Za mnoge analiti\u010dare i politi\u010dke faktore odlu\u0107ivanja 2014. je godina izbijanja novog hladnog rata. Pad promoskovskog re\u017eima u Kijevu u januaru, posle krvave pobune koja je svrgnula sa vlasti predsednika Viktora Janukovi\u0107a i zamenila prozapadnom administracijom, izazvao je o\u0161tre napade Ruske federacije. Poznata po cinizmu i efikasnosti, aneksija Krimskog poluostrva u martu bez borbe, bio je samo po\u010detak. Usledila je politi\u010dka, vojna i logisti\u010dka podr\u0161ka proruske secesionisti\u010dke pobune na istoku Ukrajine, koja je odnela vi\u0161e od 4 hiljade ljudskih \u017eivota. Medju \u017ertvama nalaze se i tri stotine putnika, ve\u0107inom Holandjana, civilnog aviona koji su, prema svim indicijama, oborila separatisti\u010dka artiljerija. Medjunarodna zajednica sa zabrinuto\u0161\u0107u je konstatovala da se pod Vladimirom Putinom probudio teritorijalni apetit Rusije u nekada\u0161njem maniru caristi\u010dke i staljinisti\u010dke epohe. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Evropska unija i njeni partneri iz slobodnog sveta, od Kanade do Australije uzvratili su politi\u010dkim i ekonomskim sankcijama. Zabrinut za evolucije u Ukrajini, teritorijalno i demografski najve\u0107eg svog suseda, Bukure\u0161t- isto\u010dna granica Evropske unije i NATO-a- pozvao je zapadne saveznike da ja\u010de vojno prisustvo u regionu. Rumunija se stalno i odlu\u010dno zalagala po\u010dev od predsedni\u0161tva, vlade i ministarstva inostranih poslova za po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sa kojom ima zajedni\u010dku granicu od nekoliko stotina kilometara. Podse\u0107amo da u Ukrajini \u017eivi rumunska zajednica, koja broji skoro pola miliona osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Ukrajini, kao i u Republici Moldaviji, izborno telo dokazalo je da podr\u017eava evropski put ovih biv\u0161ih sovjetskih republika, koje su postigle sporazume o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini sa Briselom. Presudan za demokratiju, rezultat izbora demantuje rusku retoriku o navodnim pravima Moskve nad svojim biv\u0161im kolonijama. U Kijevu za predsednika je izabran prozapadni magnat Petro Poro\u0161enko, a u ukrajinskoj Radi nostalgi\u010dari za Sovjetskim savezom ili pristalice Janukovi\u0107a postali su manjina posle parlamentarnih izbora. Sem toga, prvi put posle progla\u0161enja nezavisnosti u 1991. godini, komunisti nisu uspeli da ispune cenzus za ulazak u Parlament. Filoruski komunisti, socijalisti i populisti izgubili su izbore i u Ki\u0161injevu. Ujedinjene u takozvanu Alijansu za evropsku integraciju, vladaju\u0107e stranke- Liberal demokratska, Demokratska i Liberalna- osvojile su ponovo 30. novembra ve\u0107inu mandata i upravlja\u0107e u narednom periodu Republikom Moldavijom. Lideri pomenutih partija se nadaju da \u0107e Moldavija postati kandidat za ulazak u Evropsku uniju u 2017. godini i \u010dlanica komunitarnih struktura u 2020. Rumunija, promoter i dosledni zagovornik u ime zajedni\u010dkog jezika, istorije, kulture i integracije Ki\u0161injeva, bila je prva dr\u017eava koja je pozdravila pobedu proevropskih partija u susednoj dr\u017eavi. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Majski izbori za Evropski parlament potvrdili su nadmo\u0107 demokratskih ideologija na kontinentu, odnosno narodnjaka, socijalista i liberala, koji su zajedno osvojili dve tre\u0107ine mandata. Ali su istovremeno izazvali i zabrinutost zbog resurekcije diskriminatorne i antiimigracione retorike u skoro svim \u010dlanicama unije. Od Madjarske i Francuske do Gr\u010dke i Holandije evroskepti\u010dne, ako ne i antievropske dr\u017eave, poslale su njihove predstavnike u Evropski parlament. Rumuniju u Strazburu i Briselu ne zastupa nijedan populisti\u010dki ili ksenofobni parlamentarac. 32 mandata Bukure\u0161ta podelile su stranke koje pripadaju velikim kontinentalnim partijama i promoterima evropskih vrednosti- Socijaldemokratska partija (PSD), najve\u0107a stranka vladaju\u0107e koalicije pridru\u017eena evropskim socijalistima, zatim Nacionalna liberalna partija (PNL), koja je pro\u0161le godine pristupila narodnjacima, kao i Demokratsko-liberalna partija (PDL), Partija Narodnog pokreta (PMP) i Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) od ranije \u010dlanice Evropske narodne partije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uz podr\u0161ku svojih socijalisti\u010dkih kolega i evropskih narodnjaka, Nemac Martin \u0160ulc ponovo je izabran za \u0161efa Evropskog parlamenta, sa dvoipogodi\u0161njim mandatom. U skladu sa dogovorom dve stranke u drugoj polovini saziva rukovodstvo Evropskog parlamenta pripa\u0161\u0107e narodnjacima. Ostale evropske institucije smenile su rukovodstva ove jeseni. Posle 10 godina pro\u0161irenja na Istok i Jug, Portugalac \u017doze Manuel Baroso je predao du\u017enost predsednika Evropske komisije Luksembur\u017eaninu \u017dan-Klod Junkeru. Umesto Belgijanca Hermana Von Rompija novi predsednik Evropskog saveta je Poljak Donald Tusk, prvi isto\u010dnoevropski predstavnik imenovan na ovu funkciju. Italijanka Frederika Mogerini preuzela je du\u017enost \u0161efice evropske diplomatije od Britanke Ketrin E\u0161ton. U novoj Evropskoj komisiji, Rumuniju zastupa biv\u0161a evroposlanica Korina Krecu, koja je izabrana za komesarku za regionalnu politiku. Posle pristupa Evropskoj uniji, u januaru 2007. godine, Rumun Leonard Orban obavljao je du\u017enost komesara za multilingvizam i Da\u010dijan \u010colo\u0161 du\u017enost komesara za poljoprivredu, obojica bez politi\u010dke pripadnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I Severo-atlantska Alijansa zamenila je generalnog sekretara. Danac Anders Fog Rasmusen predao je \u0161tafetu Norve\u017eaninu Jensu Stoltenbergu. Preuzimanjem rukovodstva NATO, Stoltenberg je preuzeo i dva veoma slo\u017eena dosijea: na istoku zaledjeni odnosi sa Rusijom i ja\u010danje bezbednosnih mera za saveznike na isto\u010dnom boku, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, a na jugu endemsku nestabilnost na Srednjem Istoku, gde d\u017eihadisti\u010dkoj gerili neefikasne, slabe i korumpirane lokalne vlade ne mogu da odole. Velike povr\u0161ine u Sriji i Iraku pale su pod kontrolu samozvane teroristi\u010dke organizacije \u00abIslamska dr\u017eava\u00bb sa \u010dijim se zlo\u010dinima ne sla\u017eu ni njeni mentori iz mre\u017ee Al Kaida. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
(prevod- Mirca Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za mnoge analiti\u010dare i politi\u010dke faktore odlu\u0107ivanja 2014. je godina izbijanja novog hladnog rata. Pad promoskovskog re\u017eima u Kijevu u januaru, posle krvave pobune koja je svrgnula sa vlasti predsednika Viktora Janukovi\u0107a i zamenila prozapadnom administracijom, izazvao je o\u0161tre napade Ruske federacije. Poznata po cinizmu i efikasnosti, aneksija Krimskog poluostrva u martu bez borbe, bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124022,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515737","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n