Bilateralni odnosi izmedju Bukure\u0161ta i Londona su va\u017eni i strane \u017eele da se unapredi i razvija ovo partnerstvo, izjavio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Doma\u0107in susreta, \u0161ef dr\u017eave je ocenio da vojna i bezbednosna dimenzija bilateralne saradnje imaju va\u017enu ulogu u ovoj slo\u017eenoj situaciji obele\u017eenoj brojnim izazovima. Razgovaralo se i o ekonomskim odnosima izmedju dve zemlje i predsenik Johanis je ovoga puta izjavio da je trgovinska razmena pro\u0161le godine dostigla najvi\u0161i nivo. Sa svoje strane, Kameron je izjavio da Rumuni daju va\u017ean doprinos razvoju Velike Britanije u oblastima finansija, nauke ili medicine, uz napomenu da slobodno kretanje vr\u0161i odre\u0161eni pritisak na britanske javne usluge. Rumunski premijer Da\u010dijan \u010colo\u0161, tokom susreta sa svojim britanski kolegom, je izjavio da ve\u0107ina rumunskih radnika u Velikoj Britaniji pla\u010da poreze.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za ekspertsku vladu premijera Da\u010dijana \u010colo\u0161a dr\u017eavni bud\u017eet i bud\u017eet socijalnog osiguranja za 2016 predstvalja prvi ozbiljni ispit. Ako su se parlamentarne stranke izrazile da su zadovoljne nacrtom dr\u017eavnog bud\u017eeta, nezadovoljstvo vlada medju predstavnicima gradjanskog dru\u0161tva, koji smatraju da su pozvani kasno na konsultacije. Nezadovoljstvo je izrazilo i Fiskalni savet zbog skretanja sa poreskih pravila. Obrazovanje i zdravstvo, koje predstavljaju glavne oblasti koje nisu nikad dovoljno finansirane, ovoga puta primi\u0107e ve\u0107e fondove. Ve\u0107e fondove izdvoji\u0107e se iz dr\u017eavnog bud\u017eeta i za unutra\u0161nje poslove i odbranu, kao i za ministarstvo evropskih fondova. Na suprotnom polu nalazi se Ministarstvo rada. Bud\u017eet predvidja maksimalni deficit od 3 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda, koliko predvidja Evropska unija i privredni rast od 4,1 odsto. Nacrti dr\u017eavnog bud\u017eeta i bud\u017eeta socijalnog osiguranja upu\u0107eni su parlamentu na razmatranje i usvajanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oko 1.200 vojnika i 1.500 rumunskih \u017eandara u\u010destvova\u0107e slede\u0107e godine u misijama NATO, Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Organizacije Ujedinjenih Nacija. Odluka je doneta na sednici Vrhovnog saveta odbrane zemlje, pod predsedni\u0161tvom \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanis i uz premijerno prisustvo ministara novog kabineta. Ovom prilikom usvojena je Nacionalna strategija odbrane zemlje za 2015- 2019 godinu i Informaciona strategija Rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe za isti period. Prema Predsedni\u010dkoj administraciji, \u010dlanovi Vrhovnog saveta odbrane zemlje su zaklju\u010dili da rumunske odgovorne institucije su primenile medjunarodne sankcije u periodu oktobar 2014.- septembar 2015. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) dokazala je ponovo da nije slu\u010dajno institucija u koju Rumuni imaju najve\u0107e poverenje. Ove nedelje pokrenuta je nova krivi\u010dna pojava zbog nezakonitog povra\u0107aja imovine. Optu\u017eeni su novinar Dan Andronik, kontroverzni biznismen Remus Trujka, biv\u0161i \u0161ef kancelarije premijera Adrijana Nastasea. Oni su optu\u017eeni za korupciju i formiranje kriminalne grupe. Procenjuje se da je dr\u017eava o\u0161te\u0107ena za 136 miliona evra. Sa druge strane, Kasacioni sud je ove nedelje doneo odluku da se poslanici Joan Olteanu, veteran rumunske postkomunisti\u010dke politike, i Katalin Teodoresku, kao i \u0161efica Nacionalne institucije za povra\u0107aj imovine Kodruca Dumitrean, stave pod sudski nadzor. Oni su optu\u017eeni da su na nezakonit na\u010din odobrili 20 miliona evra jednom poslovnom \u010doveku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U 2014. godini broj stanovnika Rumunije opao je ispod 20 miliona do nivoa na po\u010detku ’60. godina. Prema podatcima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta, pro\u0161le godine broj stanovnika Rumunije opao je za 80 hiljada osoba, a 40 hiljada Rumuna je emigriralo. Ovaj broj je ravan broju stanovnika dva manja rumunska grada. Predsednik Instituta Viorel Andrej ka\u017ee da se broj stanovnika smanio do 2013. godine zbog migracije, da bi u poslednje vreme glavni razlog bio negativni prirast stanovni\u0161tva. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bilateralni odnosi izmedju Bukure\u0161ta i Londona su va\u017eni i strane \u017eele da se unapredi i razvija ovo partnerstvo, izjavio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis posle razgovora sa britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. Doma\u0107in susreta, \u0161ef dr\u017eave je ocenio da vojna i bezbednosna dimenzija bilateralne saradnje imaju va\u017enu ulogu u ovoj slo\u017eenoj situaciji obele\u017eenoj brojnim izazovima. Razgovaralo […]<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":123775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515891","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n