\n
<\/p>\n
Saber gardijan, najve\u0107a vojna ve\u017eba NATO u Rumuniju stigla je do kraja saop\u0161tilo je u petak Ministarstvo odbrane u Bukure\u0161tu. Prema istom izvoru ve\u017eba je pokazala kapacitet za reagovanje saveznika u jednom scenariju kolektivne odbrane. Razme\u0161tene su va\u017ene snage u Rumuniji, Bugarskoj I Ma\u0111arskoj u jednom scenariju prema kojem 25 hiljada vojnika zemalja \u010dlanica NATO sa vi\u0161e od 3 hiljade tehni\u010dkih sredstava, me\u0111u koje I 90 borbenih I transportnih aviona odvili su akcije za osloba\u0111anje dela teritorije koja je pod okupacijom strane sile. Doma\u0107ini su bile rumunske baze iz \u010cinku, Mihajil Kogalni\u010danu I Kapul Midija. Prethodno, Ministarstvo inostranih poslova Rumunije je istaklo da ve\u017eba pod rukovodstvom kopnenih snaga SAD u Evropi predstavlja jasan dokaz solidarnosti, kao I potvrda solidnosti transatlantskih odnosa I bilateralnog strate\u0161kog partnerstva Rumunije sa SAD koji obele\u017eava ove godine 20 godi\u0161njicu. Prisutan na vojnoj ve\u017ebi \u010de\u0161ki general, Petr Pavel, predsednik Vojnog komiteta NATO je izjavio da je Rumunija doslednji saveznik od velikog poverenja. On je pozitivno ocenio doprinos Bukure\u0161ta operacijama alijanse I podsetio je da se broji me\u0111u prvih 10 zemalja koje doprinose misiji u Avganistanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuniji su potrebni ekonomski rast I modernizacija uprave, a za to su neophodne decentralizacija, regionalizacija I lokalna autonomija, ali ne prema etni\u010dkim kriterijumima izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je posetio \u017eupanije Hargita I Kovasna sa ve\u0107inskim ma\u0111arskim stanovni\u0161tvom. Klaus Johanis je obrazlo\u017eio:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Verujem da je decentralizacija obavezna, jer lokalne uprave najbolje znaju \u0161ta je potrebno zajednici I treba da raspola\u017eu instrumentima da bi dejstovali u lokalnom interesu. Regionalizacija je po\u017eeljna, ali samo ako se \u0107ini tako da bi vodila modernizaciji uprave, da bi bila efikasnija u interesu gra\u0111ana I ako vodi do stvaranju novih radnih mesta ekonomskim rastom. Lokalna I regionalna autonomija poma\u017eu, ali autonomija prema etni\u010dkim kriterijumima nije po\u017eeljna, jer nevodi razvoju. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Johanis se zalo\u017eio za saradnju rumuna i ma\u0111ara u \u017eupanijama Kovasna i Hargita. On je dodao da ga uznemirava sudbina mladih iz ove 2 \u017eupanije koji negovore dobro rumunski jezik i kojima su time uskra\u0107ene neke povlastice na tr\u017ei\u0161tu rada. \u0160ef dr\u017eave je ocenio da netolerancacija I odbacivanje onih druge etni\u010dke pripadnosti vode do blokiranje zemlje u celini. On je precizirao da jako imaju ekonomski potencijal, naro\u010dito za turizam, \u017eupanije Hargita I Kovasna te\u0161ko privu\u0107u investicije. Ma\u0111arska zajednica u Rumuniji broji oko 1,5 milion osoba. Glavni politi\u010dki predstavnik zajednice je Demokratski Savez Ma\u0111ara u Rumuniju prisutan u Parlamentu jo\u0161 od 1990 godine I koji je u\u010destvovao u velikom broju koalicionih vlada Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se suo\u010dava sa najve\u0107om epidemijom malih boginja u poslednjim godinama. Od njenog pokretanja vi\u0161e od 30 osoba je poginulo I 8 hiljade zara\u017eeno. Iz ovog razloga vlasti u Bukure\u0161tu pokrenule su javnu kampanju informisanja da bi ubedile roditelje da vakcini\u0161u decu. Strahovanje roditelja vezano je za eventualne sporedne posledice vakcina za mali\u0161ane tvrdi Ministar zdravlja, Florijan Bodog. On je najavio da \u0107e uskoro Vlada predstaviti novi Zakon o vakcinisanju koji \u0107e biti podnet parlamentu na usvajane. Radio Rumunija pridru\u017eila se postupcima za informisanje o koristima vakcinisanja I dodeljuje zna\u0107ajan prostor vestima, reporta\u017eama I specijanim emisijama da bi se upozorilo na opasnosti na koje su podlo\u017eena deca \u0107iji roditelji odbijaju vakcinisanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poreska uprava Rumunije ima novo rukovodstvo. Mirela Kalugareanu, biv\u0161a direktorka u okviru Generalne direkcije javnih finansija Bukure\u0161t imenovana je za predsednicu Poreske uprave, nakon \u0161to je njen prethodnik otpu\u0161ten od strane premijera Mihaja Tudosea. Mirela Kalugareanu nije \u010dlanica nijedne politi\u010dke stranke I ima 26 godina iskustva u poreskoj I javnoj upravi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Program Star-up nation, preko kojeg preduzetnici primaju pomo\u010d u iznosu od 200 hiljada leja)oko 44 hiljada evra) od rumunske dr\u017eave je uspe\u0161an. Ovogodi\u0161nji bu\u0111et za ovaj program je 1,7 miliardi leja)oko 370 miliona evra), a u programu je upisano vi\u0161e od 19 hiljada poslovnih planova, \u0161to je dvostruko vi\u0161e od broja onih koji mogu primiti pomo\u010d od bu\u0111eta. Ministar za poslovnu sredinu, Ilan Laufer je izjavio posle isteka perioda upisa da ve\u0107ina podnosioca zahteva imaju do 35 godina. On je precizirao da \u0107e ugovori o finansiranju za odobrena poslvoanja biti potpisani u naredne 2 nedelje. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Saber gardijan, najve\u0107a vojna ve\u017eba NATO u Rumuniju stigla je do kraja saop\u0161tilo je u petak Ministarstvo odbrane u Bukure\u0161tu. Prema istom izvoru ve\u017eba je pokazala kapacitet za reagovanje saveznika u jednom scenariju kolektivne odbrane. Razme\u0161tene su va\u017ene snage u Rumuniji, Bugarskoj I Ma\u0111arskoj u jednom scenariju prema kojem 25 hiljada vojnika zemalja […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515987","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n