Politi\u010dki \u017eivot u Moldaviji, biv\u0161oj sovjetskoj republici sa ve\u010dinskim rumunofonskim \u017eivljem, bio je pro\u0161le godine veoma buran. Na parlamentarnim izborima u februaru najve\u0107i broj mandata osvojila je Socijalisti\u010dka partija, ispred desni\u010darskog bloka AKUM i Demokratske partije kontroverznog biznismena Vlada Plahotnjuka. Posle izbora u republici je nastala tromese\u010dna politi\u010dka kriza. U junu socijalisti i blok AKUM uspeli su da postignu dogovor o formiranju Vlade predvodjene Majom Sandu, premijerkom proevropskog opredeljenja. Nesporazumi su nastali medjutim veoma brzo, socijalisti su napustili Vladu i u novembru, zajedno sa demokratama, uspeli da izglasaju nepoverenje Vladi. Proruski predsednik Republike Moldavije Igor Dodon poverio je mandat za sastav nove vlade svom savetniku Jonu Kiki. Prvi put od progla\u0161enja nezavisnosti republike, du\u017enost gradona\u010delnika Ki\u0161injeva pripala je predstavniku levi\u010darske partije Joanu \u010cebanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Evropskoj uniji pro\u0161la godina odvijala se pod znakom evroparlamentarnih izbora, na kojima su najve\u0107i broj mandata osvojili narodnjaci, ispred socijalista i centristi\u010dkih liberala iz grupe Renew Europe, grupe formirane na kosturu biv\u0161e grupe Alijanse evropskih liberala I demokrata (ALDE). U julu lideri zemalja \u010dlanica izabrali su nosioce \u010detiri najva\u017enije funkcije: predsednike Evropske komisije i Evropskog saveta (Ursulu von der Lajen i \u0160arla Mi\u0161ela), predsednika Centralne evropske banke (Kristinu Lagard) i Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost (\u017dozepa Borela Fontelesa). Istovremeno Evropski parlament je izabrao za svog predsednika Davida Sasolija. Mandat Evropske komisije Ursule von der Lajen, koja je po\u010dela aktivnost 1. decembra ne\u0107e biti po\u0161tedjen brojnih izazova. Izlazak Velike Britanije, odlu\u010den na referendumu, i predvidjen za 29. mart 2019, tri puta je odlo\u017een u nedostatku zajedni\u010dkog dogovora o uslovima raskida. Poslanici u Londonu odbili su dogovor premoierke Tereze Mej sa Briselom kao i dogovor njenog naslednika Borisa D\u017eonsona. Premijer D\u017eonson je medjutim organizovao vanrede izbore na kojima je Konzervativna partija ubeljivo pobedila i u novonastaloj situaciji Bregzit bi mogao da se ostvari najkasnije 31.januara 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ameri\u010dki predsednik Donald Tramp je saop\u0161tio da \u0107e se SAD povu\u0107i iz Sporazuma o nuklearnom oruziju srednjeg dometa koji je u vreme Hladnog rata potpisan sa Moskvom. \u0160ef Bele ku\u0107e je iznenadio ceo svet odlukama o povla\u010denju ameri\u010dkih vojnika iz Sirije, povla\u010denju SAD iz Pariskog sporazuma o za\u0161titi \u010dovekove sredine ili po\u010detku trgovinskog rata protiv Kine. U septembru demokratski poslanici pokrenuli su postupak za smenu Donalda Trampa pod optu\u017ebom za zloupotrebu polo\u017eaja. Naja\u010di covek na svetu je optu\u017een za pritisak na Ukrajinu da ponovo pokrene istragu protiv sina D\u017eoa Bajdena \u2013 mogu\u0107eg protivkandidata Trampa na predsedni\u010dkim izborima 2020. godine. Tramp je okvalifikovao sve optu\u017ebe sme\u0161nim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
2019. bila je i godina masovnih protesta u celom svetu. Hong Kong, biv\u0161a britanska kolonija suo\u010davala se sa najve\u0107om krizom od 1997. godine, od kada je vra\u010dena Kini. Protesti protiv prekomerne ume\u0161anosti Pekinga ubla\u017eeni su posle pobede prodemokratskih kandidata na lokalnim izborima u novembru. U Francuskoj i posebno u Parizu u masovnim demonstracijama ,,\u017eutih pojaseva nezadovoljni dru\u0161tvenom i fiskalnom politikom predsednika Emanuela Makrona i njegove Vlade, poginulo je i ranjeno vi\u0161e osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Evropi i na Severnom polu u julu pro\u0161le godine izmerene su rekordne temperature. U avgustu na Island se istopio prvi gle\u010der, a visoke tempereture prete nestankom jo\u0161 400 gle\u010dera. U septembru \u0161vedska tined\u017eerka Greta Tumberg sa govornice Ujedinjenih nacija uputila je alarmni signal posle ogromnih po\u017eara koji su zahvatili Amazonsku pra\u0161umu. U decembtru mlada \u0160vedjanka izabrana je za li\u010dnost godine u anketi ameri\u010dkog Tajmsa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U aprilu pro\u0161le godine izbio je po\u017ear u podkrovlju emblemativke katedrale Notre Dame u Parizu. Francuski vatrogasci uspeli su da ugase po\u017ear i uz pomo\u0107 formiranog ljudskog lanca da spasu dela i relikve neprocenjive vrednosti. Po\u017ear je izazvao planetarne emocije i obe\u010dane donacije u visini od 900 miliona evra. Pro\u0161le godine oprostili smo se od biv\u0161eg francuskog predsednika \u017daka \u0160iraka, velikog italijanskog filmskog reditelja Franka Zefirelija, \u010duvenog dizajnera Karla Lagerfelda, biv\u0161eg austrijskog pilota Formule 1 Nikija Laudu ili od Toni Morison prve tampopute Amerikanke koja je dobila Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Politi\u010dki \u017eivot u Moldaviji, biv\u0161oj sovjetskoj republici sa ve\u010dinskim rumunofonskim \u017eivljem, bio je pro\u0161le godine veoma buran. Na parlamentarnim izborima u februaru najve\u0107i broj mandata osvojila je Socijalisti\u010dka partija, ispred desni\u010darskog bloka AKUM i Demokratske partije kontroverznog biznismena Vlada Plahotnjuka. Posle izbora u republici je nastala tromese\u010dna politi\u010dka kriza. U junu socijalisti i blok AKUM […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":185864,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516129","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n