Osam osoba, uklju\u010duju\u0107i i jednog senatora i jednog biv\u0161eg ministra komunikacija, osudjeno je definitivnom odlukom bukure\u0161tanskog Apelacionog suda na zatvor, u jednom od najglasnijih dosijea postkomunisti\u010dke istorije Rumunije. Senator Sorin Ro\u0161ka Stanesku, poznati novinar, osudjen je na dve godine i \u010detiri meseca zatvora za kori\u0161\u0107enje privilegovanih informacija i organizovani kriminal, a biv\u0161i ministar Sorin Panti\u0161, koji izdr\u017eava prvu zatvorsku kaznu zbog korupcije, osudjen je na dve godine i osam meseci za sau\u010desni\u0161tvo u malverzacijama na tr\u017eistu kapitala i organizovani kriminal. Protagonista u pomenutom dosijeu, poslovni \u010dovek Dinu Patri\u010du, za kojeg su tu\u017eioci tra\u017eili 20 godina zatvora, preminuo je u avgustu u Londonu. On je bio optu\u017een za uzimanje, izmedju 1999. i 2001. godine, 85 miliona dolara iz svote koja bi trebalo da stigne u dr\u017eavni bud\u017eet i za malverzacije na bukure\u0161tanskoj Berzi vrednosti. Presude u dosijeu Rompetrol, kako je poznat publici, izre\u010dene su osam godina od po\u010detka sudjenja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dka vojska je, u petak, preuzela komandu vojne baze u rumunskom mestu Deveselu, na jugu Rumunije, gde \u0107e, u premijeri, biti instalirani sastavni delovi antiraketnog \u0161tita NATO. U istoj bazi bi\u0107e instaliran i najmoderniji radar AEGIS i skoro 25 raketa presreta\u010da, koji bi trebalo da budu funkcionalni 2015. Zadnje dve godine, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave izdvojile su oko 100 miliona dolara za transformaciju baze u Deveseluu. Rumunija je u septembru 2011. prihvatila instaliranje pomenute baze na svojoj teritoriji, kao deo ameri\u010dkog antiraketnog \u0161tita u Evropi. Cela antiraketna arhitektura koju su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave projektirale za Evropu, bi\u0107e kori\u0161\u0107ena samo kao reakcija na mogu\u0107e napade nekih dr\u017eava koje Zapad smatra pariom, poput Irana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je spremna za situaciju u kojoj bi se mogli pojaviti novi slu\u010dajevi inficiranja virusom Ebole, iako je rizik veoma mali, dao je osiguranja dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova, Raed Arafat. Vlada u Bukure\u0161tu je ve\u0107 izdvojila oko 6 miliona evra za pripreme. U slu\u010daju sumnje na inficiranje virusom Ebole, testiranje \u0107e biti izvr\u0161eno u nema\u010dkim laboratorijama. Rumunske vlasti su precizirale da \u0107e eventualni pacijenti biti preba\u010deni u vojnu poljsku bolnicu sa neophodnom opremom, u neposrednoj blizini Bukure\u0161ta. Mere su preuzete u kontekstu sve ve\u0107e zabrinutosti zbog \u0161irenja virusa Ebole.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska ministarka rada, Rovana Plumb, u\u010destvovala je u Milanu, na konferenciji o zapo\u0161ljavanju radne snage na na\u0161em kontinentu, u organizaciji italijanskog predsedni\u0161tva Saveta Evropske unije. Ona je govorila o konkretnim merama koje je promovisala rumunska levi\u010darska vlada u borbi protiv nezaposlenosti: \u00abU prvom redu, pove\u0107anje iznosa minimalne plate u privredi, izuzimanje reinvestiranog profita od poreza i smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje poslodavcima po\u010dev od novembra, \u0161to \u0107e imati korisne efekte po zapo\u0161ljavanje radne snage.\u00bb Na konferenciji u Milanu, bili su prisutni i nema\u010dka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, \u0161panski premijer Marijano Rahoj, i premijer Italije, Mateo Renci. U\u010desnici su, uglavnom, razgovarali o dodeljivanju 20 milijardi evra, na evropskom nivou i pojednostavljenju postupaka kojim \u0107e ovaj novac biti kori\u0161\u0107en u borbi protiv nezaposlenosti, pojave koja je u mnogim evropskim zemljama, poput \u0160panije i Gr\u010dke, postala prava socijalna katastrofa. U Rumuniji, stopa nezaposlenosti je ve\u0107 vi\u0161e godina 7 odsto, ali je u redovima mladih prema\u0161ila 25 procenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska vlada odobrila je program \u00abPrva ku\u0107a\u00bb za Rumune koji \u017eive i rade u inostranstvu, a koji \u0107e, na taj na\u010din, biti stimulisani da se vrate u domovinu. Sa druge strane, vlada u Bukure\u0161tu je odlu\u010dila da Rumuni iz inostranstva vi\u0161e ne plate konzularne takse za upis izvoda iz mati\u010dne knjige izdatih u inostranstvu za maloletnike uzrasta do 6 godina, ako je molba podno\u0161ena u roku od \u0161est meseci od datuma upisa novorodjen\u010deta u zemlji boravka. Istovremeno, izdavanje putnih listova za maloletnike uzrasta do 6 godina \u0107e biti besplatno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema\u010dki istra\u017eiva\u010d rodjen u rumunskom gradu Arad, \u0160tefan Hel, dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju, zajedno sa dvojicom ameri\u010dkih nau\u010dnika, za razvoj fluorescentne mikroskopije. \u0160tefan Hel je doktorirao na Univerzitetu u Hajdelbergu i u ovom trenutku je direktor Instituta \u00abMax Planck\u00bb za hemiju i biofiziku. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Osam osoba, uklju\u010duju\u0107i i jednog senatora i jednog biv\u0161eg ministra komunikacija, osudjeno je definitivnom odlukom bukure\u0161tanskog Apelacionog suda na zatvor, u jednom od najglasnijih dosijea postkomunisti\u010dke istorije Rumunije. Senator Sorin Ro\u0161ka Stanesku, poznati novinar, osudjen je na dve godine i \u010detiri meseca zatvora za kori\u0161\u0107enje privilegovanih informacija i organizovani kriminal, a biv\u0161i ministar Sorin Panti\u0161, […]<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515729","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n