\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlasti u Londonu pokrenule su u martu, 9 meseci posle referenduma koji je podelio Veliku Britaniju, proceduru o izlasku iz EU. Posle vi\u0161emese\u0107nih o\u0161trih pregovora, Brisel i London stigli su do do prvog sporazuma. U decembru Evropski savet je konstatovao da je zabele\u017eeno dovoljno progresa u pregovorima na 3 glavne teme, najime prava evropskih gra\u0111ana posle Bregzita, granica izme\u0111u Republike Irske i britanske pokrajine Severna Irska i novac kojeg London treba da plati posle razvoda. Slede trgovinski pregovori o kojima stru\u010dnjaci tvrde da \u0107e biti isto toliko te\u0161ki. Imigiracija je ostala i 2017 godine aktuelna tema, jako broj izbeglica koji dolaze u Evropi je znatno manji. Gr\u010dka i Italija ostaju podlo\u017eene pritiscima, a vi\u0161e dr\u017eava zajednice iz Srednje i isto\u010dne Evrope, naro\u010dito Ma\u0111arska i dalje odbacuju sistem kvota kojeg predla\u017ee Evropska komisija. Pogo\u0111ena u manjoj meri pritiskom izbeglica, \u0160panija se suo\u010dila pri kraju godinu sa burnom dru\u0161tveno-politi\u010dkom atmosferom, posle organizovanja kontroverznog referenduma o samostalnosti Katalunje. 27 oktobra, Parlament Katalunje jednostrano je proglasio samostalnost regije, nepriznate od strane EU. Madrid je preuzeo kontrolu Katalunje, otpustio je Vladu, rasputio regionalni Parlament i sazvao nove regionalne izbore, dok je otpu\u0161teni predsednik Karles Pud\u017eemon pobegao u Beligiji. \u0160to se ti\u0107e spoljne politike, EU je u\u0161la u novu etapu odnosa sa SAD, mnogo hladniji posle instalisanja Donalda Trampa i o\u010duvala je razdaljinu prema Rusiji, naro\u010dito na osnovu produ\u017eetka eknomoskih sankcija protiv ove, zbog uklju\u0107ivanja Moskve u konfliktu na istoku Ukrajne. U zamenu, veliki korak napred se smatra sklapanje trgovniskog sporazuma sa Japanom, 3 velikom ekonomijom sveta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
2017 godine godine izbori odr\u017eani u Francuskoj, Nema\u010dkoj, Holandiji i Austriji samo su potvrdili uspon ekstremne desnice. Ove godine takve stranke su osvojile rekordni broj glasova, jako nisu uspele nijednu nacionalnu pobedu. U Francuskoj lider Nacionalnog Fronta Mari Le Pen u\u0161la je u drugi krug predsedni\u010dkih izbora od aprila-maja, sa skoro dvostrukim brojem osvojenih glasova prema njenom ocu \u017dan Mari LePen pre 15 godina. Na izborima pobedio je sa 66% glasova proevropski centristi\u010dki kandidat Emanuel Makron. Na \u010delu pokreta En Marche! Osnovan pre samo godinu dana on je odstranio s vlasti u premijeri socialiste i republikance. U Nema\u010dkoj , Alternativa za Nema\u010dku, stranka evroskepti\u0107ne i antimigracione orientacije u\u0161la je u premijeru u Bundestagu, nakon \u0161to je osvojila 12% glasova. Partija Slobode u Holandiji, ekstremne desnice, Gerta Vildersa postala je u martu druga politi\u010dka snaga u Parlamentu, posle liberala. Slobodarska Stranka Austrije, najstarija u evropskoj nacionalisti\u010dkoj porodici osvojila je u oktobru 26% glasova, blizu svog ranijeg rekorda. Rezultat joj garantuje prisutstvo u Vladi predvo\u0111enoj konzervativcem Sebastijanom Kurcom, koji u 31 godini je postao najmla\u0111i premijer u Evropi. Jako njihov uspeh nije bio potpun, dobri rezultati ovih stranaka ubrzavaju proces obnove politi\u010dke slike u prostoru zajednice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
20 januara, republikanski miliarder, Donald Tramp postao je predsednik SAD, ali sumnje o sau\u0107esni\u0161tvu sa Rusijom stavile su senku na po\u010detak njegovog mandata. Kao dokaz njegovog jedinstvenog na\u010dina vo\u0111enja spoljne politike, on je uni\u0161tio bilans svog prethodnika, demokrate Baraka Obame, nakon \u0161to su SAD napustile ili prete da \u0107e napustiti vi\u0161e me\u0111unardnih sporazuma. Me\u0111u njima Trans-Pacifik sporazum potpisan sa dr\u017eavama iz regiona Azija-Pacifik, me\u0111u koje i Japan, klimatski sporazum iz Pariza i konstitutivni \u0107in Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu-Unesko. Ipak verovatno najkontroverznija njegova odluka je priznavanje Jeruzalima kao prestonice dr\u017eave Izrael. Mera je skoro jednoglasno kritikovana od strane zapadnih partnera SAD i izazvala je talas protesta na Srednjem istoku. Tako\u0111e, u toku cele godine, Tramp je imao agresivni govor prema onome \u0161to je nazvao ,, brutalnim re\u017eimom iz Pjonogjanga, na osnovu obi\u0107nih balisti\u010dkih testova Severne Koreje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e sotina osoba poginulo je u napadima 2017 godine u zapadnom prostoru, uglavnom u SAD i Velikoj Britaniji uprkos naporina me\u0111unarodne zajednice za suzbijanje terorizma. U maju, u britanskom gradu Man\u010desteru za vreme koncerta Arijane Grande jedan britanac libijskog porekla detonirao je bombu. U atentatu 22 osobe su poginule i 60 je povre\u0111eno. U avgustu teroristi su ponovo napali Evropu, ovoga puta u Barseloni. 14 lica je ubijeno u napadu i oko 100 povre\u0111eno. Ipak, najkrvaviji napad dogodio se u oktobru u Las Vegasu, SAD. 59 osoba je poginulo i vi\u0161e od 500 povre\u0111eno, nakon \u0161to je jedna starija osoba otvorila vatru na u\u010destnike jednog koncerta. Napad je bio povod za nove burne rasprave o pristupu amerikancima vatrenom oru\u017eju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najbolji trka\u010d sveta, velika zvezda atletike, Jamajkanac Usain Bolt oprostio se u avgustu od takmi\u010denja posle Svetskog prvenstva. Sa osam osvojenih olimpijskih zlatnih odli\u0107ja i 2 svetska rekorda koji se te\u0161ko mogu oboriti, on je ostavio iza sebe veliku prazninu. I ljubitelji fudbala oprostili su se od nekoliko velikih igra\u010da. Italijan Fran\u010desko Toti, nemac Filip Lam, \u0161panac \u0106avi Alonso i brazilac Kaka ne\u0107e vi\u0161e igrati fudbal za njihove klubove i reprezentacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlasti u Londonu pokrenule su u martu, 9 meseci posle referenduma koji je podelio Veliku Britaniju, proceduru o izlasku iz EU. Posle vi\u0161emese\u0107nih o\u0161trih pregovora, Brisel i London stigli su do do prvog sporazuma. U decembru Evropski savet je konstatovao da je zabele\u017eeno dovoljno progresa u pregovorima na 3 glavne teme, […]<\/p>\n","protected":false},"author":112,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516009","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n