2018. godina je na izmaku. Za stanovnike Evropske unije i njenih suseda nije bila najbolja, priznaje rumunski politolog Kristijan Preda evropski poslanik na kraju mandata. Prema statisti\u010dkim podacima Organizacije ujedinjenih nacija 2018. godina je peta uzastopna godina sa preko 100 000 migranata u Evropi. Brojke su u opadanju u odnosu na prethpdne godine, ali pitanje migracije ostavlja i dalje duboki otisak na kontinentalne politike i u velikoj meri uti\u010du na odluke kancelarija i evolucije evropskih dru\u0161tava. Manje od jedne tre\u010dine ispitanika iz 27 dr\u017eava izjavilo je u sociolo\u0161koj anketi da njihova dr\u017eava treba da primi ve\u0107i broj migranata. U Evropi ve\u010dina ispitanika iz Gr\u010dke (82%), Madjarske (72%), Italije (71%), Nema\u010dke (58%) izjasnila se za smanjenje migracije ili \u010dak zabranu. Iz straha od islamizma i atentata, talas populizma i ksenofobije haraju Evropom. U Italiji je u uvim okolnostima na vlast do\u0161la antisistemska stranka ,,Pet zvezda“ i ekstremisti\u010dka ,,Severna liga“. U Berlinu kancelarka Angela Merkel, posle evrozije popularnosti posle dva mandata, izgubila je mnogo od svog autoriteta posle izjave da je pristalica migracije, tako da je morala da odutane od \u010delne pozicije Demohri\u0161\u0107anske stranke. Posle manje od dve godine mandata, francuski predsednik Emanuel Makron suo\u010dava se sa masovnim protestima takozvanih ,,\u017eutih prsluka“. U Brisleu belgijska koaliciona vlada predvodjena valonskim liberalom \u0160arlom Mi\u0161elom podnela je ostavku zzbog neslaganja flamandskih nacionalista sa Globalnim paktom o migraciji iz Marake\u0161a. Kontroverni pakt potpisalo je 150 od ukupno 193 \u010dlanice Evropske unije. Pakt predvidja principe kao \u0161to su odbrana ljudskih prava i dece ili priznavanje nacionalnog suvereniteta, kao i predloge za pomo\u0107 dr\u017eavama da odole migracijskom talasu. Ve\u0107ina zemalja iz isto\u010dne i centralne Evrope nezadovoljna je paktom jer ovaj ne postavlja jasnu granicu izmedju nelegalne i legalne migracije, vec samo konsoliduje prava migranata, a svrstavanje migracije u kategoriju ljudskih samo ohrabruje ovu pojavu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Pregovori o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije traju vi\u0161e nego \u0161to je predvidjeno zbog pitanja irske granice i neizvesnosti u konzervativnom taboru britanske premijerke Tereze Mej. Rumunija se izjasnila za sporazum izmedju Evropske unije i Velike Britanije kao i za politicku deklaraciju o budu\u0107em okvirnom odnosu posle Bregzita. \u0160ef rumunske diplomatije Teodor Mele\u0161kanu je dodao da je veoma va\u017eno da Velika Britanija ostane blizu Evropske unije. Mele\u0161kanu je kazao da Bukure\u0161t ima u vidu po\u010detak bilateralnih pregovora sa Londonom u okviru strate\u0161kog partnerstva. Na pitanje da li je zabrinut za sudbinu 400 000 rumunskih dr\u017eavljana koji \u017eive i rade u Velikoj Britaniji, ministar Mele\u0161kanu je podsetio na susret sa britanskim kolegom Borisom D\u017eonsonom koji je dao uveravanja da ovi ne\u0107e biti pogodjeni Bregzitom. Ako bi kojim slu\u010dajem rumunski lekari i medicinske sestre napustili Britaniju, bio bi to sna\u017ean udarac zadat britanskom zdravstvenom sistemu- rekao je Boris D\u017eonson.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Agresivnost i pojacani apetit Rusije izazivaju nemir u kancelarima slobodnog sveta. Rumunija, clanica NATO i Evropske unije i susedna zemlja Ukrajine preokupirana je evolucijama u regionu. Ministar inostranih poslova Teodor Meleskanu u intervju za Radio Rumunija je izmedju ostalog naglasio:,, Nazalost u poslednje vreme prokupira nas rastuce vojno prisustvo Rusije u Crnom moru i na istocnim granicama Evropske unije i NATO kao i veliki ruski manevri, formiranje veoma jake vojne strukture na Krimu, incidenti u Azovskom moru i Moreuzu Kerc.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\u0160ef rumunske diplomatije je precizirao da je Crno more jedna od glavnih tema na agendi rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije u prvom polugodistu 2019. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evropska unija je na neadekvatan na\u010din potro\u0161ila oko 3,3 miliarde evra, \u0161to predstavlja 2,4% evropskog bud\u017eeta za 2017. godinu-navodi se u izve\u0161taju Evropskog revizorskog suda. Novac nije potro\u0161en u skladu sa propisima Evropske unije ili u druge svrhe. Evropski revizorski sud precizira da je obim neadekvatno kori\u0161\u0107enih sredstava manji manji nego u prethodnom periodu kada je bio od 3,1% 2016. godine i od 3,8% u 2015. godini. Medjutim analiti\u010dari upozoravaju da izve\u0161taj Revizorskog suda Evropske unije dolazi u vreme kada u Briselu vlada zabrinutost zbog rastu\u0107eg evroskepticizma koji bi mogao oja\u010dati polo\u017eaj populistickih partija na evropskim izborima u maju naredne godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2018. godina je na izmaku. Za stanovnike Evropske unije i njenih suseda nije bila najbolja, priznaje rumunski politolog Kristijan Preda evropski poslanik na kraju mandata. Prema statisti\u010dkim podacima Organizacije ujedinjenih nacija 2018. godina je peta uzastopna godina sa preko 100 000 migranata u Evropi. Brojke su u opadanju u odnosu na prethpdne godine, ali pitanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516061","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n