Sud u Bukure\u0161tu je u \u010detvrtak doneo odluku, prema kojoj je \u0161trajk zaposlenih radnika u rumunskim bolnicama nelegalan. Odluka nije kona\u010dna, ali je izvr\u0161na. Ovom odlukom pravobranioci su dali za pravo Ministru zdravlja, koji je rekao da sindikalna inicijativa nije ispunila zakonske uslove za pokretanje radnog spora. Zdravstveni radnici su stupili u \u0161trajk 31. oktobra zahtevaju\u0107i pove\u0107anje plata i bolje uslove rada. 1. novembra protest je suspendovan nakon \u0161to su Parlamentarne komisije odobrile pove\u0107anje plata i sindikalisti primili uveravanja da \u0107e se amandmani usvojiti slede\u0107e nedelje na plenumu. Ministar rada Drago\u0161 Paslaru je upozorio da bi ova pove\u0107anja plata mogla negativno uticati na privredu zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu smatra da \u0107e pove\u0107anje li\u010dnih dohodaka i ukidanje vi\u0161e od 100 taksi imati poguban efekat po dr\u017eavni bud\u017eet idu\u0107e godine. Premijer ekspertske vlade Da\u010dijan \u010colo\u0161 je izjavio: Pripremaju\u0107i se za izbore Parlament je usvojio bezbroj odluka o pove\u0107anju plata, onako kako smo navikli, i to bez analize efekta na dr\u017eavni bud\u017eet. Ove odluke predvidjaju izdvajanje fondova u visini od 1% bruto nacionalnog proizvoda.<\/em> Posledice izbornih zakona usvojenih u poslednjim mesecima dosti\u017eu 2 milijarde evra \u0161to bi zna\u010dilo ili pove\u0107anje bud\u017eetskog deficita ili smanjenje fondova za investicije. Pored toga, pove\u0107ali bi se debalansi izmedju raznih kategorija bud\u017eetskih radnika. Ako \u0107e se usvojiti sada\u0161nja forma u rumunskom Parlamentu, Vlada \u0107e tra\u017eiti ocenu ustavnosti zakona o li\u010dnim dohocima. U utorak poslanici Komisija za bud\u017eet i rad usvojili su amandman na zakon o platama bud\u017eetskih radnika i uveli nove kategorije radnika o oblastima vaspitanja i zdravstva, kojima \u0107e se pove\u0107ati plate, iako su ove u proseku pove\u0107ane za 30 odsto pro\u0161le godine. Ove mere usledile su nakon usvajanja nacrta zakona koji predvidja ukidanje vi\u0161e od 100 nefiskalnih taksi, uklju\u010duju\u0107i radio i tv pretplatu, koja predstavlja najve\u0107i deo finansiranja javnih sredstava informisanja.<\/p>\n
Odluka Vlade da utvrdi gornje granice za obavezno osiguranje vozila u narednih 6 meseci izazvala je razli\u010dite reakcije u zavisnosti od interesa strana. Nacionalna Unija osiguravaju\u0107ih i reosiguravaju\u0107ih dru\u0161tava obratila se Evropskoj komisiji zbog \u0161estomese\u010dnog zamrzavanja tarifa polisa obaveznog osiguranja vozila smatraju\u0107i da ova mera kr\u0161i princip slobodnog tr\u017ei\u0161ta i konkurencije. Na drugoj strani poslodavstva drumskih prevoznika pozdravila su odluku vlade i tra\u017ee od Parlamenta da usvoji novi zakon o osiguranju u ovom \u0161estomse\u010dnom periodu dok ne isti\u010de uredba vlade o ograni\u010davanju iznosa za obavezno osiguranje vozila. Prevoznici tra\u017ee da budu\u0107i zakon obezbedi punu transparentnost obra\u010dunavanja tarifa za sve kategorije automobila fizi\u010dkih i pravnih lica. Osiguravaju\u0107e firme koje \u0107e prodavati skuplje polise od maksimalno predvidjenih rizikuju velike finansijske kazne. Nove odredbe iz oblasti osiguranja Vlada je usvojila posle protesta prevoznika koji su se \u017ealili na ogromne tarife koje se menjaju svake godine naro\u010dito za kamione.<\/p>\n
27 godina nakon pada re\u017eima Nikolaja \u010cau\u0161eskua, vojni tu\u017eioci su pro\u0161irili u sredu krivi\u010dno gonjenje in rem u dosijeu revolucije za krivi\u010dno delo protiv \u010dove\u0107nosti i dogadjaje posle 22. decembra 1989. godine. Tu\u017eilac Marijan Lazar obja\u0161njava razloge ove odluke: Iz ovog dokumenta mo\u017ee se zaklju\u010diti da je za o\u010duvanje vlasti, pomo\u0107u akcija i preduzetih mera, novo politi\u010dko i vojno rukovodstvo koje je preuzelo vlast posle 22. decembra odgovorno za ubistvo, ranjavanje vatrenim oru\u017ejem, napade na fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet, odnosno li\u0161enje slobode velikog broja osoba. Sva ova dela spadaju u krivi\u010dno delo protiv \u010dove\u010dnosti. <\/em>Prema podacima Vojnog suda, u tada\u0161njim dogadjajima, u decembru 1989. godine, poginulo je 1200 osoba, od kojih 800 posle pada komunisti\u010dkog re\u017eima 22. decembra. Ranjeno je vi\u0161e od 5.000 osoba i vi\u0161e hiljada li\u0161eno je slobode i podvrgnuto lo\u0161em tretmanu. Ponovno otvaranje dosijea revolucije dolazi nekoliko meseci nakon \u0161to je vr\u0161ilac du\u017enosti Generalnog tu\u017eioca Bogdan Liku tra\u017eio ponovno otvaranje istrage. Po oceni Bogdana Likua, stavljanje dosijea ad-akta u oktobru 2015. godine, zbog \u010dega je Evropski sud za ljudska prava osudio Rumuniju, bilo je neosnovano i nezakonito. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sud u Bukure\u0161tu je u \u010detvrtak doneo odluku, prema kojoj je \u0161trajk zaposlenih radnika u rumunskim bolnicama nelegalan. Odluka nije kona\u010dna, ali je izvr\u0161na. Ovom odlukom pravobranioci su dali za pravo Ministru zdravlja, koji je rekao da sindikalna inicijativa nije ispunila zakonske uslove za pokretanje radnog spora. Zdravstveni radnici su stupili u \u0161trajk 31. oktobra […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124337,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n