Detalje o prvom rebalansu dr\u017eavnog bud\u017eeta saznali smo u \u010detvrtak od predsednice rumunske vlade Viorike Dan\u010dila. Ona je objasnila da su u prvih sedam meseci bud\u017eetski prihodi pove\u0107ani za oko 1,3 miliarde evra u odnosu na procene zvani\u010dnika. Premijerka je dodala da je cilj rebalansa bud\u017eeta obezbedivanje fondova za penzije i plate do kraja godine, novaca za podr\u017eavanje investicionih projekata i podsticanje poslovne atmosfere. Ve\u0107i fondovi izdvoji\u0107e se za zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu,saobra\u0107aj, unutra\u0161nje poslove i uprave prihoda, a manji za Rumunsku obave\u0161tajnu sluzbu, Spoljnuobave\u0161tajnu sluzbu, Predsedni\u010dku administraciju, Ministarstvo za\u0161tite \u010dovekove sredine, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo energije. Viorika Dan\u010dila je objasnila da su smanjeni fondovi onih institucija koje nisu uspele da na odgovaraju\u0107i na\u010din potro\u0161e menjena finansijska sredstva. Uredba o rebalansu bud\u017eeta vodi\u0107e ra\u010duna o bud\u017eetskom deficitu od najvi\u0161e 3% bruto nacionalnog proizvoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Broj \u017eari\u0161ta afri\u010dke kuge svinja pove\u0107an za 100 samo u psolednjoj nedelji i sada prema\u0161uje 500., ve\u010dina u individualnim doma\u0107instvima. Ubijeno je oko 50.000 svinja jer za ovu bolest ne postoji vakcina i lek. Predsednik Nacionalne zdravstveno-veterinarske institucije i sigurnosti hrane Djeronimo Branesku izjavio je da \u0107e proizvodja\u010dima biti ispla\u010dena naknada za eutonaziju u visini od 2 evra po kilogramu \u017eive vage. Za ovu namenu je ve\u0107 ispla\u0107eno 30.000 evra. Novac se ispla\u010duje za ubijene svinje kao i za kolateralnu \u0161tetu. U petak ministar poljoprivrede,Petre Daea je dao uveravanja da u Rumuniji ne\u0107e biti nesta\u0161ice svinjskog mesa usled afri\u010dke kuge jer proizvodja\u010di mogu veoma brzo da pokriju ove gubitke. Svinjska kuga se ne prenosi na \u010doveka, ali ima ogromne negativne dru\u0161tveno-ekonomske posledice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uloga Rumunije u Alijansi je vitalna za bezbednost Evrope, naro\u010dito u vreme tenzija u zoni, poput sukoba u Ukrajini, izjavio je u Bukure\u0161tu britanski ministar odbarne Gevin Viljamson na kraju razgovora sa svojim rumunskim kolegom Mihajom Fiforom. Tokom razgovora Fifor je tra\u017eio pomo\u0107 za proces operacionalizacije Komande NATO na nivou vojnog korpusa. Rumunija je na nedavnom samitu saop\u0161tila da \u017eeli da bude doma\u0107in ove komande. Bezbednosna situacija u Crnom moru bila je takodje jedna od glavnih tema razgovora, sa posebnim naglaskom na ruske akcije. Rumunski ministar se odnosio na nameru Moskve da militarizuje Crno more, gomilaju\u0107i vojne efektive i preme\u0161taju\u0107i nove kapacitete. Ministar Gevin Viljamson je precizirao da \u0107e London pru\u017eiti vojnu podr\u0161ku Brigadi NATO u Krajovi i obe\u0107ao da \u0107e Velika Britanija i dalje doprinositi ja\u010danju evropske bezbednosti kontinenta i posle Bregzita.Dvojica zvani\u010dnika obi\u0161la su i Vazduhoplovnu bazu Mihail Kogalni\u010danu i razgovarali sa pilotima i tehni\u010dkim osobljem aviona Britanskih vazdu\u0161nih snaga i sa rumunskim osobljem vojne baze. Prisustvo britanskih partnera u Rumuniji predstavlja sna\u017enu poruku savezni\u010dke solidarnosti – podvukao je ministar Fifor. Kontingent od 160 britanskih vojnika iz baze Mihajil Kogalni\u010danu u\u010destvuje do kraja meseca u misijama vazdu\u0161ne policije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na molbu ve\u0107eg broija kompanija, Vlada u Bukure\u0161tu jeodobrila pove\u0107anje stranih radnika iz vankomunitarnih dr\u017eava na tr\u017ei\u0161tu rada Rumunije za 8000. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju do jula meseca izdato je 4395 radnih dozvola, ve\u0107inom radnicima iz Vijetnama, Turske, Nepala, Srbije, \u0160rilanke, Kine i Republike Moldavije. Trenutno u Rumuniji radi preko 17 hiljada vankomunitarnih radnika. Strani radnici rade prete\u017eno u ugostiteljstvu, brodogradnji, trgovini i gradjevinarstvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija predla\u017ee za nominaciju za Oskara 2019. godine u kategoriju ,,Najbolji film na stranom jeziku film ,,Svejedno mi je ako \u0107emo u istoriju u\u0107i kao varvari reditelja Radua \u017dudea. Film je istorijska rekonstrukcija borbe u Odesi u Drugom svetskom ratu. Filmska \u0161tampa okvalifikovala je ovaj \u0161esti dugometra\u017eni film Radua \u017dudea,,inteligentnim upozorenjemna populizam,izaziva\u010dkim, sarkasti\u010dnim i krucijalnim uporedjenje proslosti i sadasnjo\u0161ti.,, Svejedno mi je ako \u0107emo u istoriju u\u0107i kao varvari je drugi film Radua \u017dudea koji Rumunija predla\u017ee za nominaciju za Oskara. \u017dudeov prvi film za Oskara predlo\u017een je 2016. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Detalje o prvom rebalansu dr\u017eavnog bud\u017eeta saznali smo u \u010detvrtak od predsednice rumunske vlade Viorike Dan\u010dila. Ona je objasnila da su u prvih sedam meseci bud\u017eetski prihodi pove\u0107ani za oko 1,3 miliarde evra u odnosu na procene zvani\u010dnika. Premijerka je dodala da je cilj rebalansa bud\u017eeta obezbedivanje fondova za penzije i plate do kraja godine, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516039","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n