161kanu ne samo da je prisutan u prvobitnoj izlo\u017ebi muzeja, ve\u0107 je u Centralnom Komitetu te Antifa\u0161isti\u010dke Federacije za Komitet muzeja Doftane, 1947. godine, i \u010detvrti je po va\u017enosti. Prvi je De\u017e, zatim Teoharije \u0110or\u0111esku, zatim Luka i onda Patra\u0161kanu, dakle, zami\u0161ljene legende u muzeju su bile jasne. Zatim dolazi februar 1948. godine i Patra\u0161kanu je izba\u010den iz komunisti\u010dke partije i svaka legenda o njemu je otklonjena. Na kraju, 1952. godine isklju\u010dena je i Ana Pauker iz izlo\u017ebe, i Luka nestaje i Teohari \u0110or\u0111esku\u201c.<\/em><\/p>\n
Zatvor-muzej iz Doftane nestaje 1990. godine. Osim \u0161to u tim godinama nije bilo novca da se podr\u017ei ovakav projekat, ni la\u017e nije mogla ve\u010dno \u017eiveti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Totalitarni re\u017eimi i njihovi ljudi, vo\u0111e i obi\u010dni \u010dlanovi komunisti\u010dkih i fa\u0161isti\u010dkih partija, histeri\u010dno su vikali celom svetu o patnji i progonima kojima su navodno bili podvrgnuti od strane demokratskog re\u017eima. Ali kad su stigli na vlast, totalitarni re\u017eimi su koristili svoju mitolo\u0161ku pro\u0161lost da bi uveli pravi teror u dru\u0161tvu. Bez sumnje, veliki maestro […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515498","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n