Pregled glavnih zbivanja nedelje(07.03.2015)<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Liberalni evroposlanik, Eduard Helvig izglasan je u Parlamentu za na\u010delnika Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe-SRI. Biv\u0161i \u010dlan Konzervativne Stranke od 2003 godine i Nacionalne Liberalne Stranke od 2008 godine, zatim ministar u vladi socijaldemokratskog premijera, Viktora Ponte 2012 godine za regionalni razvoj i turizam Helvig je blizak predsedniku Klausu Johanisu. Me\u0111u prioritetima njegovog mandata broje se suzibijanje korupcije, razvoj kapaciteta nacionalne odbrane i produbljavanje saradnje sa evroatlantskim partnerima, naro\u010dito sa SAD. Kratko vreme posle njegovog imenovanja na rukovodstvo slu\u017ebe Bukure\u0161t je posetio \u0161ef ameri\u010dkog FBI, \u017dems Komej. U toku njihovog razogovora dogovreno je o nastavku i razvoju dijaloga dveju ustanova, naro\u010dito \u0161to se ti\u0107e kibertnetske bezbednosti, borbi protiv terorizma, korupcije i transnacionalnog organizovanog kriminala.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Okupljen u premijeri pod rukovodstvo predsednika Klausa Johanisa, Vrhovni savet odbrane je odobrio razme\u0161tanje na teritoriju Rumunije 4 aviona F-16 i 150 portugalskih vojnika i civila za misije vazdu\u0161nog patroliranja NATO. Avioni \u0107e biti prisutni u rumunskom vazdu\u0161nom prostoru u periodu maj-jun. Mera je posledica odluke NATO saveza da \u0161alje poja\u0107anja i u Rumuniju za konsolidaciju bezbednosti u jugo-isto\u010dnom boku alijanse, u kontekstu krize iz Ukrajne. Tako\u0111e, Vrhovni savet odbrane je mi\u0161ljenja da bu\u0111et dodeljen odbrani od 2% BDP-a zemlje po\u010dev od 2017 godine \u0107e osigurati odvijanje velikih programa naoru\u017eanja i da predstavlja veliku povlasticu za namensku industriju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osniva\u0107 Narodne Stranke Dan Dijakonesku, biv\u0161i televizijski urednik i kandidat na predsedni\u0161tvo Rumunije, kona\u010dnom presudom je osu\u0111en na 5 godina i 6 meseci zatvora zbog ucene. Na prvostepenom sudu on je osu\u0111en na 3 godine zatvora, ali je podneo \u017ealbu na tu presudu i sudije su odlu\u010dile da mu pove\u010daju kaznu. Dijakonesku je vr\u0161io pretnje i direktno preko njegove televizije, ali i preko posrednika na jednog gradona\u010delnika i jednog poslovnog \u010doveka da ih natera da mu daju novac. S druge strane Visoki kasacioni sud je odlu\u010dio da poslanica Elena Udrea ostaje u pritvoru, pod optu\u017ebom za uzimanje mita i zloupotrebu polo\u017eaja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis primio je u Bukure\u0161tu Ministra inostranih poslova Republike Moldavije, gospo\u0111u Nataliju German. Ovim povodom \u0161ef dr\u017eave je osigurao vladu u Ki\u0161injevu o saradnji i solidarnosti Rumunije. Sa svoje strane Natalija German je potvrdila odlu\u010dnost Republike Moldavije da nastavi proevropskim putem. Na agendi Natalije Geramn bilo je i kopresedavanje zajedno sa rumunskim kolegom, Bogdanom Aureskom radova 3 skupa me\u0111uvladine me\u0161ovite komisije Rumunija-Republika Moldavija za evropsku integraciju. Bogdan Auresku je podsetio da reformama koje je primenila posle 2009 godine prozapadna uprava, R. Moldavija je postala najuspe\u0161nija dr\u017eava Isto\u010dnog partnerstva. S druge strane, Rumunija je po\u010dela da isporu\u0107i gas R. Moldaviji preko gasovoda Ja\u0161ji-Ungeni, izgra\u0111en da bi smanjio zavisnost Ki\u0161injeva od ruskog gasa. Cena gasa je 255 dolara za hiljadu kubika, \u0161to je znatno jeftinije od ruskog gasa koji je 332 dolara za hiljadu kubika. Izgradnja gasovoda u du\u017eini od 43 kilometara je trajala godinu dana, a vlasti R. Moldavije \u017eele njegovo produ\u017eenje do Ki\u0161injeva. Sa kapacitetom od miliardu i po kubika godi\u0161nje, pro\u0161ireni gasovod bi osigurao skoro u potpunosti energetske potrebe ove biv\u0161e sovijetske republike. Za pro\u0161irenje gasovoda potrebno je 60 miliona evra, a Brisel je spreman da dodeli 10 miliona evra ovom projektu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslani\u010dki dom odbacio je zakone tipa Veliki brat za elektronske komunikacije i zakon o kibernetskoj bezbednosti Rumunije, koji su stigli na ponovno razmatranje posle odluke Ustavnog suda. Tema je kontroverzna i njena posledica je ostavka u januaru \u0110or\u0111ea Majora posle 8 godina mandata na\u010delnika Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe. Kriti\u010dari zakona o kibernetskoj bezbednosti tvrde da bi on dozvolio pristup slu\u017ebama i tu\u017eiocima na podatke svakog informati\u010dnog sistema o kojem se sumnji\u0107i da je uklju\u010dern u nezakonite delatnosti, bez naloga suda i samo na osnovu obrazlo\u017eenog zahteva. S druge strane, oni koji podr\u017eavaju zakon argumentuju da on ne bi se primenjivao obi\u0107nim gra\u0111anima i da je potreban u aktulenom kontekstu rasta bez presedana rizika i kjibernetskih pretnji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pregled glavnih zbivanja nedelje(07.03.2015) Liberalni evroposlanik, Eduard Helvig izglasan je u Parlamentu za na\u010delnika Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe-SRI. Biv\u0161i \u010dlan Konzervativne Stranke od 2003 godine i Nacionalne Liberalne Stranke od 2008 godine, zatim ministar u vladi socijaldemokratskog premijera, Viktora Ponte 2012 godine za regionalni razvoj i turizam Helvig je blizak predsedniku Klausu Johanisu. Me\u0111u […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":123775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515748","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n