Prema rezultatima Centralne izborne komisije, vladaju\u0107a alijansa Socijal-demokratske partije (PSD)- Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) osvojila je 37,6% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na velikoj udaljenosti od prvog mesta nalaze se dve stranke desnog centra: Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 15% i Demokratsko-liberalna partija (PDL) sa 12, 23%. Cenzus za Evropski parlament su ispunili i nestrana\u010dki kandidat Mir\u010da Dijakonu sa 6, 81%, Demokratski savez Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR) sa 6,30% i propredsedni\u010dka partija Narodnog pokreta sa 6,21%. Ostali kandidati osvojili su manje od 5% glasova. Izlaznost na izbore bila je od 32,44%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle evroparlamentarnih izbora celo rukovodstvo Nacional-liberalne partije, na \u010delu sa predsednikom Krinom Antoneskuom, podneli su ostavku zbog slabih izbornih rezultata. Da bi se uspe\u0161no borile protiv Socijal-demokratske partije liberali i demokrat-liberali odlu\u010dili su da se ujedine u solidan politi\u010dki projekat. Dve partije \u017eele da formiraju veliku stranku desnog-centra i da funkcioni\u0161u kao saveznici na parlamentarnom i lokalnom nivou. Na kratki rok pomenute stranke \u017eele da izaberu jedinstvenog kandidata za predsedni\u010dke izbore u novembru. Sa dosta rezerve, ujedinjenjem liberala i demokrata nastoji se da se izoluje novo formirani Narodni pokret (PMP) sastavljen od bliskih saveznika predsednika koji je nedavno polo\u017eio prvi izborni test. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropa je potresena politi\u010dkim zemljotresom izazvanim trijumfom populisti\u010dkih i ekstremisti\u010dkih stranaka na evroparlamentarnim izborima. Ovo dokazuje da je Evropska unija odba\u010dena u sada\u0161njoj formi i isto tako odba\u010dene i nacionalne elite na vlasti. Najve\u0107i broj mandata u Evropskom parlamentu osvojili su evropski narodnjaci- 213 od ukupno 751, ali nisu osvojili i potrebnu ve\u0107inu. Premijer Luksemburga, \u017dan Klod Junker, kandidat Narodne partije na du\u017enost predsednika Evropske komisije, poku\u0161a\u0107e da formira prostu ve\u0107inu od 376 mandata. Prema oceni stru\u010dnjaka, nije isklju\u010dena alijansa narodnjaka sa socijalistima koji su osvojili 190 mandata. Nadle\u017eni za izbor predsednika Evropske komisije su Parlament i Evropski savet. Na nivou cele Evropske unije izlaznost na izbore bila je od 43,1%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlament Rumunije odbacio je zahtev Nacionalne liberalne partije za izglasavanje nepoverenja vladi socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte. Za izglasavanje poverenja bilo je potrebno najmanje 286 od ukupno 571 glasa. Pokreta\u010di inicijative optu\u017euju vladu da nije smanjila poslodavstvu doprinos za socijalno osiguranje za 5% i nije ga oslobodila od poreza za reinvestirani profit. Potpisnici zahteva optu\u017eili su Viktora Pontu da koristi bud\u017eetske prihode u izborne svrhe i da poku\u0161ava da podredi sudstvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prozapadni milijarder Petro Poro\u0161enko osvojio je 54% glasova na prevremenim predsedni\u010dkim izborima u Ukrajini. Postizanje sporazuma sa proruskim secesionistima i evropska integracija ove biv\u0161e sovjetske republike spadaju u predsedni\u010dke prioritete. Evropski lideri zatra\u017eili su od Poro\u0161enka da pokrene evropski proces i obe\u0107ali su podr\u0161ku Evropske unije na ovom komplikovanom putu. Evropska pomo\u0107 odnosi se na ustavnu reformu ekonomsku stabilizaciju i poja\u010danu energetsku sigurnost. Evropski lideri su, istovremeno, pozvali Moskvu da saradjuje sa vlastima u Kijevu, da povu\u010de snage sa zajedni\u010de granice i da uti\u010de na oru\u017eane grupe kako bi se smanjile tenzije na istoku Ukrajine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dka kancelarka Angela Merkel ponovila je da Nema\u010dka podr\u017eava ulazak Republike Moldavije, Ukrajine i Gruzije, biv\u0161e sovjetske republike koje su se opredelile za zapadne vrednosti, u Evropsku uniju. U Berlinu Merkelova se sastala sa premijerima Republike Moldavije, Jurijem Leankom, Ukrajine, Arsenijem Jacenjukom i Gruzije, Iraklijem Gariba\u0161vilijom. Nema\u010dka kancelarka je dodala da sporazumi o pridru\u017eivanju Evropskoj uniji, koje \u0107e Moldavija i Gruzija potpisati 27. juna postaviti osnovice reformskog partnerstva, koje \u0107e konsolidovati demokratiju, pravnu dr\u017eavu i tr\u017ei\u0161nu privredu. Premijer Moldavije, Jurije Leanka, je izjavio da se Ki\u0161injev odlu\u010dno zala\u017ee za evropsku integraciju, kao izraz vitalnog interesa Republike Moldavije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema rezultatima Centralne izborne komisije, vladaju\u0107a alijansa Socijal-demokratske partije (PSD)- Nacionalne unije za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativne partije (PC) osvojila je 37,6% glasova na evroparlamentarnim izborima. Na velikoj udaljenosti od prvog mesta nalaze se dve stranke desnog centra: Nacionalna liberalna partija (PNL) sa 15% i Demokratsko-liberalna partija (PDL) sa 12, 23%. Cenzus za Evropski […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n