Predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je u utorak bilans 100 dana od preuzimanja mandata. On je rekao da je poku\u0161ao da bude predsednik posrednik i uspeo da, posle vi\u0161e godina, za istim stolom okupi politi\u010dke stranke i gradjansko dru\u0161tvo. Istovremeno, on je ocenio da Rumunija je po\u010dela da ponovo u\u017eiva po\u0161tovanje i kredibilitet velikih kancelarija sveta. Predsednik je, medjutim, izrazio nezadovoljstvo \u010dinjenicom da Parlament blokira aktivnost pravosudja, u uslovima u kojima su neki parlamentarci oslobodjeni krivi\u010dnog gonjenja ili pritvaranja zahvaljuju\u0107i glasovima kolega koji su odbacili zahteve tu\u017eilaca. U ovom trenutku, iza re\u0161etaka se nalaze poznati politi\u010dari, neki u pritvoru, drugi u zatvoru, a medju njima su i poslovni \u010dovek Joan Nikolaje, najbogatiji Rumun prema \u010dasopisu Forbs, koji se tereti za ilegalno finansiranje predizborne kampanije socijal-demokrata Mir\u010de Djoane, koji se kandidovao za du\u017enost \u0161efa dr\u017eave u 2009. godini, i sef \u017dupanijskog odbora Braila, Bunea Stanku, optu\u017een u istom dosijeu. Medju pritvorenim politi\u010darima nalaze se i biv\u0161i ministar za finansije socijal-demokrata Darius Valkov optu\u017een za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja, njegov partijski kolega gradona\u010delnik Konstance Radu Mazare, koji se tereti za uzimanje mita, i biv\u0161a ministarka razvoja Elena Udrea optu\u017eena za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja i uzimanje mita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Socijal-demokrata Eud\u017een Teodorovi\u0107, biv\u0161i nosilac portfelja evropskih fondova, novi je ministar za finansije, usled ostavke Dariusa Valkova. Na \u010delu Ministarstva evropskih fondova nalazi se sada Marius Nika, biv\u0161i generalni sekretar u Ministarstvu rada. U ovom trenutku, Rumunija ima najni\u017eu stopu apsorpcije evropskih fondova, odnosno 60 odsto, za 20 odsto ispod evropskog proseka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je odr\u017eana konferencija Evropske komande oru\u017eanih snaga Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava sa \u0161efovima odbrane iz Srednje Evrope. Glavne teme razgovora odnosile su se na izazove bezbednosne sredine, saradnju izmedju savezni\u010dkih vojski na regionalnom nivou i u okviru NATO, predupredjenje pretnji na regionalnom i globalnom nivou i akcioni plan za pove\u0107anje operativnog kapaciteta Alijanse. Sa druge strane, vlada u Bukure\u0161tu odobrila je nacrt zakona o stacioniranju, odvijanju operacija ili prelasku stranih trupa preko teritorije Rumunije. Premijer Viktor Ponta je precizirao da je re\u010d o osoblju i naoru\u017eanju za NATO komandne centre koji \u0107e stacionirati na teritoriji Rumunije, u kontekstu novih bezbednosnih izazova na isto\u010dnom boku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rasporedjenje NATO snaga u Rumuniji bila je tema o kojoj su razgovorali u Bukure\u0161tu predsednici Klaus Johanis i njegov turski kolega Red\u017eep Tajip Erdogan. Rumunija i Turska imaju zajedni\u010dke ciljeve i interese- izjavio je \u0161ef rumunske dr\u017eave, koji je ocenio da u\u010de\u0161\u0107e Turske u komandnom centru NATO u Rumuniji ima poseban zna\u010daj. Sa druge strane, Klaus Johanis je podsetio da Turska je najve\u0107i trgovinski partner Rumunije van Evropske unije i ponovio podr\u0161ku Bukure\u0161ta pristupanju Ankare komunitarnom prostoru. Sa svoje strane, Red\u017eep Tajip Erdogan naglasio je produbljenje bilateralnih odnosa i izuzetno dobru saradnju Rumunije i Turske u okviru NATO.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 1. aprila evropsko tr\u017ei\u0161te mleka je liberalizovano, istovremeno sa eliminisanjem kvota u zemljama \u010dlanicama Evropske unije. Mera bi trebalo da dovede do smanjenja cena mle\u010dnih proizvoda na celom komunitarnom prostoru. Rumunski farmeri pla\u0161e se da \u0107e u\u0107i u bankrotstvo, a tr\u017ei\u0161tem dominirati veliki multinacionalni proizvodja\u010di u industriji mleka. Ministar poljoprivrede Danijel Konstantin tvrdi, medjutim, da nema razloga za zabrinutost. Po njegovom mi\u0161ljenju, smanjenje poreza na dodatnu vrednost na prehrambene proizvode, uklju\u010duju\u0107i i mleko, sa 24 na 9 odsto, mera koju vlada namerava da primeni po\u010dev od juna meseca, ima\u0107e korisni efekat i dove\u0161\u0107e \u010dak i do pove\u0107anja potro\u0161nje mleka. Sa druge pak strane, vi\u0161e od hiljadu uzgajiva\u010da stoke iz vi\u0161e \u017eupanija Rumunije protestovalo je pred sedi\u0161tem vlade, nezadovoljni liberalizacijom tr\u017ei\u0161ta mleka, ka\u0161njenjem subvencija i velikim brojem taksi i poreza.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacrt novog Poreskog zakona i zakona o poreskom postupku nalaze na razmatranje Parlamenta, nakon \u0161to jh je vlada odobrila pro\u0161le nedelje. Premijer Viktor Ponta je izrazio nadu da \u0107e oni biti usvojeni do kraja parlamentarne sesije 30. juna, da bi stupili na snagu od 1. januara 2016. godine. Najva\u017enija predvidjanja su porez na dodatnu vrednost od 20 odsto na sve proizvode i 9 odsto na meso, ribu i mleko i mle\u010dne proizvode, jaja, povr\u0107e i vo\u0107e. Druge se mere odnose na smanjenje jednistvene poreske stope od 2019. sa 16 na 14 odsto. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Klaus Johanis predstavio je u utorak bilans 100 dana od preuzimanja mandata. On je rekao da je poku\u0161ao da bude predsednik posrednik i uspeo da, posle vi\u0161e godina, za istim stolom okupi politi\u010dke stranke i gradjansko dru\u0161tvo. Istovremeno, on je ocenio da Rumunija je po\u010dela da ponovo u\u017eiva po\u0161tovanje i kredibilitet velikih kancelarija […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":124022,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515803","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n