Rumunski ministar pravde Florin Jordake, za koga se smatra da je odgovoran za nastalu situaciju posle usvajanja hitne uredbe o izmenama Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku, najavio je u \u010detrvtak ostavku, iako je saop\u0161tio da su sve njegove inicijative u skladu sa zakonom i ustavom. Iako je uredba kritikovana od strane predsednika dr\u017eave, glavnih pravosudnih institucija kao i spoljnih partnera Rumunije iz Evropske unije i NATO-a ukinuta, masovni uli\u010dni protesti se nastavljaju u glavnom gradu, \u0161irom zemlje, kao i u inostranstvu. Ljudi nisu zadovoljni samo ostavkom ministra pravosudja i poru\u010duju da \u010dekaju sli\u010dni korak i od premijera Sorina Grindeanua, koji je potpisao inicijative Florina Jordakea. Demonstranti ka\u017eu da ne \u017eele vladu druge politi\u010dke boje i priznaju da Socijaldemokratska partija (PSD), pobednik parlamentarnih izbora u decembru pro\u0161le godine, treba da vlada, ali da socijaldemokrate treba da imenuju novu vladu, jer se tek tada mo\u017ee povratiti deo poverenja i protesti prestati. I vlada Grindeanua ima pristalice, koje su na mitingu podr\u0161ke vladi demonstrirali pred Predsedni\u010dkom palatom zahtevaju\u0107i ostavku \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa, sa zahtevom da se po\u0161tuje rezultat glasanja na parlamentarnim izborima. U utorak, predsednik Johanis se obratio prvi put parlamentu, posle inauguracije kabineta Sorina Grindeanua, zala\u017eu\u0107i se za odgovorno i odr\u017eivo upravljanje zemljom. Repliciraju\u0107i, vladaju\u0107e stranke su imale primedbe na ra\u010dun \u0161efa dr\u017eave, jer, po njima, ne ispunjava predsedni\u010dku ulogu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sporna hitna uredba o izmeni Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku stigla je pred Ustavni sud. U sredu, sud je odbio \u017ealbe predsednika Klausa Johanisa i Visokog saveta pravobranila\u0161tva, ocenjuju\u0107i da ne postoji pravni konflikt ustavne prirode izmedju izvr\u0161ne i sudske vlasti. Sud je istovremeno analizirao i zahtev ombusdmana za ocenu odgovornosti vladine hitne uredbe, uz napomenu da sadr\u017eaj nije analiziran, jer je van zakona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada Rumunije pre\u017eivela je prvo glasanje o nepoverenju na inicijativu Nacionalne liberalne partije (PNL) i Unije Spasite Rumuniju (USR), uz podr\u0161ku Partije Narodnog pokreta (PMP). Dokument pod nazivom \u00abVlada Grindeanua-vlada nacionalnog prkosa. Nemojte ozakoniti kradju u Rumuniji!\u00bb, kako se i o\u010dekivalo, nije ispunio dovoljan broj glasova za glasanje nepoverenja. Pomente opozicione partije su optu\u017eile vladu da je preko no\u0107i usvojila uredbu o izmenama krivi\u010dnog zakonodavstva, kako bi se krivi\u010dne odgovornosti oslobodile pojedini politi\u010dari. Za glasanje nepoverenja vladi opredelio se samo 161 parlamentarac od potrebna 233 glasa. Nakon glasanja, premijer Sorin Grindeanu je obe\u0107ao da \u0107e vlada ubudu\u0107e biti spremna na dijalog, naro\u010dito kada se radi o oblastima sudstva i poreske politike, oblasti koje su za Rumune veoma delikatne.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Levoorijentisana vlada u Bukure\u0161tu usvojila je u \u010detvrtak memorandum o formiranju suverenog i razvojnog investicionog fonda, saop\u0161tio je ministar ekonomije Aleksandru Petresku. On je objasnio da je fond finansijski instrument za rentabilne i odr\u017eive sektore sa efektima multiplikacije u privredi posle privla\u010denja kapitala i finansijskih izvora. Prema re\u010dima ministra ekonomije, Suvereni i razvojni investicioni fond bi\u0107e partner institucionalnih investitora, Evropske banke za obnovu i razvoj (BERD), Evropske investicione banke (BEI), Svetske banke i privatnih investitora. Ministar je jo\u0161 rekao da suvereni i razvojni investicioni fond doprine\u0107e naporima Rumunije da stekne status tr\u017ei\u0161ta u razvoju za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te kapitala pove\u0107anjem likvidnosti na berzi hartija od vrednosti, kao i pove\u0107anjem stepena apsorpcije nepovratnih evropskih fondova, obezbedjuju\u0107i neophodna sredstva za kofinansiranje investicionih projekata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dugometra\u017eni film rumunskog reditelja Kalina Petera Necera \u00abAna, ljubavi moja\u00bb izabran je u zvani\u010dnu konkurenciju 67. Berlinale, prvog velikog filmskog festivala godine u Evropi, koji se odr\u017eava od 9. do 19. februara u nema\u010dkoj prestonici. Necer je ve\u0107 nagradjen Zlatnim medvedom u Berlinu 2013. za film \u00abPolo\u017eaj deteta\u00bb. Ove godine u Berlinu u\u010destvuju i reditelji Ilinka Kalugareanu i Joana Miskije, glumac Aleksandru Poto\u010dean, producent Andra Popesku, operater Karmen Tofeni, distributer Matej Truca i scenarista Monika Stan u konkurenciji \u00abBerlinale talenata\u00bb. U programu \u00abShooting star\u00bb predstavljen je rumunski glumac Tudor Aron Istodor i projekat \u00abSrna\u00bb Bogdana Djordja Apetrija, koji je izabran u odseku \u00abCoproduction market\u00bb. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski ministar pravde Florin Jordake, za koga se smatra da je odgovoran za nastalu situaciju posle usvajanja hitne uredbe o izmenama Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku, najavio je u \u010detrvtak ostavku, iako je saop\u0161tio da su sve njegove inicijative u skladu sa zakonom i ustavom. Iako je uredba kritikovana od strane predsednika dr\u017eave, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":46333,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n