Parlament Rumunije usvojio je u utorak Nacionalnu strategiju odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu, koju je prethodno predstavio \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis. On je precizirao da strategija predvidja, izmedju ostalog, za\u0161titu fundamentalnih prava i sloboda svih gradjana i garantovanje bezbednosti, uklju\u010duju\u0107i i oblasti poput privrede, vaspitanja, zdravstva i \u010dovekove okoline. Strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, pripadnost Severo-Atlantskoj Alijansi i Evropskoj uniji potvrdjeni su kao oslonci spoljno-politi\u010dke i bezbednosne politike Bukure\u0161ta. U utorak, takodje, rumunsko zakonodavno telo odobrilo je osnivanje dve NATO strukture u Bukure\u0161tu- jedinice za integraciju NATO snaga i Komande multinacionalne divizije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je jedna od zemalja balti\u010dke zone i Srednje Evrope u kojoj \u0107e Va\u0161ington, u koordinaciji sa svojim saveznicima, privremeno rasporediti oko 250 tenkova, borbenih vozila Bredli, samohodne minobaca\u010de i oklopnu borbenu opremu. Ameri\u010dki Stejt Department je precizirao da mera je namenjena podr\u017eavanju obuke i ve\u017ebi vojnih jedinica koje su rasporedjene u Evropi po rotacionom sistemu. Vi\u0161e od hiljadu vojnika iz 25 zemalja \u010dlanica Alijanse u\u010destvuje od 17. juna do kraja meseca, na poligonu \u010cinku u centralnom delu Rumunije, u NATO-ovoj ve\u017ebi kolektivne odbrane. U okviru ve\u017ebe, po prvi put su strukture Zdru\u017eenih savezni\u010dkih snaga rasporedjene u Rumuniji i, takodje, po prvi put, izvr\u0161en je transfer komande i kontrole NATO snaga za brzu reakciju u privremenoj lokaciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministri odbrane zemalja \u010dlanica NATO odlu\u010dili su o pove\u0107anju broja vojnika Snaga za brzu reakciju sa 13 hiljada na 40 hiljada, a medju savezni\u010dkim zemljama koje \u0107e rukovoditi ovim snagama narednih godina nalazi se i Rumunija. Prisutan na skupu u Briselu, rumunski ministar odbrane Mir\u010da Du\u0161a je ocenio da bi trebalo ubrzati otvaranje Ureda NATO za vezu u Ki\u0161injevu. Mir\u010da Du\u0161a je ponovio odlu\u010dan stav Rumunije prema politi\u010dkoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine medju medjunarodno priznatim granicama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski poslanici odobrili su u sredu nacrt novog Poreskog zakona i Zakona o poreskom postupku, koji bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2016. godine. Medju glavnim merama novog zakona su smanjenje poreza na dodatnu vrednost sa 24 na 19 odsto od idu\u0107e godine, odustajanje od takse na specijalne gradjevine, eliminisanje akcize na gorivo i poreza od 16 odsto na dobit ostvaren iz dividenada. Medjunarodni Monetarni Fond i Evropska komisija upozorili su na rizik da, istovremeno sa primenom ovih mera fiskalne relaksacije, Rumunija prema\u0161uje ciljni bud\u017eetski deficit dogovoren povodom sklapanja stend- baj sporazuma iz predostro\u017enosti, koji je u toku. Mere fiskalne relaksacije \u0107e izazvati privremeni rast bud\u017eetskog deficita Rumunije, koji \u0107e, medjutim, biti zadr\u017ean ispod 3 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda- izjavio je ministar finansija. Eud\u017een Teodorovi\u0107 je, na kraju razgovora, u Bukure\u0161tu, sa evropskim stru\u010dnjacima, najavio da rumunske vlasti nisu uspele da postignu dogovor sa predstavnicima Evropske komisije o Zakonu o poreskom postupku, a pitanje \u0107e biti razmotreno za vreme skupa ministara finansija (Ecofin), 14. jula.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski poslanici su u sredu odobrili nacrt Zakona o parlamentarnim izborima. Dokument predvidja ponovno uvodjenje proporcionalnog sistema glasanja na listama i zadr\u017eavanje izbornog cenzusa od 5 odsto i propisuje norme zastupljenosti parlamentaraca po broju gradjana. 2016. godine rumunsko zakonodavno telo \u0107e imati 134 senatora i 308 poslanika, plus 18 predstavnika nacionalnih manjina, drugih sem madjarske, i 6 parlamentaraca od strane dijaspore. Nacrt zakona su podr\u017eale sve parlamentarne grupe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komisija Evropskog Parlamenta za gradjanske slobode, pravosudje i unutra\u0161nje poslove analizirala je u \u010detvrtak situaciju rumunskog socijal-demokratskog premijera Viktora Ponte, u \u010dijem slu\u010daju poslanici u Bukure\u0161tu nisu odobrili zahtev Nacionalne Antikorupcijske Direkcije (DNA) za podizanje parlamentarnog imuniteta. Tu\u017eioci su zahtevali odobrenje pokretanja krivi\u010dnog gonjenja premijera, koji je optu\u017een za mogu\u0107i sukob interesa, falsifikovanje dokumenata, sau\u010desni\u0161tvo u utaji poreza i pranje novca, u periodu dok je obavljao du\u017enost advokata. Predsednik rumunske vlade se oporavlja nakon operacije u Turskoj, a vicepremijer Gabrijel Oprea je vr\u0161ilac du\u017enosti premijera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon \u017eestokih rasprava o hitnim dosijeima komunitarnog prostora, lideri zemalja \u010dlanica Evropske unije odlu\u010dili su da \u0107e se, naredne dve godine, 40 hiljada imigranata iz Gr\u010dke i Italje relocirati u druge zemlje. Ministri unutra\u0161njih poslova \u0107e okon\u010dati izradu \u0161eme krajem jula meseca, a drugih 20 hiljada imigranata \u0107e biti, takodje, relocirano. Ovo je samo jedna od odluka Letnjeg samita lidera zemalja \u010dlanica Evropske unije, gde je Rumuniju predstavio \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis. Pre odlaska za Brisel, predsednik je na funckiju direktora Rumunske kontraobave\u0161tajne slu\u017ebe (SIE) nominovao Mihaja Razvana Ungureanua, koji je ovu du\u017enost obavljao i izmedju 2007.- 2012. godine. Ungureanu je bio i ministar inostranih poslova izmedju 2004.\u2013 2007. i predsednik rumunske vlade u prvoj polovini 2012. godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Parlament Rumunije usvojio je u utorak Nacionalnu strategiju odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu, koju je prethodno predstavio \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis. On je precizirao da strategija predvidja, izmedju ostalog, za\u0161titu fundamentalnih prava i sloboda svih gradjana i garantovanje bezbednosti, uklju\u010duju\u0107i i oblasti poput privrede, vaspitanja, zdravstva i \u010dovekove okoline. Strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124255,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515854","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n