Pred spomenicima i na grobovima odr\u017eane su slu\u017ebe se\u0107anja na osobe koje su \u017ertvovale \u017eivote za slobodu. I Temi\u0161var, prvi slobodni grad od komunizma, odaje po\u010dast poginulima u revoluciji. Pre 28 godina, ovde je izbila pobuna koja se brzo pro\u0161irila na celu zemlju i dovela do pada re\u017eima Nikolaja \u010cau\u0161eskua. Svedoci ovih treutaka i obi\u010dni ljudi obi\u0161li su nekoliko va\u017enih mesta za revoluciju, a sirene su se \u010dule u centru grada. U Bukure\u0161tu, Senat i Poslani\u010dki dom su u \u010detvrtak organizovali sve\u0107anu sednicu posve\u0107enu obele\u017eavanju 28 godina od revolucije. U poruci \u0161ef rumunske dr\u017eave Klaus Johanis je, izmedju ostalog, naglasio, da treba zavr\u0161iti istrage u vezi sa revolucijom, a zlo\u010dini i zlouptrebe u decembru 1989. godine treba ka\u017enjavati, da bi se \u017ertvama najzad donelo pravdu. Predsednik je dodao da odbrana ideala Rumunske revolucije zna\u010di pre svega odbranu institucija, pravne dr\u017eave i vrednosti, slobode i demokratije, kao i po\u0161tovanje prema gradjanima. U Temi\u0161varu, posle \u010detvorodnevnih demonstracija, koje su po\u010dele 16. decembra 1989. godine i u kojima je poginulo vi\u0161e desetina osoba, vojska se pridru\u017eila stanovnicima, a revolucionari postavili temelje prve demokratsko- politi\u010dke platforme. Preko 1000 ljudi je poginulo i skoro 3.400 je ranjeno od 16. do 25 decembra 1989. godine u Rumuniji, jedinoj dr\u017eavi isto\u010dnog bloka, u kojoj je re\u017eim uklonjen nasilno, a rukovodioci likvidirani.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kontroverzne izmene zakona o pravosudju koje je inicirala vladaju\u0107a koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) pribli\u017eavaju se fini\u0161u posle usvajanja u rumunskom senatu ove nedelje. Vi\u0161e stotina pravobranilaca je demonstriralo ispred sudova u Bukure\u0161tu i drugim gradovima, nezadovoljno izmenama za koje ka\u017eu da nisu transparentne. Isto misle i Rumuni koji su svake ve\u010deri iza\u0161li na ulice ve\u0107 skoro godinu dana, posebno ispred zgrade rumunske vlade. Po oceni vladaju\u0107e koalicije, bilo je potrebno da se izmene status pravobranilaca, sudsko organizovanje i funkcionisanje Visokog saveta pravobranila\u0161tva, jer ovi zakoni nisu izmenjeni ve\u0107 13 godina, a u ovom periodu izazvali anomalije, koje su omogu\u0107ile zloupotrebe pojedinih tu\u017eilaca i sudija. Njihove odluke je naknadno opovrgao Evropski sud za ljudska prava (CEDO), tako da je rumunska dr\u017eava morala da plati ogromne od\u0161tete. Opozicija optu\u017euje vlast zbog brzine sa kojom su usvojeni ovi zakoni, zbog odsustva transparentnosti u procesu izrade pomenutih nacrta, kao i zbog odsustva jedne su\u0161tinske rasprave. Predsednik Klaus Johanis je upozorio na posledice izmene zakona po odnose Rumunije i Evropske unije. U zajedni\u010dkom saop\u0161tenju, ambasade Belgije, Danske, Finske, Francuske, Nema\u010dke, Holandije i \u0160vedske navode da je Rumunija u poslednjoj deceniji postigla zna\u010dajne progrese u reformi pravosudja. Medjutim, dodaje se u saop\u0161tenju, \u00abmi smo uvereni da nedavno usvojeni zakoni o reformi pravosudja, kao i nedavno predlo\u017eeni amandmani na Krivi\u010dni zakon i Zakon o krivi\u010dnom postupku mogu ugroziti ove progrese.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nNacrti dr\u017eavnog bud\u017eeta i socijalnog osiguranja za 2018. godinu dostavljeni su u petak parlamentu na usvajanje. Bud\u017eet za 2018. godinu bazira se na ekonomskom rastu od 5,5 odsto, godi\u0161njoj prose\u010dnoj stopi inflacije od 3,1 odsto, prose\u010dnom kursu od 4,55 leja za jedan evro i prose\u010dnoj mese\u010dnoj plati od oko 565 evra. Bud\u017eetski deficit procenjuje se na 2,97 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Pove\u0107ana izdvajanja za javne institucije ostala su u vladinoj predlo\u017eenoj formi. Za ministarstva kulture, saobra\u0107aja, poljoprivrede i energije izdvoji\u0107e se ve\u0107i fondovi. Vlada tvrdi da je bud\u017eet za 2018. velikodu\u0161an i da je usredsredjen na zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu, dok opozicija smatra da se radi o bud\u017eetu \u0161tednje. Opozicija je podnela 4000 amandmana, ve\u0107ina u vezi sa razvojem drumske i \u017eelezni\u010dke infrastrukture, izgradnjom jaslica, obdani\u0161ta i bolnica, kao i za podr\u0161ku obrazovanju, ali napori opozicije nisu krunisani uspehom. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pred spomenicima i na grobovima odr\u017eane su slu\u017ebe se\u0107anja na osobe koje su \u017ertvovale \u017eivote za slobodu. I Temi\u0161var, prvi slobodni grad od komunizma, odaje po\u010dast poginulima u revoluciji. Pre 28 godina, ovde je izbila pobuna koja se brzo pro\u0161irila na celu zemlju i dovela do pada re\u017eima Nikolaja \u010cau\u0161eskua. Svedoci ovih treutaka i obi\u010dni […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516008","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n