Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta boravio je u zvani\u010dnim posetama Saudijskoj Arabiji, Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj ove turneje premijera Rumunije bila je revitalizacija politi\u010dko-ekonomskih odnosa. On je poku\u0161ao da uveri sagovornike da vredi ulo\u017eiti u rumunsku privredu. U Rijadu, za vreme susreta sa Kraljem Salmanom, premijer je priznao da su Rumuniji potrebni partneri poput Saudijske Arabije, koji \u0107e investirati u poljoprivredu, gradjevinarstvo, zdravstveni turizam ili odbrambenu industriju. U razgovorima sa zvani\u010dnicima Katara premijer se odnosio i na eventualno partnerstvo za prestrukturaciju rumunske vazdu\u0161ne kompanije TAROM i modernizaciju bukure\u0161tanskog aerodroma Otopeni. O ovom pitanju razgovaralo se i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u Kuvajtu o projektima u poljoprivredi, zdravstvu, IT-u i energetskoj infrastrukturi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku izrazio je razo\u010darenje, jer Rumunija i Madjarska nisu uspele da zavr\u0161e Protokol o za\u0161titi manjina. Auresku je u \u010detvrtak posetio Budimpe\u0161tu gde je vodio razgovore sa madjarskim zvani\u010dnicima o bilateralnim odnosima, posebno u ekonomskoj oblasti. Bogdan Auresku je istakao: \u00abVodjeni su razgovori o brojnim temama, polaze\u0107i od bilateralnih sa posebnim naglaskom na finalizaciju protokola me\u0161ovitog komiteta za nacionalne manjine pa sve do aspekata sa ekonomskim karakterom, jer trgovinska razmena izmedju Rumunije i <\/em>Madjarske iznosi 7,3 milijarde evra godi\u0161nje.\u00bb <\/em>Auresku se sastao i sa predstavnicima rumunske zajednice iz Madjarske, kojima je obe\u0107ao punu podr\u0161ku rumunskih vlasti za o\u010duvanje i promovisanje etni\u010dkog, lingvisti\u010dkog, kulturnog i religioznog identiteta.<\/p>\n
Narodna banka Rumunije smanjila je u sredu do minimalne granice od 1,75 odsto referentnu kamatnu stopu sa 2 odsto, kao i minimalne obavezne rezerve u doma\u0107oj valuti sa 10 na 8 odsto. Mere su iznenadile bankarske krugove. Ve\u0107ina analiti\u010dara smatrala je da centralna banka ne\u0107e smanjiti referentnu kamatnu stopu ispod 2 odsto. Prema navodima guvernera Narodne Banke Rumunije Mugura Isareskua, na smanjenje referentne kamatne stope uticala je niska stopa inflacije, dok \u0107e smanjenje poreza na dodatnu vrednost na osnovne namirnice od 1. juna sa 24 na 9 odsto potisnuti inflaciju skoro do nule. Ovim merama banka nastoji da podstakne kreditiranje sa ciljem da se podr\u017ei odr\u017eiv ekonomski rast i istovremeno pozitivne kamatne stope na depozite. Eksperti tvrde da je za rast kreditiranja va\u017enija prijateljska poslovna atmosfera od smanjenja referentne kamatne stope.<\/p>\n
Od 1. maja u Rumuniji zdravstvena kartica je postala jedini instrument za priznavanje i naknadu zdravstvenih usluga predvidjenih osnovnim paketom za osigurane osobe starije od 18 godina. Implementacija sistema je, medjutim, na po\u010detku stvorila ozbiljne probleme sa distribucijom i aktiviranjem ovih kartica. Predstavnici Nacionalnog doma zdravstvenog osiguranja tvrde da uprkos nastalim problemima program je funkcionalan i da je do sada aktivirano 5 miliona kartica od ukupno 13,6 miliona.<\/p>\n
Lideri parlamentarnih stranaka postigli su u sredu za vreme susreta sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom saglasnost u vezi sa nacrtom izmene zakona o obradi podataka sa li\u010dnim karakterom i za\u0161titom privatnog \u017eivota u sektoru elektronskih komunikacija. Izmene treba da popune rupe u zakonu nastale nakon neustavnosti prethodnih nacrta. Novi nacrt pru\u017ea dodatne garancije o za\u0161titi li\u010dnih podataka i prava na privatan \u017eivot. Pristup podacima od li\u010dnog karaktera mo\u017ee se ostvariti samo u odredjenim situacijama uz saglasnost sudije. Na ovom principu insistirali su predstavnici gradjanskog dru\u0161tva.<\/p>\n
Poslani\u010dki dom rumunskog parlamenta usvojio je u sredu nacrt zakona o lokalnim izborima koji, izmedju ostalog, predvidja izbor gradona\u010delnika u samo jednom krugu, predsednika \u017eupanijskog saveta od strane \u017eupanijskih odbornika i izborni cenzus od 5 odsto za sve politi\u010dke stranke. Nacrt usvojen u Senatu predvidja da jedan dr\u017eavljanin Evropske unije mo\u017ee podneti kandidaturu na budu\u0107im lokalnim izborima i za du\u017enost gradona\u010delnika. Do sada su dr\u017eavljani Evropske unije imali pravo da podnesu kandidaturu samo na du\u017enosti lokalnog i \u017eupanijskog odbornika. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta boravio je u zvani\u010dnim posetama Saudijskoj Arabiji, Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj ove turneje premijera Rumunije bila je revitalizacija politi\u010dko-ekonomskih odnosa. On je poku\u0161ao da uveri sagovornike da vredi ulo\u017eiti u rumunsku privredu. U Rijadu, za vreme susreta sa Kraljem Salmanom, premijer je priznao da su Rumuniji potrebni […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":46333,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515808","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n