Prema oceni rumunske ministarke za finansije, Anke Dragu, rebalans ovogodi\u0161njeg dr\u017eavnog bud\u017eeta odra\u017eava na\u010din na koji se upravljalo javnim novcem, ali i ekonomski rast. Glavne oblasti koje su obuhva\u0107ene rebalansom su zdravstvo, investicije, direktne isplate u poljoprivredi, projekti i politike obrazovanja i socijalna za\u0161tita. Prilikom usvajanja rebalansa vodilo se ra\u010duna o preraspodeli pojedinih nepotro\u0161enih fondova, koji \u0107e biti usmereni na finansiranje zapo\u010detih projekata, zatim o o\u010duvanju makroekonomske ravnote\u017ee i bud\u017eetskog deficita od 3 odst bruto nacionalnog proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Protiv troje biv\u0161ih ministara po\u010delo je sudsko gonjenje zbog \u0161tete koja se procenjuje na 67 miliona dolara u aferi Majkrosoft 2. Dan Nika, biv\u0161i ministar komunikacija i tehnologije informacija (2004. godina), Silvija Adrijana Cikau, dr\u017eavna sekretarka i ministarka komunikacija i tehnologije informacije (2003-2004.), i Aleksandru Atanasiu, biv\u0161i ministar obrazovanja i istra\u017eivanja (2003-2005. godina) terete se za zloupotrebu slu\u017ebenog polozaja. Ministri su optu\u017eeni za pokretanje, odobravanje i podr\u017eavanje vladinih nacrta odluka o potpisivanju ugovora o unajmljivanju licence Majkrosoft sa firmom Fudjicu-Zimens rumunskog poslovnog \u010doveka Klaudija Florike bez ekonomske opravdanosti. U istom predmetu optu\u017eena su i dva biv\u0161a direktora Kompanije Majkrosoft Rumunija, kao i Klaudiju Florika. Prema optu\u017ebi Fudjicu-Zimens je unajmio licence od Majkrosofta i zatim prodao Vladi po vi\u0161oj ceni. Razliku u ceni podelili su optu\u017eeni. Nacionalna antikorupcijka direkcija (DNA) tra\u017ei pokretanje sudskog gonjenja i protiv Eudjena Be\u017einarijua, biv\u0161eg generalnog sekretara vlade od 2003. do 2004. godine, sada\u0161njg poslanika koga tereti za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svetska banka je pobolj\u0161ala prognozu o privrednom rastu Rumunije u 2016. godini sa 4 odsto na 5,1. Finansijska institucija upozorava, medjutim, da \u0107e posle ovogodi\u0161njeg rasta uslediti usporavanje u 2017. na 3,8 odsto i na 3,4 odsto u 2018. Deficit konsolidovanog bud\u017eeta pove\u0107a\u0107e se sa 1,5 odsto u 2015. godini do granice od 3 odsto ove i naredne godine, \u0161to \u0107e pove\u0107ati javni dug. Vlada Rumunije treba da dr\u017ei pod kontrolu sada\u0161nje pritiske na rashode i da pobolj\u0161a prikupljanje poreza, kako bi izbegla prekomerni deficit. I Medjuanrodni Monetarni Fond je nedavno izdao saop\u0161tenje u kojem naglasava da \u0107e Rumunija ove godine zabele\u017eiti najve\u0107i privredni rast u Evropi od 5 odsto. Po\u010detkom teku\u0107eg meseca Evropska komisija je korigovala na gore prognozu o ekonomskom rastu Rumunije sa 4,2 na 5,2 odsto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Lazar Komanesku vodio je u Rimu razgovore sa svojim italijanskim kolegom Paolom Djentilonijem o bilateralnim odnosima, budu\u0107nosti Evrope posle Breksita, migraciji, sitauciji u Republici Moldaviji posle predsedni\u010dkih izbora i odnosima sa Rusijom. Zvani\u010dnici su istakli da se privilegovani odnosi Rumunije i Italije zasnivaju na konsolidovanom Strate\u0161kom partnerstvu, kao i na potrebi produbljavanja saradnje koja \u0107e doprineti daljem ja\u010danju evropskog projekta. \u0160efovi diplomatija Rumunije i Italije odnosili su se i na efikasno integrisanu rumunsku zajednicu u Italiji i na veoma aktivnu italijansku poslovnu zajednicu u Rumuniji. Paolo Djentiloni je podsetio da u Rumuniji posluje vi\u0161e od 25. 000 italijanskih firmi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o nacionalnoj odbrambenoj industriji, koji je prethodno usvojen u Senatu. Zakon propisuje na\u010din organizovanja sektora po strate\u0161kim oblastima, prestrukturacije i regrupisanje kapaciteta, podsticanja investicija, rast konkurentnosti i diverzifikacije specifi\u010dnih proizvoda ove oblasti kao i u\u010de\u0161\u0107a u aktivnostima evropske odbrambene industrije. Odbrambeni izdaci Rumunije pove\u0107ani su za milijardu evra u 2016. godini u odnosu na 2009. Po visini tro\u0161kova za opremanje vojske od 1,48 odsto bruto nacionalnog proizvoda, Rumunija zauzima tre\u0107e mesto medu dr\u017eavama \u010dlanicama NATO. U konsultacijama predsednika Klausa Johanisa sa parlamentarnim strankama postignut je dogovor o izdvajanju najmanje 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Trenutno samo 5 \u010dlanica Evropske unije ispunjava ovaj cilj Severoatlanske alijanse. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema oceni rumunske ministarke za finansije, Anke Dragu, rebalans ovogodi\u0161njeg dr\u017eavnog bud\u017eeta odra\u017eava na\u010din na koji se upravljalo javnim novcem, ali i ekonomski rast. Glavne oblasti koje su obuhva\u0107ene rebalansom su zdravstvo, investicije, direktne isplate u poljoprivredi, projekti i politike obrazovanja i socijalna za\u0161tita. Prilikom usvajanja rebalansa vodilo se ra\u010duna o preraspodeli pojedinih nepotro\u0161enih fondova, […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":124337,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515940","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n