U \u010detvrtak i petak predsednik Rumunije Klaus Johanis vodio je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o referendumu o pravosudju koji \u0107e se odr\u017eati 26. maja, istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. \u0160ef dr\u017eave je izjavio, posle konsultacija sa Nacionalnom liberalnom partijom (PNL), Unijom Spasite Rumuniju (USR), Partijom Narodnog pokreta (PMP), Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji (UDMR) i predstavnicima ostalih nacionalnih manjina, da se na dvogodi\u0161nji napad Socijal-demokratske partije (PSD) na pravosudje treba prona\u0107i odgovor stanovnika zemlje na javnom izja\u0161njavanju. Po oceni predsednika, stanovnici Rumunije \u017eele da \u017eive u jednoj dr\u017eavi sa nezavisnom i pravednom pravosudju van politi\u010dkog uticaja. Nacionalna liberalna partija je saop\u0161tila da bezrezervno podr\u017eava organizovanje referenduma, Unija Spasite Rumuniju smatra da je javno izja\u0161njavanje stanovni\u0161tva neophodno, a Partija Narodnog pokreta da se na referendumu postavi i pitanje smanjenja broja senatora i poslanika ili da se elimini\u0161u <\/p>\n
\n
<\/p>\n
specijalne penzije za pojedine profesionalne kategorije. U petak zakazane su konsultacije sa vladaju\u0107im strankama Socijaldemokratskom partijom i Alijansom liberala i demokrata koje su odbile poziv smatraju\u0107i da su konsultacije puka formalnost, jer je predsednik ve\u0107 doneo odluku o organizovanju referenduma. Lider Socijal-demokratske partije Liviu Dragnea poslao je partijsku delegaciju. Referendum je raspisan 26. maja zbog \u010destih izmena pravosudnih zakona od strane vladaju\u0107e koalicije koja je privukla na sebe o\u0161tre reakcije evropskih partnera na\u0161e zemlje. Teme referenduma odnose se na zabranu amnestije i pomilovanja za korupciju i zabranu hitnih uredbi koje se odnose na krivi\u010dna dela i sudsku organizaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generalni tu\u017eilac Rumunije Augustin Lazar saopo\u0161tio je da je sudu predao Dosije revolucije iz 1989. godine. On je rekao da duguje izvinjenje za prekomernu du\u017einu istrage od skoro 30 godina. Za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti u ovom predmetu optu\u017eeni su biv\u0161i predsednik Rumunije Jon Ilijesku i biv\u0161i podpredsednik Vlade Djelu Vojkan Vojkulesku. Ilijesku i Vojkulesku se terete za diverziju i dezinformacije u cilju preuzimanja vlasti. Ova dela izvr\u0161ena su posle pada diktature, u periodu od 22. do 31. decembra 1989. godine, kada su obojca obavljali va\u017ene funkcije u Savetu Fronta nacionalnog spasa (FSN), tada\u0161njem izvr\u0161nom i zakonodavnom telu. Zvani\u010dni bilans revolucije je od preko 1000 poginulih i oko 3000 ranjenih, ve\u0107inom posle pada represivnog re\u017eima Nikolaja \u010causeskua. Finalizacija istra\u017enog postupka i predaja sudu izazvale su razne reakcije rumunskih politi\u010dara. Predsednik Klaus Johanis i opozicione stranke Nacionalna liberalna partija i Unija Spasite Rumuniju pozdravile su saop\u0161tenje generalnog tu\u017eioca sa napomenom da predstavlja veoma va\u017ean korak za utvrdjivanje istine. Na suprotnom polu, socijaldemokrate tvrde da je istinu trebalo ranije utvrditi i da u ovoj situaciji dosije je mogao da sa\u010deka posle evroparlamentarnih izbora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski lideri i britanska premijerka Tereza Mej postigli su saglasnost o odlaganju Bregzita do kraja oktobra, sa obrazlo\u017eenjem da \u0107e se ovaj proces analizirati 20. i 21. juna na Evropskom savetu. Premijerka Mej je tra\u017eila odlaganje do 30. juna da bi Parlament Velike Britanije postigao konsenzus. Ovo fleksibilno odlaganje otvara Ujedinjenom Kraljevstvu \u0161estomese\u010dni period za pronala\u017eenje najboljeg resenja, precizirao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Istovremeno, otklanja se bar privremeno spektar brutalnog izlaska bez sporazuma. Na vanredsnom skupu Evropskog saveta o povla\u010denju Ujedinjenog Kraljevstva, predsednik Rumunije Klaus Johanis je podr\u017eao dodatno odlaganje Bregzita kako bi se omogu\u0107ila ratifikacija sporazuma izmedju Evropske unije i Londona. Produ\u017eavanje roka omogu\u0107i\u0107e ,,uredno povla\u010denje koje bi garantovalo sigurnost Evropljanima u Ujedinjenom Kraljevstvu i Britancima u Evropskoj uniji, kao i kompanijama i poslovnim krugovima, navodi se u saop\u0161tenju Predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu. \u0160ef dr\u017eave se izjasnio i za budu\u0107e ,,sveobuhvatno i ambiciozno partnerstvo Evropske unije i Velike Britanije u oblastima privrede, trgovine, bezbednosti, odbrane i spoljnih odnosa. Ako se Sporazum ne\u0107e ratifikovati do 22. Maja, Ujedinjeno Kraljevstvo treba da organizuje izbore za Evropski parlament. U slu\u010daju neispunjavanja ove obaveze, povla\u010denje iz Evropske unije predvidjeno je za 1. jun.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji se ovih dana odvijala najve\u0107a medicinska ve\u017eba u istoriji Severoatlanske alijanse ,,Vigorous Warior 2019 na kopnu, u vazduhu i na moru. Oko 2000 vojnika, vatrogasaca, medicinskog osoblja i dobrovoljaca iz 40-setak dr\u017eava \u010dlanica i partnera simulisali su intervenciju u slu\u010daju vojnog sukoba.Najva\u017enija etapa ve\u017ebe odr\u017eana je u naselju \u010cinku gde je postavljena i poljska bolnica tipa ROL 3 u kojoj se mogu izvr\u0161iti i najslo\u017eenije hirur\u0161ke intervencije. Slede\u0107e dve etape odr\u017eane su u Konstanci, na obali Crnog mora, i u Bukure\u0161tu. U rumunskoj prestonici simulisan je incident sa brojnim \u017ertava u jednoj stanici podzemne \u017eeleznice. Rumunske pomorske snage organizovale su najve\u0107u multinacionalnu pomorsku ve\u017ebu u teritorijalnim vodama Rumunije i medjunarodnim vodama Crnog mora. U ve\u017ebi je u\u010destvovalo 14 rumunskih i \u0161est bugarskih, kanadskih, gr\u010dkih, holandskih i turskih vojnih brodova i 2200 vojnika.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u010detvrtak i petak predsednik Rumunije Klaus Johanis vodio je konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o referendumu o pravosudju koji \u0107e se odr\u017eati 26. maja, istovremeno sa evroparlamentarnim izborima. \u0160ef dr\u017eave je izjavio, posle konsultacija sa Nacionalnom liberalnom partijom (PNL), Unijom Spasite Rumuniju (USR), Partijom Narodnog pokreta (PMP), Demokratskim savezom Madjara u Rumuniji (UDMR) i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124454,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516078","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n