Evropska komisija objavila je ove nedelje izve\u0161taj Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja. Ovogodi\u0161nji izve\u0161taj o\u010dekivan je sa nestrpljenjem, jer zemlje Evropske unije uslovljavaju ulazak Rumunije u \u0160engen pozitivnim rezultatima. Rumunija je- nagla\u0161ava se u izve\u0161taju- postigla progrese u brojnim oblastima, a bilans klju\u010dnih institucija pravosudne oblasti i integriteta ostaje pozitivan, uprkos slo\u017eenim okolnostima. Ista komisija preporu\u010duje nastavljanje reforme pravosudja i borbe protiv korupcije i izra\u017eava odredjene preokupacije prema nezavisnosti sudstva. Izve\u0161taj nije eksplicitno okvalifikovan ni pozitivnim, ni negativnim, ve\u0107 treba ga shvatiti onako kako jeste: postignuti su progresi u pojedinim oblastima, ali jo\u0161 ima dosta toga da se uradi. Uslovljavanje ulaska Rumunije u \u0160engen u ovom izve\u0161taju, po oceni zvani\u010dnog Bukure\u0161ta, je ve\u0161ta\u010dke prirode, jer se analiza ulaska ostvaruje na tehni\u010dkim kriterjumima, koje Rumunija u potpunosti ispunjava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dva mrtva, pet ranjena putnika, ostavka ministra unutra\u0161njih poslova Radua Stroja i smene u drugom planu administracije u Bukure\u0161tu, novi talas politi\u010dkih deklaracija. Ovim re\u010dima mo\u017ee se opisati avionska nesre\u0107a koja se dogodila u ponedeljak na zapadu Rumunije. Avion malih dimenzija sa posadom sastavljenom od lekara stru\u010dnjaka za presadjivanje organa, sleteo je prinudno zbog lo\u0161ih meteorolo\u0161kih uslova u po\u0161umljenoj zoni Zapadnih Karpata. Pilot i mlada studentkinja medicine poginuli su u ovoj nesre\u0107i, dok su kopilot i \u010detiri lekara ranjeni. Spasila\u010dke akcije po\u010dele su kasno i zavr\u0161ene su tek posle \u0161est sati od pada aviona. Do \u017ertava stigao je jedan \u0161umar, a ne \u010dlanovi spasila\u010dkih ekipa. Premijer Viktor Ponta je izjavio da se radi o neuspehu koji za sobom nosi li\u010dne odgovornosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zajedni\u010dka misija Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke boravi u Bukure\u0161tu do 5. februara, kako bi ostvarila novu reviziju aran\u017emana iz predostro\u017enosti. Razgovori sa rumunskim vlastima ti\u010du se nedavnih privrednih evolucija, restrukturacije i pove\u0107anja efikasnosti kompanija sa dr\u017eavnim kapitalom i strogog nadzora nad investicijama iz javnih fondova kao i kontrole potra\u017eivanja i mera za kompenzaciju bud\u017eetskih prihoda. Medjunarodni monetarni fond \u017eeli da se uveri da \u0107e bud\u017eetski deficit ostati u granicama od 2,2 odsto predvidjen aran\u017emanom iz predostro\u017enosti. Medjunarodni kreditori trebali su da dodju u Bukure\u0161t u decembru, ali su odlo\u017eili posetu nakon \u0161to je predsednik Trajan Basesku odbio da potpi\u0161e poslednje pismo o namerama. \u0160ef dr\u017eave je za vreme susreta sa delegacijom Fonda rekao da se ne sla\u017ee sa uvodjenjem dodatne akcize na gorivo. Pove\u0107anje akcize odlo\u017eeno je do 1. aprila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomska kriza raskr\u010dila je put siroma\u0161tvu u poslednjih pet godina. Analiza Evropske komisije pokazuje da je nezaposlenost glavna briga odgovornih politi\u010dara u Briselu. Ne samo otvaranje novih radnih mesta je va\u017eno- nagla\u0161ava komesar za socijalna pitanja, Laslo Andor, ve\u0107 i kvalitet radnih mesta. Sve zavisi od vrste radnog mesta, nivoa plata, broja radnih sati i porodi\u010dne situacije. U Rumuniji, u 2012. godini u odnosu na 2011., rizik od siroma\u0161tva i dru\u0161tvene ekskluzije pove\u0107an je do 52 dosto u kategoriji stanovnika do 18 godina i do 40 odsto u kategoriji od 15 do 62 godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je sa 7,4 na 7 odsto. Ali, iako ve\u0107ina radnosposobnih Rumuna ima posao, oni su lo\u0161e pla\u0107eni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zalaganje za mir na Srednjem Istoku bio je lajt motiv razgovora predsednika Rumunije Trajana Baseskua sa liderima u Tel Avivu i Ramali, ali i sa Jevrejima rodom iz Rumunije ili rumunskim dr\u017eavljanima sa boravkom na palestinskim teritorijama. Tokom svoje zvani\u010dne posete Izraelu i palestinskim teritorijama, predsednik Basesku rekao je svom kolegi \u0160imonu Perezu i palestinskom lideru Mahmudu Abasu, da Rumunija bezrezervno podr\u017eava mirovne inicijative ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara D\u017eona Kerija. \u0160ef dr\u017eave je naglasio da mir nije mogu\u0107 bez bezbednosnih garancija za Izrael, ali i da Palestinci imaju pravo na sopstvenu dr\u017eavu. Basesku je priznao da je zainteresovan za okon\u010danje mirovnih pregovora, jer i u Izraelu i na palestinskim teritorijama \u017eive mnogi rumunski dr\u017eavljani za \u010diju sudbinu Bukure\u0161t smatra da je neposredno odgovoran.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ujedinjenje rumunskih kne\u017eevina Moldavije i Vla\u0161ke obele\u017eeno je ove godine kada se navr\u0161avaju 155 godina od ovog istorijskog trenutka. 24. januara 1859. godine, Aleksandru Joan Kuza, izabran nedelju dana ranije za vladara Moldavije, izabran je jednoglasno i za suverena Vla\u0161ke i progla\u0161en vladarom Ujedinjenih kne\u017eevina. Reforme koje su usledile- usvajanje Ustava, novog izbornog zakona, zakona pravosudja, sekularizacija, manastirskih poseda, obavezno i besplatno \u0161kolovanje- postavili su osnove rumunske moderne dr\u017eave priznate 1861. godine pod nazivom Rumunija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija objavila je ove nedelje izve\u0161taj Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja. Ovogodi\u0161nji izve\u0161taj o\u010dekivan je sa nestrpljenjem, jer zemlje Evropske unije uslovljavaju ulazak Rumunije u \u0160engen pozitivnim rezultatima. Rumunija je- nagla\u0161ava se u izve\u0161taju- postigla progrese u brojnim oblastima, a bilans klju\u010dnih institucija pravosudne oblasti i integriteta ostaje pozitivan, uprkos slo\u017eenim okolnostima. Ista […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515590","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n