U skladu sa takozvanom \u00abporeskom revolucijom\u00bb, zaposleni radnici imaju obavezu da plate integralno doprinose za socijalno osiguranje, dok \u0107e se porez na dohodak smanjiti sa 16 na 10 odsto. Istovremeno, za kompanije previdja se doprinos od 2,25 odsto od ukupnog fonda za plate. Druge promene ti\u010du se ograni\u010davanja mogu\u0107nosti multinacionalnim kompanijama da odstrane profit iz Rumunije. Takodje, smanjuju se doprinosi za privatne penzije sa 5,1 odsto na 3,75 odsto. Mera dolazi istovremeno sa pove\u0107anjem minimalne penzije za 26 evra, a od 1. jula idu\u0107e godine i penzijskog boda za 22 evra. Postoji zabrinutost da \u0107e posle ovih mera radnici dobiti manje plate i da \u0107e se smanjiti broj radnih mesta. Koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) tvrdi, medjutim, da \u0107e izmene Poreskog zakona doneti koristi ne samo gradjanima, ve\u0107 i firmama koje posluju u Rumuniji- pove\u0107a\u0107e se neto li\u010dni dohodak zaposlenog iako nema obavezu da plati ve\u0107i iznos u dr\u017eavni bud\u017eet i doprinos za penzijsko osiguranje. Premijer Mihaj Tudose smatra da \u0107e pojedine mere doneti ve\u0107e prihode u dr\u017eavni bud\u017eet za finansiranje obrazovanja, zdravstva i infrastrukture. Liberali su o\u0161tro reagovali i nagovestili po\u010detak inicijative za glasanje o nepoverenju. Oni ka\u017eu da se posledice ve\u0107 sada ose\u0107aju- bankarske kamate su pove\u0107ane, nacionalna moneta je u opadanju, inflacija raste, a signali Narodne banke (BNR) zabrinjavaju. Velike sindikalne konfederacije javljaju da \u0107e nastaviti proteste u celoj zemlji i tra\u017eiti od ombudcmana da se obrati Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti pomenute uredbe. Protesti su organizovani u Bukure\u0161tu i u drugim velikim gradovima Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je korigovala na gore prognoze o privrednom rastu i deficitu Rumunije u 2017. i 2018. godini, sa upozorenjem da vladine politike mogu ugroziti ekonomski rast. Prema objavljenim podatcima, u \u010detvrtak Evropska komisija je prognozirala ekonomski rast od 5,7 odsto u teku\u0107oj godini, a u 2018. od 4,4 odsto. Kada je re\u010d o javnom deficitu prognozira se rast do 3 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda u 2017., 3,9 odsto u 2018., a u 2019. od 4,1 odsto. Istog dana u Bukure\u0161tu su objavljeni privredni pokazatelji. Nacionalna moneta- lej, po oceni guvernera Narodne banke Rumunije, Mugura Isareskua, nalazi se u trendu deprecijacije i dostigla najni\u017ei nivo u poslednjih 5 godina. Guverner je upozorio da na kursne razlike uti\u010de pogor\u0161anje spoljnotrgovinskog bilansa: \u00abPrime\u0107uje se du\u017ei trend deprecijacije zbog platnog bilansa Rumunije i ovde se situacija pogor\u0161ava. Danas su objavljeni podatci za 8 meseci i imamo spoljnotrgovinski deficit od preko 8 milijardi dolara.<\/em>\u00bb Guverner je izjavio da \u0107e stopa inflacije rastati iznad prole\u0107ne prognoze, da bi se kasnije smanjila. Sa 1,9 odsto inflacija je pove\u0107ana na 2,7 odsto ove godine, a u 2018. Narodna banka o\u010dekuje rast od 3,2 odsto.<\/p>\n
Visoki savet pravosudja (CSM) Rumunije odbacio je nacrt o izmeni zakona sudstva koji je upu\u0107en na analizu rumunskom parlamentu. Prethodno su se direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) i Generalno tu\u017eila\u0161tvo izjasnili protiv nacrta. Isti stav dele i Asocijacija tu\u017eilaca Rumunije i sudijski forum. Sa svoje strane, \u0161ef dr\u017eave Klaus Johanis je kritikovao nacrt, uz napomenu da su pojedine odredbe \u00abdobre, oportune i potrebne\u00bb, za razliku od drugih kao \u0161to je utvrdjenje visine \u0161tete za definisanje zloupotrebe slu\u017ebenog polo\u017eaja. Prema aktuelnoj verziji, \u0161ef rumunske dr\u017eave ostaje u proceduri imenovanja \u0161efova tu\u017eila\u0161tava, ali ne i u procesu razre\u0161enja. Istovremeno, predvidjeno je osnivanje Direkcije za proveravanje pravobranilaca koja \u0107e biti pod nadle\u017enost Generalnog tu\u017eila\u0161tva, \u0161to bi ograni\u010dilo delokrug Nacionalne antikorupcijske direkcije. \u0160to se ti\u010de pravne inspekcije, ova \u0107e biti podredjena Nacionalnom savetu za integritet sudija i tu\u017eilaca. O ovoj temi ove nedelje razgovarali su u Briselu ministar pravde Tudorel Toader i prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U skladu sa takozvanom \u00abporeskom revolucijom\u00bb, zaposleni radnici imaju obavezu da plate integralno doprinose za socijalno osiguranje, dok \u0107e se porez na dohodak smanjiti sa 16 na 10 odsto. Istovremeno, za kompanije previdja se doprinos od 2,25 odsto od ukupnog fonda za plate. Druge promene ti\u010du se ograni\u010davanja mogu\u0107nosti multinacionalnim kompanijama da odstrane profit iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516002","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n