Rumunija se ne suo\u010dava sa izbegli\u010dkom krizom. U odnosu na 900 zahteva za azil pro\u0161le godine, ove godine je zabele\u017eeno 944. Ali za svaki slu\u010daj, Rumunija ima 1000 sme\u0161tajnih mesta za izbeglice. Medjutim, zakoni Rumunije o dodeljivanju pomo\u0107i izbeglicama, siroma\u0161nim i zlostavljenim osobama mora se izmeniti jer situacija nije zadovoljavaju\u0107a. Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta je izjavio: \u201cNa snazi je jo\u0161 odredba iz 2006. godine koja predvidja da se za tro\u0161kove politi\u010dkih izbeglica mo\u017ee izdvojiti 0,8 evra na dan, a za li\u010dne tro\u0161kove 15 evrocenti. Vlada i Ministarstvo za finansije poku\u0161a\u0107e da pove\u0107aju ove iznose jer je visina izdvajanja nezadovoljavaju\u0107a I poni\u017eavaju\u0107a. Treba takodje, korigovati pristup zdravstvenim uslugama kao i vaspitanju. Treba menjati i uslove sme\u0161taja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija obe\u0107ava solidarnost, dodao je premijer Ponta, uz napomenu da \u0107e Vlada kratkoro\u010dno i dugoro\u010dno dodeliti finansijsku i logisti\u010dku pomo\u0107 zemljama koje su ve\u0107 primile izbeglice, odnosno Turskoj i Jordanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na skupu Severoatlanskog saveta, rumunski ministar odbrane Mir\u0107ea Du\u0161a pozvao je u Briselu svoje kolege da preduzmu konkretne mere za ja\u010danje bezbednosti u zoni Crnog Mora. On je izjavio da je potrebno da se u Crnomorskom bazenu osigura pomorsko prisustvo NATO snaga: \u201cOcenio sam da su pomorska strategija i posebno strategija u Crnom moru za nas veoma va\u017ene. Smatramo takodje da kapacitet odvra\u0107anja NATO ne treba da ima samo regionalni karakter ve\u0107 treba da se odnosi na odbranu svih bokova, bilo da je re\u010d o isto\u010dnom ili ju\u017enom boku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predhodno je u Sevilji \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u\u010destvovao na Konferenciji multinacionalna misija za balisti\u010dku odbranu, u organizaciji ameri\u010dke agencije za odbranu od balisti\u010dkih raketa. Ovom prilikom \u0161ef diplomatije u Bukure\u0161tu je ponovo naglasio da ameri\u010dki raketni sistem u Deveselu, koji \u0107e postati operativan do kraja ove godine, ima isklju\u010divo defanzivni karakter. Njegova namena je da oja\u010da kolektivnu odbranu i da odvrati od svakog balisti\u010dkog napada. Tokom posete Bukure\u0161tu, zamenik ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Frenk Ros je saop\u0161tio da su SAD, NATO i Rumunija u stalnom kontaktu kako bi bile sigurne da je baza u Deveselu dobro branjena od raznih vrsta pretnji uklju\u010duju\u0107i teroristi\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Senatorska komisija za odbranu pozvala je u ponedeljak rukovodstvo Senata na formiranje nove parlamentarne komisije o navodnim zatvorima CIA na rumunskoj teritoriji. Stalni biro tra\u017ei i zvani\u010dnu desekretizaciju dokumenata o na\u0161oj zemlji u izve\u0161taju ameri\u010dkog senata u vezi sa tehnikama saslu\u0161anja. Zahtev dolazi posle susreta senatora sa \u010dlanovima Komisije za gradjanske slobode, pravosudje i unutra\u0161nje poslove Evropskog Parlamenta koja analizira nove informacije prema kojim je Rumunija bila doma\u0107in zatvorskih centara CIA. Sli\u010dna komisija radila je izmedju 2006. i 2008. godine, ali nije prona\u0161la nijedan elemenat koji bi dokazao prisustvo zatvora u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjunarodni monetarni fond korigovao je prognoze o bruto dru\u0161tvenom proizvodu Rumunije za ovu i slede\u0107u godinu. Prema najnovijem izve\u0161taju, Rumunija \u0107e ove godine zabele\u017eiti privredni rast od 3,4% i od 3,9% u 2016. godini. Sa druge strane, u izve\u0161taju o finansijskoj stabilnosti Narodna Banka Rumunije navodi da ne postoje trenutno ve\u0107i sistemski rizici uprkos neizvesnostima na spoljnom planu i opasnosti od povratka na unutra\u0161nju neadekvatnu ekonomsku politiku. Prema oceni Mugura Isareskua, javni dug Rumunije je odr\u017eiv, ali neprestani rast udela javnog duga u bruto dru\u0161tvenom proizvodu mo\u017ee biti opasan. Bez finansijske stabilnosti, tr\u017ei\u0161na privreda ne mo\u017ee funkcionisati korektno i efikasno, i poresko rastere\u0107enje postaje samo varka. Sa jedne strane smanjuju se porezi, a sa druge interveni\u0161u novi posredsvom inflacije, deprecijacije i neizmirivanja dugova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska dr\u017eava namerava da tu\u017ei Nema\u010dku grupu Folksvagen za nadoknadu \u0161tete nastale prodajom 100.000 automobila koji zagadjuju mnogo vi\u0161e nego je deklarisano. Ministarka za\u0161titne sredine, Gracijela Gavrilesku, procenila je \u0161tetu na vi\u0161e od 30 miliona evra. Prilikom obra\u010duna \u0161tete vodilo se ra\u010duna da su kupci platili autoporez za motore sa standardom evro 5 iako se radilo o kategoriji evro 4.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija se ne suo\u010dava sa izbegli\u010dkom krizom. U odnosu na 900 zahteva za azil pro\u0161le godine, ove godine je zabele\u017eeno 944. Ali za svaki slu\u010daj, Rumunija ima 1000 sme\u0161tajnih mesta za izbeglice. Medjutim, zakoni Rumunije o dodeljivanju pomo\u0107i izbeglicama, siroma\u0161nim i zlostavljenim osobama mora se izmeniti jer situacija nije zadovoljavaju\u0107a. Predsednik rumunske vlade Viktor Ponta […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515869","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n