Bilans pandemije koronavirusa u Rumuniji pribli\u017eava se brojci od 15 000 obolelih i 1000 preminulih. Predsednik dr\u017eave Klaus Johanis je upozorio da se situacija nije pobolj\u0161ala i da epidemija nije pro\u0161la. Istovremeno Johanis je najavio da \u0107e se nakon 15. maja vanredno stanje zameniti stanjem pripravnosti. Stanovnici Rumunije mogu da se slobodno kre\u010du, bez potvrde na sopstvenu odgovornost. Otvori\u0107e se i frizerske radnje, stomatolo\u0161ke ordinacije i muzeji, ali uz po\u0161tovanje propisnog odstojanja i obaveznog no\u0161enja za\u0161titne maske. Maske su obavezne i u javnom saobra\u0107aju, ali mere relaksacije se ne\u0107e primeniti u naseljima u karantinu. \u010cesto kritikovan, Ustavni sud Rumunije ostaje i dalje sudija sa koji donosi nepobitne odluke. Nakon zahteva Ombudsmana da se ustanovi ustavnost uredbe o novcanim kaznama za nepo\u0161tovanje karantina i izolacije, Ustavni sud je zaklju\u010dio da ove kazne nisu u skladu sa Ustavnom zemlje. Odluka Ustavnog suda medjutim ne ukida kazne ve\u0107 prekr\u0161ioci treba da se obrate sudu. Liberalni premijer Ludovik Orban smatra da odluka Ustavnog suda spre\u010dava Vladu i ostale vlasti da se brinu o zdravlju stanovnika zemlje. Ministar za finansije Florin Kacu je precizirao da uloga nov\u010danih kazni nije bila da puni dr\u017eavni bud\u017eet ve\u0107 da smanji rizik od novih oboljenja. Prethodno je njegov partijski kolega Mar\u010del Vela priznao da su i policajci ponekad zloupotrebili slu\u017ebeni polo\u017eaj prilikom provere po\u0161tovanja zabrane kretanje. Od progla\u0161enja vanrednog stanja, za nepo\u0161tovanje propisa izre\u010dene su nov\u010dane kazne u visini od 120 miliona dolara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Tu\u017eiteljka Laura Kodruca Kjive\u0161i dobila je sudski spor sa rumunskom dr\u017eavom pred Evropskim sudom za ljudska prava. Biv\u0161a glavna tu\u017eiteljka Nacionalne antikorupcijske direkcije osporila je njen opoziv sa ove du\u017enosti 2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Rumunije koji je obavezao predsednika da potpise dekret o razre\u0161enju. Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno usvojio odluku prema kojoj je gospodi Kjove\u0161i oduzeto pravo na pravedno sudjenje i slobodno izra\u017eavanje. Gospodja Kjiove\u0161i, aktuelna \u0161efica novog evropskog tu\u017eilastva zadu\u017eenog za suzbijanje prevara evropskim fondovima, izjavila je da nije tra\u017eila nov\u010danu naknadu za pri\u010dinjenu nepravdu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Prema procenama Evropske komisije ove godine Rumunija \u0107e zabele\u017eiti privredni pad od 6%. Nagla\u0161eno je takodje da Evropska unija prolazi kroz najdublju recesiju u svojoj istoriji. Komesar za privredu Paolo Djentiloni je izjavio da se procenjuje da \u0107e Rumunija ove godine zabele\u017eiti bud\u017eetski deficit od 8% i da su u sli\u010dnoj situaciji i druge dr\u017eave koje su primorane da infuzijom podr\u017ee likvidnosti privrede i sa\u010duvaju radna mesta. Prema prognozi Komisije ove godine stopa inflacije u na\u0161oj zemlji bi\u0107e od 2,5% a idu\u0107e godine nesto ve\u0107a. Stopa nevaposlenosti ove godine u Rumuniji procenjuje se na 6,5% a idu\u0107e godine na 5,4%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U \u010detvrtak je u Republiku Moldaviju iz Rumunije stigao konvoj od 20 kamiona sa sanitetskom opremom za borbu protiv pandemije Kovida-19. U zvani\u010dnoj pratnji konvoja bili su rumunski ministar zdravlja Nelu Tataru, \u0161ef Departmana za hitne situacije Raed Arafat i dr\u017eavna sekretarka Departmana za odnose sa Republikom Moldavijom Ana Gucu. Vlada u Bukure\u0161tu donela je odluku da uputi humanitarnu pomo\u0107 susednoj drzavi sa ve\u010dinskim rumunofonskim zivljem u visini od 3,5 miliona evra. Pomo\u0107 se sastoji od medicinske opreme i lekova. Rumunija je uputila i vi\u0161e lekara i bolni\u010dara u Republiku Moldaviju koji se brinu o zdravlju obolelih od koronavirusa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Senat Rumunije velikom ve\u010dinom glasova odbio je Nacrt zakona o takozvanoj,, Sekeljskoj zemlji“. Nacrt je predvideo pravnu autonomiju za ovu zonu. Prethodno je nacrt Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) pre\u010dutno usvojen u Poslani\u010dkom domu. Ova zona, prema nacrtu, imala bi posebnu adminisrativnu organizaciju sa sopstvenim institucijama, upotrebu madjarskog jezika kao zvani\u010dnog jezika i simbole madjarske nacije. Poslani\u010dki dom je kasnije odbio Administrativni zakon koji je pre\u010dutno usvojen u Senatu. Na inicijativu Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji, zakon je predvideo upotrebu jezika nacionalnih manjina u naseljima gde je udeo nacionalnih manjina od najmanje 20% kao i postavljanje sekeljske zastave na javne institucije. Predsednik dr\u017eave Klaus Johanis o\u0161tro je osudio sau\u010desni\u0161tvo Socijaldemokratske prtije (PSD) sa Demokratskim savezom Madjara u Rumunije i Budimpe\u0161tom. Lideri socijaldemokrata uzvratili su takodje o\u0161trim napadima tako da se politi\u010dka atmosfera podgrejala do nivoa izbornih godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bilans pandemije koronavirusa u Rumuniji pribli\u017eava se brojci od 15 000 obolelih i 1000 preminulih. Predsednik dr\u017eave Klaus Johanis je upozorio da se situacija nije pobolj\u0161ala i da epidemija nije pro\u0161la. Istovremeno Johanis je najavio da \u0107e se nakon 15. maja vanredno stanje zameniti stanjem pripravnosti. Stanovnici Rumunije mogu da se slobodno kre\u010du, bez potvrde […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124694,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n