Ve\u0107 nekoliko ve\u010deri za redom vi\u0161e stotina hiljada stanovnika Rumunije izlazi na ulice demonstriraju\u0107i protiv odluka vlade u Bukure\u0161tu. Re\u010d je o izmeni Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku, kao i nacrta zakona o pomilovanju. Po oceni kriti\u010dara, ovi zakonski propisi potisnuli su Rumuniju na periferiji Evrope. \u00abPreko no\u0107i, kao lopovi\u00bb, \u00abDragnea- grobar zemlje\u00bb, \u00abNe\u0107emo odustati\u00bb uzvikuju demonstranti ispred sedi\u0161ta vlade u Bukure\u0161tu, u velikim gradovima, kao i u dijaspori, u Londonu, Parizu, Briselu ili Rimu izra\u017eavaju\u0107i solidarnost sa demonstrantima u zemlji. Od antikomunisti\u010dke revolucije 1989. godine ovi su najmasovniji protesti u Rumuniji. Ovim izmenama zloupotreba slu\u017ebenog polo\u017eaja ne\u0107e se vi\u0161e krivi\u010dno ka\u017enjavati kada je pri\u010dinjena \u0161teta ispod 45.000 evra. Favorizovanje prekr\u0161ioca zakona i u slu\u010daju dono\u0161enja normativnih akata je dekriminalizovana. Uredba predvidja da se dekriminalizuje i favorizacija prekr\u0161ioca zakona ako je delo izvr\u0161io \u010dlan ili rodjak do drugog kolena. Vlada se poziva na potrebu uskladjivanja zakona sa odlukama Ustavnog suda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjutim, kriti\u010dari mera smatraju da nije opravdana \u017eurba sa kojom je usvojena i na\u010din izbora. Ljudi su gnevni zbog manira na koji su donete izmene Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku i tvrde da iza argumenata vlade stoji zapravo interes da se politi\u010dari, lokalni zvani\u010dnici i pojedini poslovni ljudi oslobode krivi\u010dne odgovornosti. U ovom dru\u0161tvu nalazi se i lider Socijaldemokratske partije (PSD) Liviju Dragnea osudjen na dvogodi\u0161nju uslovnu kaznu za poku\u0161aj zloupotrebe referenduma o smeni tada\u0161njeg predsednika zemlje Trajana Baseskua, 2012. godine. Protiv Dragne je pokrenut i krivi\u010dni postupak za podstrekivanje na zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja i intelektualno falsifikovanje. U ovom slu\u010daju \u0161teta se procenjuje ispod utvrdjene granice od 45.000 evra. \u00abNeprihvatljivo je da vlada preko no\u0107i usvoji hitnu uredbu iako ova ta\u010dka nije bila na dnevnom redu. Ovo se ne mo\u017ee tolerisati\u00bb, izjasnio je predsednik Klaus Johanis koji se obratio Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, smatraju\u0107i da postoji pravni spor izmedju vlade, pravosudnog sistema i parlamenta. I Vrhovni sud pravobranil\u0161tva, Generalno tu\u017eila\u0161tvo i ombudsman tra\u017ee ocenu ustavnosti pomenutih dokumenata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Johanis je uputio predsednicima oba doma rumunskog parlamenta pismo u kojem tra\u017ei da \u0161ef dr\u017eave iznese mi\u0161ljenje o izmenama Krivi\u010dnog zakona kao i dogadjajima koji su usledili. Desnoorijentisana opozicija, sastavljena od Unije Spasite Rumuniju (USR) i Nacionalna liberalna partija (PNL), pokrenula je inicijativu o glasanju nepoverenja vladi sa minimalnim \u0161ansama za smenu vlade Sorina Grindeanua. Zbog ubedljive parlamentarne ve\u0107ine \u010dlanova Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata (ALDE).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dka trgovinska komora u Rumuniji izrazila je razo\u010darenje i precizirala da usvojeni normativni akti podrivaju pravnu dr\u017eavu i kr\u0161e osnovne principe transparentnosti, stabilnosti i predvidljivosti udaljavaju\u0107i Rumuniju od evropskih vrednosti i standarda. Ambasade Francuske, Nema\u010dke, Holandije, Belgije, Kanade i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava izrazile su zabrinutost zbog najnovijih dogadjaja, uz napomenu da vladine akcije rizikuju da te\u0161ko uzdrmaju partnerstva sa Rumunijom koja se baziraju na zajedni\u010dkim vrednostima Evropske unije i Severoatlantske alijanse. U zajedni\u010dkom saop\u0161tenju diplomatska predstavni\u0161tva smatraju da vladine usvojene izmene podrivaju postignute pozitivne rezultate na planu pravne dr\u017eave i borbe protiv korupcije, ali i polo\u017eaja Rumunije u medjunarodnoj zajednici.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Evropske komisije \u017dan-Klod Junker i prvi podpredsednik institucije Frans Timermans izrazili su zabrinutost posle najnovjih dogadjaja u Rumuniji i podsetili da eliminisanje Mehanizma saradnje i provere zavisi od nepovratnog karaktera postignutih progresa u borbi protiv korupcije. Rasprava u vezi sa demokratijom i pravosudnim sistemom u Rumuniji odr\u017eana je u cetvrtak u Evropskom parlamentu. Frans Timermans je upozorio ovom prilikom da bi Rumunija mogla da izgubi evropske fondove i pozvao rumunsku vladu da preispita hitne uredbe. Premijer Sorin Grindeanu je uputio pismo Briselu u kojem nagla\u0161ava da borba protiv korupcije ostaje i dalje prioritet vlade u Bukure\u0161tu. Posle susreta sa lokalnim liderima Socijaldemokratske partije, koji su potvrdili podr\u0161ku usvojenim merama, premijer Sorin Grindeanu i lider Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea odr\u017eali su preskonferenciju tokom kojom su poku\u0161ali da demantuju optu\u017ebe. Uprkos protestima, kritikama i upozorenjima, vlada u Bukure\u0161tu ostaje nepokolebljiva. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u0107 nekoliko ve\u010deri za redom vi\u0161e stotina hiljada stanovnika Rumunije izlazi na ulice demonstriraju\u0107i protiv odluka vlade u Bukure\u0161tu. Re\u010d je o izmeni Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku, kao i nacrta zakona o pomilovanju. Po oceni kriti\u010dara, ovi zakonski propisi potisnuli su Rumuniju na periferiji Evrope. \u00abPreko no\u0107i, kao lopovi\u00bb, \u00abDragnea- grobar zemlje\u00bb, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124337,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n