Izmene Krivi\u010dnog zakona izazvale su ove nedelje pravu buru na rumunskoj politi\u010dkoj sceni. Kritike su po\u010dele nakon \u0161to su izmene odobrene u Parlamentom kojim dominiraju socijal-liberali (USL). Jedna novina je ta da \u0161ef dr\u017eave i parlamentarci ne\u0107e vi\u0161e biti svrstani u kategoriju javnih funkcionera, i, prema tome, ne\u0107e vi\u0161e mo\u0107i da budu anketirani ili sankcionisani zbog nedela vezanih za korupciju, kao \u0161to su zloupotreba politi\u010dkog uticaja, uzimanje mita ili zbog sukoba interesa. Izmene Krivi\u010dnog zakona usvojene u Poslani\u010dkom domu su dramati\u010dne i te\u0161ko ugro\u017eavaju desetogodi\u0161nji rad i aktivnost antikorupcijskih ustanova, poput Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije i Nacionalne agencije za integritet- upozorio je predsednik Trajan Basesku. Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije je, sa svoje strane, ukazala da parlamentarci protiv kojih je pokrenuta krivi\u010dna istraga za nedela korupcije mogli bi da budu pomireni, dok oni koji su u zatvoru oslobodjeni. Visoki kasacioni sud obratio se Ustavnom sudu zbog istih izmena Krivi\u010dnog zakona, usled kojih bi neke osobe mogle se smatrati iznad zakona i ne\u0107e biti sankcionisane za nedela korupcije, \u0161to nije u skladu sa funkcionisanjem pravne dr\u017eave. Demokrat- liberali (PDL) iz opozicije podneli su \u017ealbu na \u010dlan kojim su se, po njihovim re\u010dima, parlamentarci pozicije za\u0161titili od sukoba interesa i drugu na izmene kojim su se isti parlamentarci za\u0161titili od definicije javnih funkcionera. Zabrinute nedavnim izmenama bile su i ambasade Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Velike Britanije, Nema\u010dke i Holandije. Stav Evropske komisije prema amandmanima na Krivi\u010dni zakon Rumunije objavi\u0107e i izve\u0161taj Mehanizma saradnje i provere, u januaru 2014. godine, precizirao je port parol Mark Grej. On je jo\u0161 rekao da bilo koji zvani\u010dnici moraju podle\u0107i zakonima o korupciji i sukobu interesa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Saop\u0161tenje rumunske vlade o pove\u0107anju akcize na gorivo za 0,07 evra izazvalo je nezadovoljstvo autoprevoznika koji su ove nedelje stupili u \u0161trajk. Oni tra\u017ee, izmedju ostalog, smanjenje iznosa veoma visokih nov\u010danih kazni i eliminisanje taksi za ulazak u gradove, i tvrde da bi akciza od 0,07 evra na gorivo mogla i\u0107i na u\u0161trb doma\u0107ih operatera i u korist stranih. Premijer Viktor Ponta je predlo\u017eio da pove\u0107ana akciza bude primenjena samo za benzin, a za dizel odlo\u017eena za tri meseca. Predsednik Trajan Basesku nagla\u0161ava da dr\u017eavni bud\u017eet ne treba da predvidi dodatno pove\u0107anje akciza na gorivo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik CEC Banke (Nacionalna \u0160tedionica), koja se nalazi u portfelju rumunske dr\u017eave, Radu Gecea i ministar finansija, Danijel Kicoju, pozvani su na saslu\u0161anje u Komisiju senata za bud\u017eet i finansije. Komisija istra\u017euje menad\u017eersku aktivnost banke, nakon \u0161to je jedna od k\u0107eri \u0161efa dr\u017eave uzela pozajmicu ve\u0107u od milion evra da bi nabavila obradivo zemlji\u0161te. Sumnje vezane za ovu pozajmicu pojavile su se nakon \u0161to je ministar finansija izjavio da bi \u0161ef dr\u017eave intervenisao kako bi sada\u0161nji predsednik CEC banke ostao na funkciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Guverner narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, tvrdio je u sredu da Rumuniji je potrebno jo\u0161 deset godina da bi dostigla nivo od 60 odsto prose\u010dnog bruto dru\u0161tvenog proizvoda Evropske unije po stanovnika. On je precizirao da \u0107e na kraju ovog perioda, odnosno od 2021. do 2023. godine, biti politi\u010dko zati\u0161je, bez izbora, koje je preporu\u010deno za usvajanje jedinstvene evropske monete. Prema kalendaru koji je utvrdjen povodom ulaska Rumunije u Evropsku uniju, 2007., trebalo bi da na\u0161a zemlja pristupi evro-zoni 2015. godine, ali, posle izbijanja finansijske krize 2008., odustalo se od ovog cilja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izmene Krivi\u010dnog zakona izazvale su ove nedelje pravu buru na rumunskoj politi\u010dkoj sceni. Kritike su po\u010dele nakon \u0161to su izmene odobrene u Parlamentom kojim dominiraju socijal-liberali (USL). Jedna novina je ta da \u0161ef dr\u017eave i parlamentarci ne\u0107e vi\u0161e biti svrstani u kategoriju javnih funkcionera, i, prema tome, ne\u0107e vi\u0161e mo\u0107i da budu anketirani ili sankcionisani […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515585","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n