Predstavnici Senata i Poslani\u010dkog doma doneli su odluku o osnivanju specijalne komisije za analizu projekta eksploatacije zlata u mestu Ro\u0161ija Montana. Komisija \u0107e do 20. oktobra morati da zavr\u0161i ovaj izve\u0161taj. Projekat Ro\u0161ija Monatna stvorio je tenzije unutar Socijal-liberalne unije (USL) na vlasti nakon \u0161to je kabinet socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte napravio projekat koji propisuje uslove za eksploataciju. Odluka je izazvala i talas protesta u vi\u0161e rumunskih gradova kao i u inostranstvu. Protivnici projekta tvrde da \u0107e eksploatacija zlata pomo\u0107u cijanida, koju predla\u017ee kanadska kompanija, imati negativne posledice po \u010dovekovu sredinu, dok pristalice, uglavnom me\u0161tani, tvrde da bi otvaranje rudnika stvorilo nova radna mesta i re\u0161ilo dru\u0161tveno- ekonomske probleme ove zone. Nalazi\u0161te zlata u mestu Ro\u0161ija Montana smatra se jednim od najve\u0107ih u Evropi i tre\u0107i u svetu. Prema procenama eksperata, pored zlata nalazi\u0161te ima i velike koli\u010dine retkih metala, kao i 1600 tona srebra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer Rumunije Viktor Ponta predstavio je u rumunskom parlamentu sadr\u017eaj pisma o namerama za novi aran\u017eman iz predostro\u017enosti sa Evropskom komisijom, Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Dokument \u0107e biti potpisan na dvogodi\u0161nji period i bi\u0107e vredan 4 milijarde evra. Medjunarodni poverioci tra\u017ee za uzvrat reforme zdrastvenog sistema i privatizaciju ve\u0107eg broja dr\u017eavnih kompanija. Premijer je precizirao da su jedini porezi dogovoreni sa Monetarnim fondom doprinos za socijalno i zdrastveno osiguranje na prihode od unajmljivanja stanova, kao i akcize na luksuzne proizvode, kako bi se nadoknadilo smanjenje takse na dodatnu dobit sa 24 na 9 odsto. Upravni odbor MMF-a analizirace ove jeseni pismo o namerama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle 23 godine od pada komunizma, ministarstvo pravosudja uputilo je na raspravu nacrt zakona koji predvidja da biv\u0161i osudjeni na\u010delnici za nedela vr\u0161ena do decembra 1989. godine treba da plate obe\u0161te\u0107enje njihovim \u017ertvama. Biv\u0161i politi\u010dki zatvorenici smatraju da mera dolazi prekasno, jer 95 odsto \u017ertava komunisti\u010dkog re\u017eima je ve\u0107 preminulo. Medju najpoznatijim zatvorskim djelatima nalazi se i Jon Fi\u010dor, biv\u0161i na\u010delnik zloglasnog logora Periprava, i Aleksandru Vi\u0161inesku, biv\u0161i komandant zatvora u Ramniku Sarat. Zajedno sa ostalim komunisti\u010dkim djelatima oni su uveli represivni nehumani i proizvoljni zatvorski re\u017eim. Metodi su se kretali od li\u0161avanja zatvorenika najosnovnijih lekova pa sve do nezamisljivih tortura. Paradoksalno je da ovi u\u017eivaju sada penzije od 1200 evra u zemlji u kojoj minimalna plata dosti\u017ee svega 175 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu su odr\u017eane protestne manifestacije zdrastvenih radnika i radnika saobra\u0107ajnih preduze\u0107a i javnih usluga nezadovoljni uglavnom niskim primanjima. Ve\u0107 vi\u0161e godine, zdrastveni sistem Rumunije nalazi se u dubokoj krizi i lekari zahtevaju da se iz dr\u017eavnog bud\u017eeta izdvoji najmanje 6 odsto za ovu oblast, jedan od glavnih preduslova za razvoj svake dr\u017eave. 2012. godine za zdrastvo je izdvojeno samo 2,9 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda. Proteste su organizovali i sindikalni radnici javnog saobra\u0107aja i javnih usluga nezadovoljni blokadom fondova za li\u010dne dohotke na nivou 2008 godine, nekoliko stotina demonstranata zahtevalo je izmenu postoje\u0107ih zakona o saobra\u0107aju i mogu\u0107nost pregovora u vezi sa kolektivnim radnim ugovorima. I zaposleni radnici podzemne \u017eeleznice stupili su u \u0161trajk upozorenja, posle neuspe\u0161nih pregovora sa upravom o kolektivnom radnom ugovoru. Podzemni i povr\u0161inski saobra\u0107aj prete prekidom rada na neodredjeno vreme od 30. septembra ako im se ne\u0107e ispuniti zahtevi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski premijer Viktor Ponta boravio je u zvani\u010dnu posetu Ankari, gde je vodio razgovore sa predsednikom Turske, Abdulahom Gjulom, i svojim turskim kolegom, Re\u010depom Erdoanom. Razgovori rumunske delegacije usredsredili su se na strate\u0161ko partnerstvo postignuto 2011. godine. Razgovaralo se i o zajedni\u010dkim energetskim projektima. Premijer Rumunije je naglasio da energetska sigurnost predstavlja za dve zemlje jedan od najve\u0107ih uloga u narednom periodu. Predsednik rumunske vlade potvrdio je punu i bezuslovnu podr\u0161ku Rumunije integracionom procesu Turske u Evropsku uniju. Podse\u0107amo da je Turska najve\u0107i trgovinski partner Rumunije van unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vice\u0161ampion Rumunije u fudbalu, tim Pandurii Trgu \u017diu, do\u017eiveo je ju\u010de prvi poraz sa 0-1 u grupi E Lige Evrope od Dnjepra iz Dnjepropetrovska. Dan ranije, u Ligi \u0160ampiona, Steaua iz Bukure\u0161ta izgubila je od Salkea 0-4 sa 0-3.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Autor: Mihaj Pelin. Prevod: Teodora Kristez) <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predstavnici Senata i Poslani\u010dkog doma doneli su odluku o osnivanju specijalne komisije za analizu projekta eksploatacije zlata u mestu Ro\u0161ija Montana. Komisija \u0107e do 20. oktobra morati da zavr\u0161i ovaj izve\u0161taj. Projekat Ro\u0161ija Monatna stvorio je tenzije unutar Socijal-liberalne unije (USL) na vlasti nakon \u0161to je kabinet socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte napravio projekat koji propisuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":123775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515575","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n