Nade Rumuna da \u0107e u 20198. godini imati mirnu kohabitaciju izmedju Predsednistva i Vlade rasprsile su se ubrzo. Rat izmedju desnoorijentisanog \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa i koalicione Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse Liberala i demokrata (ALDE) predvodjena predsednicom Vlade Viorikom Dan\u010dila dostigao je paroksisti\u010dke kvote. Iako se pro\u0161le godine obele\u017eavala stogodi\u0161njica ujedinjenja Rumunije, strane nisu mogle da prikriju trzavice. Predsednik Johanis uz podr\u0161kuliberala kritikovao je tokom cele 2018. godine Vladu i parlamentarnu ve\u010dinu, posebno zbog izmena pravosudnih zakona, Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku, priprema za preuzimanje mandata predsedavaju\u0107e Saveta Evropske unije, novog zakona o li\u010dnim dohocima, javnih penzija, transfera doprinosa za socijalno osiguranje, ideju o preme\u0161tanju ambasade Rumunije iz Tel Aviva nu Jerusalim ili zbog rebalansa dr\u017eavnog bud\u017eeta. Predsednik Klaus Johanis je tra\u017eio od Ustavnog suda rekordni broj ocena ustavnosti, a od Parlamenta ponovno razmatranje i usvajanje mnogih zakona. Takodje predsednik je u vi\u0161e navrata tra\u017eio ostavku premijerke Viorike Dan\u010dila i Vlade. Opozicione parlamentarne stranke Nacionalna liberalna poartija (PNL), Unija spasite Rumuniju (USR) i Partija narodnog pokreta (PMP) pokrenule su vi\u0161e puta inicijative za glasanje nepoverenja, ali bez uspeha. U novembru predsednik Johanis je prihvatio predlog premijerke o rekonstrukciji Vlade, ali ne i smenu ministara razvoja i saobra\u0107aja.U ovom slu\u010daju Ustavni sud Rumunije je odlu\u010dio da predsednik dr\u017eave nije ispunio svoje ustavne nadle\u017enosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Pravosudje je pro\u0161le godine bilo povod za sna\u017ene politicke i socijalne oluje. Krajem godine ministar pravde Tudorel Toader saop\u0161tio je da \u0107e predsedniku Klausu Johanisu uputiti predlog za opoziv generalnog tu\u017eioca Rumunije Augustina Lazara. Podse\u0107amoda je isti ministar u februaru predlo\u017eio i opoziv \u0161efice Nacionalne antikorupcijske direkcije Laure Kodruce Kjove\u0161i. Predsednik Klaus Johanis odbacio je predlog, ali u julu je morao da potpise dekret posle odluke Ustavnog suda. Predsednik je medjutim odbacio predlog o imenovanju Adine Florea umesto Laure Kodruce Kjove\u0161i na mesto \u0161efice Direkcije sa obrazlo\u017eenjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi, tako da je mesto \u0161efa Direkcije ostalo upra\u017enjeno. Direkcija, koju su mnogi do odlaska Laure Kodruce Kjove\u0161i smatrali udarnom snago borbe protiv korupcije, poslala je pred sud manji broj predmeta. Pove\u0107an je medjutim broj oslobadjanja od krivi\u010dne odgovornosti, a mnogi osudjeni su uspeli da pobegnu u inostranstvo. Odluke Ustavnog suda i nelegalno formiranje peto\u010dlanih sudskih ve\u0107a odrazilo se na zvu\u010dne sudske procese. Socijal-demokratska partija i Alijansa liberala i demokrata smatra da je ovo po\u010detak poraza takozvane ,,paralelne dr\u017eave“ koja poku\u0161ava da desetkuje legalno izabranu politi\u010dku klasu fabrikuju\u0107i sudske dosijeje uz pomo\u017e tajnih slu\u017eb i protokola. Parlamentarna opozicija i deo gradjanskog dru\u0161tva tvrde da se u ovom slu\u010daju radi o poku\u0161aju socijal-demokrata da pokore pravosudje kako bi se mnogi, predvodjeni socijal-demokratskim liderom Liviuom Dragneom, spasli krivi\u010dne odgovornosti. Najve\u0107i miting protiv Vlade i Socijal-demokratske partije odr\u017ean je 10. avgusta u Bukure\u0161tu kada je \u017dandarmerija rasterala demonstrante suzavcem i vodenim topovima. Posle podno\u0161enja vi\u0161e stotina prijave demonstranata vojni tu\u017eioci pokrenuli su istragu protiv \u017eandara. Ovi su izjavili da su samo ispinili zadatak u skladu sa zakonom. Istovremeno u Briselu Evropska komisija i Evropski parlament upozorili su koaliciju Socijal-demokratske partije i Alijanse liberala i demokrata da su nezavisnost sudstva, po\u0161tovanje principa pravnedr\u017eave i suzbijanje korupcije u Rumuniji nazadovali u poslednjoj godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Rumunska poljoprivreda zabele\u017eila je pro\u0161le godine istorijske rezultate. Rumunija je zauzela prvo mesto medju \u010dlanicama Evbropske unije po proizvodnji kukuruzau zrnu i suncokreta. Sa ukupno 31milionom tona \u017eitarica Rumunija je zauzela tre\u0107e mesto u Evropskoj uniji, iza Francuske i Nema\u010dke. Rumunske vlasti tvrde da su blagovremena isplata subvencija, primenjena tehnologija, pove\u010dani broj navodnjenih hektara i protivgradna zastita doprineli postizanju ovih rezultata, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima. Poljoprivreda i ruralni razvoj zabelezili su i najve\u0107u stopu apsorpcije u Rumuniji. Ove izuzetne rezultate zasenila je afri\u010dka kuga svinja, najte\u017eazivotinjska bolest sa kojom se Rumunija suo\u010dila posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Glavne finansijske institucije-Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj kao i Evropska komisija i rejting agencije korigovale su nadoleprognoze o ekonomskom rastu Rumunije, najve\u0107em u Evropskoj uniji, i upozorile na opasnost od pove\u0107anog bud\u017eetskog deficita. Pro\u0161le godine u oktobru 21% ispitanihdr\u017eavljana Rumunije sa pravom glasa u\u010destvovalo je na referendumu o redefinisanju porodice kao bra\u010dne zajednice mu\u0161karca i \u017eene a ne supruznika. Iako je za redefinisanje glasalo 91,5% referendum nije uspeo zbog slabe izlaznosti od svega 30%. Recimo na kraju da su se pro\u0161le godine stanovnici Rumunije oprostili od poznatih li\u010dnostidru\u0161tveno-kulturnog \u017eivota, Dojne Kornea, simbola antikomunisti\u010dkog otpora, presti\u017enog reditelja Lu\u010dijan Pintilija, istori\u010dara Neagua Djuvare, sportskog novinara Kristijana Copeskua i fudbalera Ilija Bala\u010da.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nade Rumuna da \u0107e u 20198. godini imati mirnu kohabitaciju izmedju Predsednistva i Vlade rasprsile su se ubrzo. Rat izmedju desnoorijentisanog \u0161efa dr\u017eave Klausa Johanisa i koalicione Vlade Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse Liberala i demokrata (ALDE) predvodjena predsednicom Vlade Viorikom Dan\u010dila dostigao je paroksisti\u010dke kvote. Iako se pro\u0161le godine obele\u017eavala stogodi\u0161njica ujedinjenja Rumunije, strane […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n