Na svom putu ka evropskom prostoru slobodnog kretanja Rumunija nailazi na brojne prepreke. Rumunija i njen ju\u017eni sused, Bugarska, o\u010dekuju ve\u0107 vi\u0161e od dve godine zeleno svetlo za pristup \u0160engenu, ali se pojedine zemlje \u010dlanice Evropske unije protive pozivaju\u0107i se na korupciju u dve zemlje. Ove nedelje, francuski ministar za evropske poslove, Tijeri Repenten, tvrdio je da, verovatno, Rumunija i Bugarska ne\u0107e biti primljene uskoro u \u0160engen zbog izve\u0161taja Evropske komisije o pravosudju, koji \u0107e, po njegovim re\u010dima, biti negativan. \u010cak vi\u0161e, brojni francuski politi\u010dari pozicije i opozicije, pozivaju se na pitanje Roma poreklom iz Rumunije, koji ne uspevaju da se integri\u0161u i boje se masovne invazije Roma. Medjutim, podpredsednik grupe rumunsko- francuskog prijateljstva, Pijer Dufo, ka\u017ee da ne bi trebalo da integracija Roma u francusko ili evropsko dru\u0161tvo bude povezana za ulazak Rumunije u \u0160engen. Moramo dodati da izmedju Rumunije i Francuske postoji strate\u0161ko partnerstvo, na \u010diju osnovu zvani\u010dnici iz Pariza su izrazili podr\u0161ku pristupanju Bukure\u0161ta \u0160engenu. Ciljevi parnerstva ostvaruju se na bazi reciprociteta, rekao je, sa svoje strane, \u0161ef rumunske diplomatije, Titus Korlacean: \u00abReciprocitetom se ostvaruje ono \u0161to smo ustanovili u strate\u0161kom partnerstvu i smernici koju smo potpisali sa francuskim premijerom, u Parizu, pre nekoliko meseci, i tamo je uklju\u010den zajedni\u010dki cilj obeju strana- podr\u0161ka Francuske demar\u0161ima Rumunije za pristup \u0160engenu, ali postoje i drugi veoma va\u017eni politi\u010dki, strate\u0161ki, ekonomski i kulturni ciljevi. Ako ne postoji reciprocitet onda je dobro da nas francuska vlada o tome obave\u0161tava zvani\u010dnim kanalima, a ne posredstvom medija.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekt eksploatacije rudnika zlata u mestu Ro\u0161ija Montana, u centru Rumunije, jeste i dalje izvor dilema. Nalazi\u0161te, u kojem postoji 300 tona zlata, smatrano je jednim od najve\u0107ih u Evropi i tre\u0107em po veli\u010dini na svetu. Protivnici projekta smatraju ga pretnjom po \u010dovekovu okolinu zbog metode vadjenja zlata pomo\u0107u cijanida, kao i zbog posledica po istorjiske spomenike. Medjutim, pristalice eksploatacije rudnika pomo\u0107u cijanida ka\u017eu da bi to otvorilo nova radna mesta. Ve\u0107 dve nedelje, odr\u017eana su saslu\u0161anja svih ume\u0161anih strana, kako u specijalnoj parlamentarnoj komisiji, tako i u drugim komisijama. Direktor Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe, George Major, ka\u017ee da je Ro\u0161ija Montana pitanje nacionalne bezbednosti, ali da ne mo\u017ee re\u010di da li je dobro implementirati ovaj projekat. Sa svoje strane, predstavnici kanadskog investitora isti\u010du da \u0107e, usled eksploatacije, Rumunija imati ekonomske koristi, okolna sredina biti mnogo \u010distija nego sada, a kulturna, prete\u017eno arheolo\u0161ka ba\u0161tina, bi\u0107e vrednovana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije je 1. oktobra snizila, po tre\u0107i put uzastopce, godi\u0161nju referentnu kamatu do novog istorijskog minimalnog praga, sa 4,5 odsto na 4,25 odsto. Mera je namenjena relansiranju kreditiranja na nacionalnoj moneti. Ali, bar do sada, o\u010dekivani efekti se nisu pojavili, a komercijalnim bankama se prebacuje da nisu sledile preporuke Narodne banke i nisu pojeftinile kredite u lejima. \u010cak vi\u0161e, kako je ocenio guverner Narodne banke, Mugur Isaresku, umesto da smanjuju kamate za kredite, banke su smanjile kamate za \u0161tednju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e od 50 pozori\u0161nih predstava iz 22 zemlje u\u010destvovalo je na Prvom medjunarodnom festivalu radio pozori\u0161ta Grand Prix Nova, koji se odvijao ove nedelje u Bukure\u0161tu, u organizaciji Radija Rumunija. Organizovan pod visokom pokroviteljstvom Princeze Margarete od Rumunije, dogadjaj spada medju manifestacije odr\u017eane povodom obele\u017eavanja, 1. novembra., 85 godina postojanja Rumunske Radiodifuzije. Radio Rumunija je prvu pozori\u0161nu predstavu emitovao u februaru 1929. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pocetkom oktobra, u Rumuniji su zabele\u017eene veoma niske temperature za ovaj period. Primera radi, u Bukure\u0161tu je 1 oktobar bio najhladniji 1 oktobar u zadnjih 80 godina, odnosno izmerena je najni\u017ea temperatura: 7 Celziusovih stepeni. U juznim delovima Rumunije, koji su pogodjeni obilnim padavinama i jakim vetrom, poplavljeno je mnogo doma\u0107instava i puteva, mnogo mesta ostalo je bez elektri\u010dne struje, drva su pala na vozila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez) <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na svom putu ka evropskom prostoru slobodnog kretanja Rumunija nailazi na brojne prepreke. Rumunija i njen ju\u017eni sused, Bugarska, o\u010dekuju ve\u0107 vi\u0161e od dve godine zeleno svetlo za pristup \u0160engenu, ali se pojedine zemlje \u010dlanice Evropske unije protive pozivaju\u0107i se na korupciju u dve zemlje. Ove nedelje, francuski ministar za evropske poslove, Tijeri Repenten, tvrdio […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":123775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n