Dosijei o visokoj korupciji bili su i ove nedelje u centru pa\u017enje medija u Rumuniji, s obzirom da \u010duvene li\u0107nosti politi\u010dkog \u017eivota i administracije pozvane su na saslu\u0161anje u sedi\u0161tu Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), koja svakog dana pro\u0161iri spisak osumnji\u010denih. Poslanica Elena Udrea, biv\u0161a ministarka Regionalnog razvoja i Turizma, optu\u017eena je u dva dosijea za pranje novca, la\u017ene izjave i zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja- a od ponedeljka bi\u0107e pritvorena. Tu\u017eioci Nacionalne antikorupcijske direkcije su za pritvaranje Elene Udrea zatra\u017eili odobrenje parlamentaraca, koji \u0107e se u pondeljak, takodje, izjasniti u vezi sa podizanjem imuniteta njihovoj koleginici, koja odbacuje sve optu\u017ebe. Ove nedelje, takodje, tu\u017eilac Toni Grebla podneo je ostavku na funkciju \u010dlana Ustavnog suda Rumunije, u kontekstu u kojem je protiv njega pokrenuta istraga zbog korupcije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je u sredu uputio ministru sudstva zahtev za pokretanje krivi\u010dne istrage protiv biv\u0161eg ministra ekonomije, demokrat-liberala Adrijeana Videanua, pritvoren zbog optu\u017ebi za sau\u010desni\u0161tvo u zloupotrebi slu\u017ebenog polo\u017eaja u drugom dosijeu. Umedjuvremenu, Videanu je oslobodjen sudske kontrole.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija pobolj\u0161ala je prognoze o ekonomskom rastu Rumunije u teku\u0107oj godini na 2,7 odsto, za 0,3 odsto vi\u0161e od prethodne ocene. Ovaj ekonomski rast, kojem \u0107e uslediti rast od 2,9 odsto u 2016., trebalo bi da bude podr\u017ean unutra\u0161njom potra\u017enjom i postepenim oporavkom globalne privrede. O\u010dekuje se da privatna potro\u0161nja ostane solidna, dok pove\u0107anje plata, niska stopa inflacije i pobolj\u0161anje uslova na tr\u017ei\u0161tu radne snage su \u010dinioci koji podr\u017eavaju kupovnu mo\u0107- isti\u010de se u izve\u0161taju Evropske komisije. Prema istom dokumentu, o\u010dekuje se oporavak privatnih i javnih investicija i porast izvoza.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Severo-atlantska alijansa odobrila je u \u010detvrtak konsolidaciju svojih kapaciteta na istoku Evrope, formiranjem nove snage za hitno reagovanje sa 5000 vojnika i komandnim centrima u regionu- saop\u0161tio je generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg. Rumunski ministar nacionalne odbrane, Mir\u010da Du\u0161a, najavio je da \u0107e NATO biti prisutan i u Rumuniji, gde \u0107e biti otvorena dva komandna centra. \u0160ef rumunske diplomatije, Bogdan Auresku, pozdravio je odluku NATO o instaliranju komandnih i kontrolnih centara u Rumuniji i jo\u0161 pet zemalja \u010dlanica Alijanse, odnosno u Bugarskoj, Poljskoj i balti\u010dkim dr\u017eavama. \u00abRumunija je u potpunosti anga\u017eovana i doprinosi bezbednosti saveznika NATO posredstvom Multinacionalnog General\u0161taba Alijanse na jugo-istoku Evrope\u00bb, rekao je Auresku. Prema kominikeu Alijanse, ova je najzna\u010dajnija konsolidacija kolektivne snage posle okon\u010danja Drugog svetskog rata i realizovana je u kontekstu sve agresivnijih akcija Rusije u Ukrajini, kr\u0161enjem medjunarodnog prava i pripajanjem Krima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senat u Bukure\u0161tu je ove nedelje odobrio nacrt zakona kojim Rumunija priznaje obaveznu jurisdikciju Medjunarodnog Suda pravde- glavnog sudskog tela Organizacije Ujedinjenih Nacija i jednog od najpresti\u017enijih medjunarodnih sudova, koji je osnovan pre 70 godina. Do 2014., 70 zemalja sveta priznalo je jurisdikciju Medjunarodnog Suda pravde, uklju\u010duju\u0107i i 21 zemlju \u010dlanicu Evropke unije, a sada i Rumuniju. Ovim jednostranim aktom Bukure\u0161t dobija, izmedju ostalog, pravo da pred sud u Hagu izvede drugu dr\u017eavu koja je, takodje, priznala jurisdikciju Suda. Odluka Bukure\u0161ta dokazuje da u medjunarodnim odnosima Rumunija striktno po\u0161tuje pravo, ocenio je u Parlamentu, \u0161ef diplomatije Bogdan Auresku, kojem je pre \u0161est godina ha\u0161ki sud izrekao povoljnu odluku povodom tu\u017ebe Bukure\u0161ta protiv Kijeva za delimitaciju kontinentalnog platoa Crnog mora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalna agencija za za\u0161titu potro\u0161a\u010da dobila je do sada vi\u0161e stotina \u017ealbi od klijenata koji su od banaka uzeli kredite na \u0161vajcarskim francima, a u ovom trenutku nemaju mogu\u0107nosti da plate rate. Prema izjavama guvernera Narodne banke Rumunije, Mugura Isareskua, razlike izmedju osoba koje su uzele kredite u \u0161vajcarskim francima obavezuje na pronala\u017eenje pojedina\u010dnih re\u0161enja. Umedjuvremenu, Upravni odbor Narodne banke Rumunije snizio je referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto godi\u0161nje, \u0161to predstavlja novi istorijski minimum. Odluka je opravdana \u010dinjenicom da je stopa inflacije ispod prognoza i nema signala o oporavku kreditiranja. Da bi pokrila privremeni nedostatak novca, Centralna banka snizila je za pola procenta i kamatu na kratkoro\u010dne pozajmice koje banke uzimaju od Narodne banke. Nova kamata na povlastice kreditiranja je od 4,25 odsto godi\u0161nje. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dosijei o visokoj korupciji bili su i ove nedelje u centru pa\u017enje medija u Rumuniji, s obzirom da \u010duvene li\u0107nosti politi\u010dkog \u017eivota i administracije pozvane su na saslu\u0161anje u sedi\u0161tu Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), koja svakog dana pro\u0161iri spisak osumnji\u010denih. Poslanica Elena Udrea, biv\u0161a ministarka Regionalnog razvoja i Turizma, optu\u017eena je u dva dosijea za […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124117,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515744","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n