Vlada Rumunije je usvojila drugi i poslednji rebalans bud\u017eeta za ovu godinu, koji je bio negativan. Negativan bud\u017eet su nametnuli ni\u017ei prihodi u bud\u017eetu i pove\u0107anje tro\u0161kova. I pored toga \u0161to \u0107e se smanjiti bud\u017eet brojnih institucija, premijer Viktor Ponta je garantovao da rebalans bud\u017eeta ne\u0107e uticati na pove\u0107anje penzija, li\u010dnih dohodaka i socijalne pomo\u0107i. Ministar finansija, Danijel Kicoju, objasnio je da za period jul-septembar nije postiognut cilj kada je re\u010d o prikupljanju prihoda, ali se nada da \u0107e Fiskalna Administracija biti efikasnija nakon reorganizacije na regionalnom i teritorialnom nivou. Po\u010dev od novembra meseca preuze\u0107e svoje nadle\u017enosti Direkcija za borbu protiv korupcije \u010dija \u0107e uloga biti suzbijanje utaje poreza. IVlada je tako\u0111e objavila da u cilju pokrivanja jaza izme\u0111u prihoda i rashoda, ima u vidu i pro\u0161irenje poreske osnovice .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sindikalisti iz obrazovnog sistema organizovali su od ponedeljka do srede \u0161trajk upozorenja. Oni su tra\u017eili od vlade najmanje 6% od bruto dru\u0161tvenog proizvoda za ovaj sektor u 2014, izmene Zakona o obrazovanju i Zakona o platama na osnovu kojeg \u0107e se plate profesora pripravnika pove\u010dati za 50%, a plate ostalih profesora za 15%. Sindikalisti su za 6. novembar najavili veliki protest, kome \u0107e uslediti protesni mar\u0161. U sredu sindikalna federacija Kartel Alfa protestvovala je ispred sedi\u0161ta Vlade. Glavna nezadovoljstva odnose se na sada\u0161nji zakon o radu, minilamnu platu i nedostatak sveobuhvatnog dijaloga izmedju sindikata i dr\u017eavnih vlasti. Sindikalna federacija Cartel Alfa najavila je da \u0107e organizovati proteste svake nedelje do kraja godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ponedeljak su po\u010deli radovi na vojnoj bazi u Deveselu gde \u0107e biti postavljena komponenta ameri\u010dkog raketnog \u0161tita u Evropi, koji je sastavni deo raketnog odbrambenog sistema NATO. Na ceremoniji na kojoj su u\u010destvovali visoki rumunski i ameri\u010dki zvani\u010dnici i predstavnici Alijanse, predsednik Trajan Basesku je naglasio da Rumunija ulazi u klub dr\u017eava \u010dlanica NATO-a koje \u0107e obezbediti jedno od najsavr\u0161enijih re\u0161enja za za\u0161titu evropskih dr\u017eavljana i ameri\u010dkih dr\u017eavljana protiv relane pretnje koju predstavljaju napadi sa balisti\u010dkim raketama. Raketni presreta\u010di koji c\u0301e biti instalirani u vojnoj bazi u Deveselu sastavni su deo op\u0161irnijeg sistema koji uklju\u010duje dodatne instalacije u dve zemlje \u010dlanice NATO, u Poljskoj i Turskoj. Njihovo postavljenje c\u0301e ko\u0161tati oko 400 miliona dolara, sredstva koja skoro u potpunosti dodeljuje Pentagon. Rumunija je prihvatila postavljenje pojedinih komponenti antiraketnog \u0161tita u Evropi na njenoj teritoriji u skladu sa sporazumom koji je potpisan septmebra 2011. U vojnoj bazi u Deveselu koja \u0107e postati operativna 2015. godine bi\u0107e rasporedjeno 200 ameri\u010dkih vojnika i tehni\u010dara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odlu\u010dio je u utorak da je Hitna Uredba Vlade o Zakonu o insolventnosti nije u skladu sa ustavom. Sudije su konstatovale da nisu po\u0161tovane odredbe fundamentalnog zakona, u smislu da nije opravdana hitnost usvajanja ovog zakona I da Vlada ne mo\u017ee da usvaja uredbe koje uti\u010du na re\u017eim osnovnih dr\u017eavnih insitucija. Opozicija smatra da je novi zakon napad bez presedana na slobodu \u0161tampe i poslovnu klimu. Vlada, medjutim, tvrdi da normativni dokument ima namenu da suzbija utaju poreza i nepla\u010danje doprinosa u dr\u017eavnom bud\u017eetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Strategiju za Dunav treba uklju\u010diti u svim operativnim porgramima da bi obezbedila finansijske izvore iz evropskih fondova, izjvaio je u Bukure\u0161tu, ministar inostranih poslova Titus Korlacean, na zatvaranju drugog Godi\u0161njeg foruma Strategije za Dunav (SUERD). Evropski komesar za regionalnu politiku, Johannes Hahn, precizirao je da strategija obuhvata 400 projekata, u vrednosti od oko 49. milijardi evra, \u0161to \u0107e dovesti do ekonomskog rasta i otavranja novih radnih mesta. Na ovom forumu u\u010destvovali su zvani\u010dnici iz 14 dr\u017eava, devet dr\u017eava \u010dlanica EU i 5 dr\u017eava koje nisu \u010dlanice EU. SUERD je inicijativa Rumuniji i Austrije pokrenuta je aprila 2011.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji je jedan tu\u017eilac Tu\u017eila\u0161tva Vrhovnog suda preventivno je pritvoren na 29 dana zbog sau\u010desni\u0161tva u predmetu o utaji poreza u vrednosti od 50 miliona evra. U predmetu koji je \u0161tampa nazvala ,,mre\u017ea mesa\u201d pritvoreno je 16 osoba. Prema istra\u017eiteljima ovog slu\u010daja, osumni\u010dene osobe su koordinirale mre\u017eu u \u010dijem su sastavu bili rumunski i arapski biznismeni, koji su razvili sveobuhvatni mehanizam za izbegavanje pla\u0107anja poreza u dr\u017eavni bud\u017eet od prodaje mesa. U ovom slu\u010daju je krivi\u010dno gonjen, zbog zloupotrebe polo\u017eaja, i jedan senator Socijal — demokratske stranke. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radio Rumunija je 1.novembra proslavio 85. godi\u0161njicu osnivanja. Ovim povodom je nacionalni radio organizovao Dan otvorenih kapija, a u raddijskoj dvorani su tokom cele protekle nedelje organizovani prikladni koncerti. Takodje, 1 novembra obele\u017een je i dan Orkestra radija koji je osnovan 1928. godine na predlog i pod dirigentskom palicom kompozitora Mihajla Jore. Rumunski radio je jedna od retkih rumunskih kompanija koja ima vi\u0161edecenijiski kontinuitet u svom radu. Podse\u0107amo da je ruzmunski javni radio po\u010deo sa emitovanjem svojih emisija za inostranstvo davnih 30-tih godina.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada Rumunije je usvojila drugi i poslednji rebalans bud\u017eeta za ovu godinu, koji je bio negativan. Negativan bud\u017eet su nametnuli ni\u017ei prihodi u bud\u017eetu i pove\u0107anje tro\u0161kova. I pored toga \u0161to \u0107e se smanjiti bud\u017eet brojnih institucija, premijer Viktor Ponta je garantovao da rebalans bud\u017eeta ne\u0107e uticati na pove\u0107anje penzija, li\u010dnih dohodaka i socijalne pomo\u0107i. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":46333,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515579","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n