Predsednik Rumunij, Klaus Johanis, u\u010destvovao je u \u010detvrtak u Briselu, zajedno sa liderima EU, na jesenjem zasedanju Evropskog saveta. Agendom zasedanja dominirala je imigrantska kriza i bezbednost spoljnih granica EU. Iako je trebalo da traje dva dana, samit je zavr\u0161en u \u010detvrtak u kasne sate sa najavom postizanja na\u010delnog sporazuma izme\u0111u EU i Turske o zaustavljanju talasa imigranata koji se upu\u0107uje ka Evropi. U zamenu za bolju saradnju, evropski lideri su obe\u010dali Turskoj liberalizaciju viznog re\u017eima, finansisjku pomo\u0107 i otvaranje novih pregovara\u010dkih poglavlja za ulazak u EU. Turska, koja se smatra glavnom kapijom za ulazak imigranata iz susedne Sirije, doma\u0107in je skoro dva miliona sirijski izbeglica. Istovremeno, evropski lideri su odlu\u010dili da poja\u010daju kontrolu spoljnih granica unije i da prona\u0111u i re\u0161enja za humanitarnu krizu nastalu zbog sukoba u Siriji. Predsednik Klaus Johanis, i predsednik Evropskog parlamenta, Martin \u0160ulc, razgovarali su pre samita o izbegli\u010dkom pitanju i reformama u EU. Johanis je izjavio da migracioni problem treba tretirati integralno u zonama u kojima se pojavljuje i da EU treba da sara\u0111uje sa zemljama iz kojih dolaze izbeglice i da se dodeli pomo\u0107 tranzitnim zemljama kao \u0161to su Turska i ostalim dr\u017eave na \u010dijim se teritorijama izbeglice nalaze.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je postigla zapa\u017eene rezultate u suzbijenju korupcije i pobolj\u0161anju privredne klime, izjavio je novi ambasador SAD u Bukure\u0161tu, Hans Klem, na ekonomskom forumu u glavnom gradu Rumunije. On je dodao da Rumunija ima potrebne adute da postane lansirna rampa za investicije u regionu i da treba da iskoristi adute i strate\u0161ke prednosti. Ameri\u010dki ambasador je istovremeno, upozorio da je neophodno drasti\u010dno smanjenje politi\u010dkog uticaja na privredu. On je pozvao rumunske politi\u010dare da se ne me\u0161aju u upravljanje dr\u017eavnim kompanijama kako bi stekli politi\u010dke poene. Klem je istovremeno apelovao na rumunske lidere da javno i odlu\u010dno brane tu\u017eioce koji vode istragu protiv korumpiranih osoba i da podr\u017ee nezavisnost sudstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski poslanici su ratifikovali Sporazum o finansisjkoj pomo\u0107i susednoj Republici Moldaviji, u visini od 150 miliona evra, sa petogodi\u0161njim rokom otplate i kamatnom stopom sa kojom se Rumunija zadu\u017euje na spoljnim tr\u017ei\u0161tima. Prva od tri tran\u0161e kredita, u visini od 60. miliona evra, dodeli\u0107e se slede\u0107eg meseca. Predsednik moldavske vlade, Valeriu Strelec, zahvalio je Bukure\u0161tu na doslednoj pomo\u0107i u raznim oblastima. On je naglasio da \u0107e nova pozajmica biti usmerena na promovisanje reformi i modernizaciju zemlje. Premijer Rumunije, Vikotr Ponta, je objasnio da je slo\u017eena situacija u kojoj se trenutno nalazi Republika Moldavija posledica ruske reakcije na afirmaciju evropskih te\u017enji Ki\u0161injeva: ,,Republici Moldaviji je sada potrebna finansijska podr\u0161ka koju mo\u017ee dobiti samo od nas, kako bi prebrodila ovaj slo\u017eeni period, izazvan ruskim ekonomskim sankcijama samo zbog toga \u0161to je poptisala Sporazum o pridru\u017eivanju EU.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske dr\u017eave Klaus Johanis , za vreme susreta sa moldvaskim premijerom, potvrdio je da se Republika Moldavija mo\u017ee u svako vreme oslanjati na pomo\u0107 Rumunije. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fizi\u010dka lica i firme koje \u0107e do 31. marta 2016. izmiriti obaveze prema dr\u017eavi bi\u0107e oslobo\u0111ene zateznih kamata, odlu\u010dila je vlada Rumunije u sredu kada je usvojila Hitnu uredbu. Premijer je naglasio da se u ovom slu\u010daju ne radi o fiskalnoj amnestiji, ve\u010d o podr\u0161ci poreskim obveznicima koji nisu uspeli da izmire obaveze prema dr\u017eavi do 30. septembra 2015. Da bi u \u017eivali ovo pravo poreski obveznici treba da podnesu zahtev poreskim organima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Diplomatija u Bukure\u0161tu reagovala je na optu\u017ebe Mihaila Uljanova, predstavnika Ruskog ministartsva inostranih poslova koji je izjavio da Rumunija kr\u0161i Sporazum o nuklearnim snagama jer je u naselju Deveselu postavila elemente antiraketnog \u0161tita. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova smatra da optu\u017ebe nisu osnovane, uz npomenu da ova evropska komponenta ameri\u010dkog antiraketnog \u0161tita u ima isklju\u010divo odbrambeni karakter i nije uperena protiv Rusije, ve\u0107 balisti\u010dkih raketa iz van evroatlanskog prostora. Moskva je na po\u010detku teku\u0107e nedelje pozvala vlade SAD i Rumunije da odustanu od postavljanja raketnih baca\u010da Mk-41. Po oceni ruskog zvani\u010dnika postavljanje raketnih baca\u010da je provokacija za me\u0111unarodnu bezbednost i te\u0161ko kr\u0161enje Sporazuma o nuklearnim snagama koji su SAD i biv\u0161i Sovjetski Savez potpisale 1987. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunij, Klaus Johanis, u\u010destvovao je u \u010detvrtak u Briselu, zajedno sa liderima EU, na jesenjem zasedanju Evropskog saveta. Agendom zasedanja dominirala je imigrantska kriza i bezbednost spoljnih granica EU. Iako je trebalo da traje dva dana, samit je zavr\u0161en u \u010detvrtak u kasne sate sa najavom postizanja na\u010delnog sporazuma izme\u0111u EU i Turske o […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515870","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n