Evropska komisija podr\u017eava ulazak Rumunije i Bugarske u \u0160engen, jer ove zemlje ispunjavaju uslove za pridru\u017eivanje. Predsednik Komisije \u017dan-Klod Junker, dao je ovu izjavu u Strazburu, na plenarnoj sednici Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope, kao odgovor na pitanja rumunskog evroparlamentarca na ovu temu. Prema diplomatskim izvorima, koje navodi nas izve\u0161ta\u010d u Strazburu, pristupanje bi se moglo odvijati u dve etape, po\u010dev od druge polovine teku\u0107e godine. Predvidjen za mart 2011., ulazak Rumunije u komunitarni prostor slobodnog kretanja odlo\u017een je u vi\u0161e navrata, u kontekstu uzdr\u017eanosti pojedinih zemalja zbog reforme u pravosudju i efikasnosti borbe protiv korupcije. U ovo vreme, vlasti u Bukure\u0161tu su istakle da u potpunosti po\u0161tuju tehni\u010dke kriterjume pristupanja \u0160engenu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi rumunski ministar rada, 40.godi\u0161nji Drago\u0161 Paslaru, biv\u0161i dr\u017eavni savetnik za ekonomska pitanja pri kancelariji premijera Dacijana \u0106olo\u0161a preuzeo je du\u017enost nakon sto je biv\u0161a ministarka Ana Kostea, podnela ostavku pro\u0161le nedelje usled izra\u017eenog nezadovoljstva sindikata u vezi sa nacrtom hitne uredbe o platama bud\u017eetskih radnika. Umedjuvremenu, premijer \u0106olo\u0161 je saop\u0161tio da vlada nastavlja razgovore sa dru\u0161tvenim partnerima u vezi sa platama radnika u javnom sektoru da bi se prona\u0161lo prihvatljivo i trajno re\u0161enje sa bud\u017eetske i zakonske strane. Izazov za novog ministra rada je sprovodjenje zakona o roditeljskom dodatku, koji je predsednik nedavno potpisao, a koji ukida gornju granicu mese\u010dnog dodatka za brigu o detetu, koja je do sada iznosila 760 evra. Novi dodatak predstavlja 85 odsto prihoda roditelja i dodeljuje se za period od najvi\u0161e dve godine. Roditelji koji su odlu\u010dili da se ranije vrate na posao imaju pravo na podsticajnu meru od 50 odsto minimalnog garantovanog dodatka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sindikati u zdravstvu su ove nedelje organizovali proteste ispred sedi\u0161ta prefektura vi\u0161e \u017eupanija i Palate Parlamenta u Bukure\u0161tu, zahtevaju\u0107i eliminisanje neravnopravnosti u zdravstvenoj oblasti i odgovaraju\u0107e finansiranje sistema. Oni tra\u017ee pravila za funkcionisanje lekarskih ordinacija u \u0161kolama i izdvajanje bud\u017eeta od 6 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda za zdravlje. Takodje, nezadovoljvni su i rudari i radnici Energetskog kompleksa Oltenija, na jugu Rumunije. Vi\u0161e desetina rudara je pe\u0161ke pre\u0161lo 300 kilometara do Bukure\u0161ta, u protestnom mar\u0161u. Ministar energije, Viktor Grigoresku je izjavio da \u0107e vlada prona\u0107i re\u0161enja za finansijski oporavak kompanije. On je sa predstavnicima rukovodstva Kompanije i zaposlenih dogovorio plan za efikasnu aktivnost Energetskog kompleksa, koji \u0107e pretpostaviti i otpu\u0161tanja osoblja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalna liberalna partija (PNL), glavna snaga rumunske desnice, imenovala je sada\u0161njeg lidera Partijske organizacije Bukure\u0161t, biv\u0161eg ministra pravosudja Katalina Predojua, za kandidata za du\u017enost gradona\u010delnika rumunske prestonice. Ovo je \u010detvrta osoba koju pomenuta partija imenuje za kandidata, nakon evroparlamentarca Kristijana Bu\u0161ojua i prvog podpredsednika Liberala, Ludovika Orbana, koji je odustao od kandidature i podneo ostavku na sve dr\u017eavne i partijske funkcije nakon \u0161to ga je Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) stavila pod sudsku kontrolu za korupciju. Tre\u0107a nominalizacija bio je Marijan Munteanu, biv\u0161i lider studentskog pokreta u periodu \u0161irih protesta protiv komunista koji su do\u0161li na vlast posle revolucije 1989. godine, a koji je povukao kandidaturu odbijaju\u0107i, medjutim, optu\u017ebe po kojima bi saradjivao sa biv\u0161om politi\u010dkom policijom- Sekuritatea.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske vlasti ponovile su u \u010detvrtak podr\u0161ku suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Ukrajine, povodom posete predsednika Petra Poro\u0161enka Bukure\u0161tu. Lider u Kijevu razgovarao je sa svojim rumunskim kolegom Klausom Johanisom o bezbednosnim evolucijama u regionu Crnog mora. U ovom kontekstu Poro\u0161enko je izjavio da \u0107e se Ukrajina pridru\u017eiti inicijativi za formiranje flote Crnog mora, sa namenom da konsoliduje prisustvo NATO u zoni i doprinese pove\u0107anju nivoa bezbednosti u regionu. Dvojica predsednika razgovarali su i o mogu\u0107nosti osnivanja rumunsko-ukrajinsko-bugarske vojne brigade, po modelu ve\u0107 postoje\u0107e poljsko-litvansko-ukrajinske brigade. Petro Poro\u0161enko sastao se i sa premijerom Da\u010dijanom \u0106olo\u0161om, koji je naglasio da formiranje nove vlade u Kijevu predstavlja novu \u0161ansu za ubrzanje unutra\u0161njih reformi i stabilizaciju susedne dr\u017eave. Povodom posete ukrajinskog predsednika Bukure\u0161tu, potpisana su dva sporazuma o bilateralnoj saradnji u oblasti vojnog transporta i zajedni\u010dkom patroliranju na granici izmedju dve zemlje. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija podr\u017eava ulazak Rumunije i Bugarske u \u0160engen, jer ove zemlje ispunjavaju uslove za pridru\u017eivanje. Predsednik Komisije \u017dan-Klod Junker, dao je ovu izjavu u Strazburu, na plenarnoj sednici Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope, kao odgovor na pitanja rumunskog evroparlamentarca na ovu temu. Prema diplomatskim izvorima, koje navodi nas izve\u0161ta\u010d u Strazburu, pristupanje bi se moglo […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":46333,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515909","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n