Predsednik Evropske komisije \u017dan-Klod Junker predstavio je u sredu pet scenarija o budu\u0107nosti unije posle izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Takozvana Bela povelja obele\u017eava po\u010detak jednog procesa u \u010dijem \u0107e okviru zemlje \u010dlanice odlu\u010diti zajedno o budu\u0107nosti unije. Povelja analizira na\u010din na koji \u0107e se Evropa u narednoj deceniji menjati po\u010dev sa efektima novih tehnologija u dru\u0161tvu i na radna mesta pa sve do bezbednosnih preokupacija rasta populizma i sumnji u globalizaciju. Pomenuti scenariji polaze od ograni\u010davanja na jedinstveno evropsko tr\u017ei\u0161te pa do federalizacije Evrope. Medju ove scenarije spada i opredeljenje za Evropu u vi\u0161e brzina, koja predvidja da \u0107e se pojedine dr\u017eave razvijati br\u017ee, a da komunitarni blok ne treba da sledi isti ritam. Ovo opredeljenje je ve\u0107 izazvalo zabrinutost na Istoku. Bukure\u0161t odbacuje jednu Evropsku uniju u vi\u0161e brzina, isti\u010du rumunske vlasti i dodaju da razli\u010dita integracija mo\u017ee produbiti ekonomski i dru\u0161tveni jaz izmedju zemalja \u010dlanica. U Briselu rumunski evropski parlamentarac Viktor Bo\u0161tinaru tra\u017ei da se organizuje na nacionalnom nivou politi\u010dka rasprava o konceptu Evropa u vi\u0161e brzina. O ovoj temi predsednik Rumunije Klaus Johanis je razgovarao za vreme susreta sa malte\u0161kim premijerom Jozefom Muskatom, \u010dija zemlja predsedava Evropskom unijom. \u0160ef rumunske dr\u017eave je ovom prilikom naglasio da ovakve formule rekonfiguracije Evropske unije mogu dovesti do raspada evropskog projekta. Predsednik Rumunije i premijer Sorin Grindeanu su naglasili, u sklopu razgovara sa malte\u0161kim predsednikom vlade, da je neophodan unitarni stav na nivou komunitarnog bloka prema o\u010duvanju unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta i ostajanja prava evropskih dr\u017eavljana u Velikoj Britaniji posle Bregzita. Premijeri Malte i Rumunije razgovarali su i o pripremnom procesu za preuzimanje predstavni\u0161tva Evropske unije od strane Rumunije u prvom polugodi\u0161tu 2019. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni prioritet rumunske vlade je privla\u010denje evropskih fondova u visini od 5,2 milijarde evra do kraja ove godine, izjavila je ministarka regionalnog razvoja Sevil Sajdeh, koja obavlja istovremeno i du\u017enost podpredsednice vlade. Rumunija je izgubila 3,5 milijarde evra iz evropskih fondova u periodu 2007.- 2013. godina, a za period 2014.- 2020. Bukure\u0161t je uspeo da privu\u010de samo 1 procent od skoro 30 milijardi evra. Na evropskom nivou stopa apsorpcije je od skoro 3 procenta za 2014.-2020. godinu. U Var\u0161avi, na skupu ministara odgovornih za politiku kohezije vi\u0161egradskih zemalja plus Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Slovenija, rumunska ministarka za evropske fondove Rovana Plumb je izjavila da politika kohezije posle 2020. godine treba da ostane glavna investiciona poluga na nivou Evropske unije. Plumb je dodala da jedna jaka i efikasna politika kohezije mo\u017ee generisati inteligentan i trajan rast povoljan za sve evropske regije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Postojanje dvostrukih ar\u0161ina kada je re\u010d o kvalitetu prehrambenih proizvoda koji se prodaju na istoku i zapadu Evrope proveri\u0107e i rumunske vlasti, saop\u0161tio je ministar poljoprivrede Petre Daea. Odluka je doneta u vreme kada se mnoge isto\u010dno-evropske drzave \u017eale da proizvodja\u010di prehrambenih proizvoda u proizvodima koji se prodaju u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi stavljaju jeftinije sastojke nego u proizvodima namenjenim Zapadu. Evropski zakoni, medjutim, ne zabranjuju ovakvu praksu, ve\u0107 tra\u017ee da se na ambala\u017ei ta\u010dno navedu upotrebljeni sastojci. Proizvodja\u010di tvrde, medjutim, da razlike u sastojcima zavise od lokalnog ukusa. Lideri vi\u0161egradske grupe \u017eele da Evropska unija preduzme mere protiv proizvodja\u010da prehrambenih proizvoda, koji u njihove proizvode za isto\u010dno tr\u017ei\u0161te stavljaju manje kvalitetne sastojke nego u proizvodima namenjenim zapadnom tr\u017ei\u0161tu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu vodio je po\u010detkom ove nedelje u Budimpe\u0161ti razgovore sa madjarskim kolegom Peterom Sijartom i premijerom Viktorom Orbanom. U sklopu razgovora, nagla\u0161ena je ideja da odnosi izmedju Rumunije i susedne Madjarske treba da postanu primer za dr\u017eave regiona. Rumunski ministar je podvukao da strane imaju u vidu odr\u017eavanje zajedni\u010dke sednice vlada, posle sednice Me\u0161ovite komisije o saradnji izmedju dve dr\u017eave. Madjarski ministar je ocenio da je u odnosima izmedju Bukure\u0161ta i Budimpe\u0161te potreban dijalog i izrazio nadu da \u0107e se delikatna pitanja poput polo\u017eaja manjina re\u0161iti. Program posete Mele\u0161kanua predvideo je i susret sa predstavnicima rumunske zajednice i govor \u0161efa rumunske diplomatije na godi\u0161njem skupu madjarske diplomatije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Evropske komisije \u017dan-Klod Junker predstavio je u sredu pet scenarija o budu\u0107nosti unije posle izlaska Velike Britanije iz komunitarnog bloka. Takozvana Bela povelja obele\u017eava po\u010detak jednog procesa u \u010dijem \u0107e okviru zemlje \u010dlanice odlu\u010diti zajedno o budu\u0107nosti unije. Povelja analizira na\u010din na koji \u0107e se Evropa u narednoj deceniji menjati po\u010dev sa efektima novih […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124337,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515954","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n