Evropljani poku\u0161avaju da smanje gubitke poljoprivrednika posle odluke Rusije da zabrani uzoz vo\u0107a i povr\u0107a iz Evropske unije. Trenutno u najte\u017eoj situaciji nalazi se izvoz breskava i nektarina. Francuska, Italija, \u0160panija i Gr\u010dka su najve\u0107i evropski proizvodja\u0107i ovog vo\u0107a i u ovoj situaciji Brisel namerava da preduzme vanredne mere za smanjenje ponude i podsticanje tra\u017enje. Za sada Rumunija nije pogodjena blokadom Moskve, nisu medjutim isklju\u010deni posredni efekti, ta\u010dnije da se projizvodnja iz zemalja Unije preusmeri ka rumunskom tr\u017ei\u0161tu stvaraju\u0107i konkurenciju doma\u0107im proizvodja\u010dima. Rumunski farmeri ve\u0107 konstatuju da su cene smanjene, posebno kada se radi o paradajzu i krastavcima. Kristi Rusu director Asocijacije Hortifrukt izmedju ostalog je rekao:\u2019\u2019 Nekoliko stotina hiljada tona projizvoda namenjenih Rusiji sada se preusmeravaju na tr\u017ei\u0161ta zemlja Evropske unije, uklju\u010duju\u0107i i rumunsko. U ovoj situaciji povr\u0107e pojeftinjuje za 50% do 70%\u2019\u2019.Za pokrivanje gubitaka rumunski proizvodja\u010di tra\u017ee evropsku pomo\u0107.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Resursi prirodnog gasa iz Crnog mora mogli bi u velikoj meri da doprinesu energetskoj bezbednosti Rumunije. Posle obilaska morske platforme Ocean Endeavor u rumunskom delu Crnog mora gde kompanije Exxon Mobil i Petrom istra\u017euju nalazi\u0161ta gasa, premijer Viktor Ponta je izjavio:\u2019\u2019 Rumuniji je potrebna kratkoro\u010dna, srednjoro\u010dna i dugoro\u010dna energetska nezavisnost. Sada je potpuno jasno je da \u0107e se odnosi sa Rusijom pogor\u0161ati. Na\u0161 starete\u0161ki cilj je da iz sopstvenih resursi obezbedimo dovoljne koli\u010dine prirodnog gasa. Na\u0161a je obaveza da u narednom periodu mislimo na energetsku nezavisnost Rumunije i Moldavije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako se ispostavi da je ekspolatacija nalazi\u0161ta gasa ekonomski opravdana, eksploatacija bi mogla da startuje 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po rastu industrijske projizvodnje u junu Rumunija je zauzela drugo mesto medju \u010dlanicama Evropske unije — saop\u0161tio je Evropski zavod za statistiku. Najve\u0107i rast industrijske proizvodjnje zabele\u017eila je Madjarska sa 11,3 %, dok je na\u0161a zemlja u junu postigla rast od 9,9 % u odnosu na pro\u0161li mesec teku\u0107e godine. U odnosu na maj, industrijska proizvodnja u Rumuniji opala je za 0,7%. Prema podacima Narodna banke Rumunije u junu direktne inostrane investicije u rumunsku privredu smanjene su za 10% u odnosu na prethodni mesec. U prvih \u0161est meseci obim direktnih inostranih investicija dostigao je samo 1,2 miliarde evra, \u0161to se donekle mo\u017ee objasniti rastu\u0107im tenzijama na pragu predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji, ekonomskom situacijom u Evropi i sukobom Rusije sa Ukrajinom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Hri\u0161\u010dansko-liberalna alijansa sastavljena od \u010dlanova Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratsko-liberalne partije (PDL) izabrala je u ponedeljak liberalnog lidera Klausa Johanisa, gradona\u010delnika Sibiua, za kandidata na predsedni\u010dkim izborima u novembru ove godine. Johanis je izjavio da \u0107e u slu\u010daju pobede na izborima posebnu paznju poklanjati propseritetu stanovnika zemlje i ja\u010danju pravne dr\u017eave. On je obe\u0107ao da \u0107e biti garant nastavljanja spoljnopoliti\u010dkih i bezbednosnih smernica na\u0161e zemlje, da \u0107e podrzati strate\u0161ko partnerstvo sa SAD i ja\u010danje uloge Rumunije u okviru NATO. Prema rezultatima sondaze Johanis je glavni protivkandidat socijal-demokratskom lideru, aktuelnom premijeru Viktoru Ponti, na du\u017enost predsednika dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove nedelje u Rumuniji su zabele\u017eene temperature od 37-38 stepeni Celziusa i visoka vla\u017enost vazduha. Starijim osobama lekari preporu\u010duju da bez preke potrebe ne izadju iz stanova u podnevnim i popodnevnvnim satima, posebno u velikim gradovima gde su temperature asfalta mnogo vece od prognoziranih. Na ulicama velikih gradova postavljeni su \u0161atori sa rashladnim uredjajima, hladnom vodom i opremom za prvu pomo\u0107. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropljani poku\u0161avaju da smanje gubitke poljoprivrednika posle odluke Rusije da zabrani uzoz vo\u0107a i povr\u0107a iz Evropske unije. Trenutno u najte\u017eoj situaciji nalazi se izvoz breskava i nektarina. Francuska, Italija, \u0160panija i Gr\u010dka su najve\u0107i evropski proizvodja\u0107i ovog vo\u0107a i u ovoj situaciji Brisel namerava da preduzme vanredne mere za smanjenje ponude i podsticanje tra\u017enje. […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":124322,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515670","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n