75 godina nakon oslobadjanja Jevreja iz nacisti\u010dkog logora Au\u0161vic, predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je zajedno sa oko 50 \u0161efova dr\u017eava i vlada na Medjunarodnom forumu o komemoraciji \u017ertvama Holokausta. Predsednik Johanis vodio je bilateralne razgovore sa svojim izraelskim kolegom Reuvenom Rivlinom kome je obe\u0107ao da \u0107e Rumunija i dalje \u010duvati se\u0107anja na Holokaus, suzbijanje antisemitizma, spre\u010davanje diskriminacije i sveke vrste nasilja. U\u010de\u0161\u0107e predsednika na ovom posebnom dogadjaju spada u seriju preduzetih inicijativa rumunske dr\u017eave za promovisanje evropskih vrednosti, tolerantnosti i po\u0161tovanju prava i osnovnih ljudskih sloboda, precizirala je Predsedni\u010dka administracija u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ministar pravde Katalin Predoju obelodanio je predloge za \u0161efove najva\u017enijih rumunskih tu\u017eila\u0161tava. Gabrijela Skutea je predlo\u017eena za \u0161eficu Tu\u017eilastva Visokog kasacionog suda, Djordjiana Hosu za \u0161eficu Direkcije za istra\u017eivanje organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Krin Bologa za \u0161efa Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), nasledika legendarne Laure Kodruce Kjove\u0161i, danas evropske generalne tu\u017eiteljke. Posle saglasnosti Vrhovnog saveta sudstva, kona\u010dnu odluku done\u0107e predsednik dr\u017eave Klaus Johanis koji mo\u017ee odbiti predloge ali samo jedamput i to sa obrazlo\u017eenjem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Protesti u pravobranila\u0161tvu sire se zbog eventulanog ukidanja takozvanih specijalnih penzija. Mnogi sudovi u Rumuniji (\u010dak i Sud u Bukure\u0161tu i Apelacioni sud) javljaju da prekidaju rad na neodredjeno vreme. Na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD), Poslani\u010dki dom Rumunskog parlamenta na vanrednoj sednici razmatra\u0107e Nacrt zakona o ukidanju specijalnih penzija pravobranilaca koje se ne baziraju na princip kontributivnosti. Liberalni prenmijer Ludovik Orban je saop\u0161tio da je Nacionalna liberalna partija (PNL) donela politi\u010dku odluku da se penzije obra\u010dunaju isklju\u010divo na bazi kontributivnosti, sa izuzetkom slu\u017ebenih penzija koje vojnih lica. Pravna inspekcija i profesionalne asocijacije tvrde da nacrt eliminisanja ovih penzija te\u0161ko kr\u0161e princip nezavisnosti sudija, da se kosi sa ustavnim odredbama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Dnevnice rumunskih vojnika, \u017eandara i policajaca koji u\u010destvuju u medjunarodnim misijama o\u010duvanja mira pove\u010da\u0107e se do nivoa dnevnica osoblja savezni\u010dkih dr\u017eava. Najvi\u0161a dnevnica oficira iznosice 140 evra, vojnih majstora 130 i vojnika 120. Ako spoljni partneri ili savezni\u010dke strukture koje koordini\u0161u misijama ne\u0107e osigurati ova prava rumunskim policajcima, \u017eandarima i vojnicima, ovu obavezu preuzece rumunska dr\u017eava. Inicijativu za usvajanje vladine odluke podneli su ministri unutra\u0161njih poslova i odbrane Mar\u010del Vela i Nikolaje \u010cuka. Ovi su naglasili da je u poslednje vreme promenjen bezbednosni kontekst u kojem se odvijaju misije rumunskog osoblja i pove\u0107ani rizici kojima su vojnici izlo\u017eeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije saop\u0161tio je u sredu da je izbor Teodora Mele\u0161kanua na du\u017enost predsednika Senata neustavan. Posle mnogih odlaganja, sudije Ustavnog suda usvojile su predlog Alijanse liberala i demokrata (ALDE), Nacionalne liberalne partije (PNL), Partije narodnog pokreta (PMP) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). za ocenu ustvnosti izbora. Kontroverzni veteran prerevolucionarne i postrevolucionarne rumunske politike sedamdesetdevetogodi\u0161nji Teodor Mele\u0161kanu imenovan je na ovoj du\u017enosti na predlog Socijaldemokratske partije kada je ova bila u vladaju\u010doj koaliciji iako se druga stranka vladaju\u0107e koalicije Alijansa liberala i demokrata suprostavila izboru svog \u010dlana.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
24. januara 1859. godine Aleksandru Joan Kuza, izabran je za vladara Moldavije u gradu Ja\u0161i a nedelju dana kasnije za princa Vla\u0161ke i progla\u0161en vodjom Ujedinjenih kne\u017eevina. Tokom vladavine Kuze, zahvaljuju\u0107i korenitim reformama postavljeni su institucionalni temelji moderne Rumunije koji su konsolidovani kansije u vreme Karola I i Ferdinanta kao i Ujedinjenja svih rumunskih pokrajina koje su do 1918. godine, do kraja Prvog svetskog rata bile pod okupacijom susednih multinacionalnih imperija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
75 godina nakon oslobadjanja Jevreja iz nacisti\u010dkog logora Au\u0161vic, predsednik Rumunije Klaus Johanis u\u010destvovao je zajedno sa oko 50 \u0161efova dr\u017eava i vlada na Medjunarodnom forumu o komemoraciji \u017ertvama Holokausta. Predsednik Johanis vodio je bilateralne razgovore sa svojim izraelskim kolegom Reuvenom Rivlinom kome je obe\u0107ao da \u0107e Rumunija i dalje \u010duvati se\u0107anja na Holokaus, suzbijanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124694,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516132","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n