Delegacija Medjunarodnog Monetarnog Fonda sastala se u Bukure\u0161tu sa najvi\u0161im funkcionerima Rumunije. Fond prognozira bud\u017eetski deficit od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2016. godini i iznad 3 odsto u 2017. zbog masovnih smanjenja poreza i taksi i najavljenog pove\u0107anja li\u010dnih dohodaka. Medjunarodna finansijska institucija preporu\u010duje da se ovogodi\u0161nji bud\u017eetski deficit zadr\u017ei na nivou od 1,5 odsto. Posle susreta sa predsednikom Klausom Johanisom, predstavnici Fonda su izrazili rezerve prema usvajanju novog aran\u017emana. Pred senatorima i poslanicima Komisije za bud\u017eet oni su izlo\u017eili zaklju\u010dke razgovora sa predstavnicima vlade. Jedine primedbe Medjunarodnog Monetarnog Fonda ti\u010du se stukturnih reformi i eventualnog pove\u0107anja bud\u017eetskog deficita. Premijer Viktor Ponta je naglasio da \u0107e Rumunija po\u0161tovati deficit od 1,86 odsto usvojen u parlamentu. Poslednji aran\u017eman sa Fondom, koji je istekao ove godine, vredeo je 2 milijarde evra, ali rumunske vlasti nisu apelovale na ova sredstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u ponedeljak i utorak boravio je u zvani\u010dnu posetu Izraelu i Palestini. U ponedeljak, Aureskua je u Ramali primio palestinski predsednik Mahmud Abas. Dvojica zvani\u010dnika razgovarala su o situaciji na Srednjem Istoku i perspektivama obnavljanja mirovnih pregovora izmedju Palestinaca i Izraela. U Jerusalimu \u0161ef rumunske diplomatije vodio je razgovore sa premijerom i ministrom inostranih poslova Benjaminom Netanjahuom. Auresku je istakao posebnu va\u017enost obnavljanja poverenja, kao neophodni preduslov za nastavljanje direktnih mirovnih pregovora Izraela sa palestinskom stranom i apelovao na smanjenje tenzije. Netanjahu i Auresku su potvrdili da izmedju Izraela i Rumunije postoje privilegovani bilateralni odnosi i razgovarali o unapredjenju saradnje u vojnoj oblasti i sajberbezbednosti. Bogdan Auresku se sastao i sa predstavnicima zajednice izraelskih dr\u017eavljana rodom iz Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacrt zakona o dopisnom glasanju dostavljen je na razmatranju Poslani\u010dkog doma u Bukure\u0161tu. Zakonski predlog je usvojen u Senatu velikom ve\u0107inom glasova socijaldemokrata na vlasti i liberala iz opozicije. Pravo da glasaju dopisnim putem na parlamentarnim, predsedni\u010dkim i evroparlamentarnim izborima imaju samo Rumuni sa prebivali\u0161tem u inostranstvu. Nekoliko meseci pre svakih izbora bira\u010di treba da se upi\u0161u u izborni registar. Prema dokumentu Stalne izborne komisije, osniva se izborna jedinica na deset hiljada bira\u010da. Zbog propusta u organizaciji pre godinu dana na predsedni\u010dkim izborima, hiljade Rumuna moralo je da \u010deka vi\u0161e sati ispred glasa\u010dkih mesta u inostranstvu i mnogi nisu ni uspeli da glasaju. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Protiv biv\u0161eg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua pokrenut je krivi\u010dni postupak za krivi\u010dno delo u takozvanom dosijeu rudarijade, koji je stavio ta\u010dku na ogromnu demonstraciju protiv rumunske levice koja je do\u0161la na vlast nakon pada komunisti\u010dke diktature. Medju optu\u017eenim nalaze se i biv\u0161i \u0161ef Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe (SRI) Virdjil Magureanu, biv\u0161i premijer Petre Roman, kao i biv\u0161i ministri Viktor Atanasije Stankulesku i Djelu Vojkan Vojkulesku. Posle nereda na ulicama Bukure\u0161ta, koji su prestali intervencijom vojske, Ilijesku je izjavio da se radi o poku\u0161aju pu\u010da ekstremne desnice i pozvao stanovni\u0161tvo da brani demokratske institucije. Usledio je dolazak rudara iz Doline reke \u017diu u Bukure\u0161t koji su napali studente Univerziteta, obili sedi\u0161ta opozicionih stranaka i redakcija nezavisnih novina. U ovim neredima \u010detiri osobe su izgubile \u017eivot, vi\u0161e stotina je ranjeno i hiljadu uhap\u0161eno. Pro\u0161le godine Evropski sud za ljudska prava (CEDO) doneo je odlukom kojom se Rumunija obavezuje da rasvetli okolnosti u vreme rudarijade u junu 1990. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Rumunije usvojila je drugi rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta ove godine. Prema nacrtu ministarstva za finansije, prihodi i rashodi pove\u010da\u0107e se za oko 600 miliona evra, dok \u0107e deficit ostati u granici od 1,85 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Za ministarstvo poljoprivrede izdvoji\u0107e se dodatnih 180 miliona evra. Istovremeno, pove\u010da\u0107e se bud\u017eet fonda za zdravstveno osiguranje zbog pove\u0107anja li\u010dnih dohodaka od 1. oktobra. Dodatna sredstva izdvoji\u0107e se i za ministarstva regionalnog razvoja, javne administracije, evropskih fondova, obrazovanja i rada. Ministarstvo saobra\u0107aja izgubi\u0107e oko 400 miliona evra, dok \u0107e se za Nacionalnu kompaniju rumunskih \u017eeleznica i Metroreks izdvojiti dodatna sredstva. Liberali kritikuju bud\u017eetski rebalans, jer se za kopnenu infrastrukturu izdvaja manje fondova. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Delegacija Medjunarodnog Monetarnog Fonda sastala se u Bukure\u0161tu sa najvi\u0161im funkcionerima Rumunije. Fond prognozira bud\u017eetski deficit od 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda u 2016. godini i iznad 3 odsto u 2017. zbog masovnih smanjenja poreza i taksi i najavljenog pove\u0107anja li\u010dnih dohodaka. Medjunarodna finansijska institucija preporu\u010duje da se ovogodi\u0161nji bud\u017eetski deficit zadr\u017ei na nivou od […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":123996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515871","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n