Pro\u0161le nedelje na parlamentarnim izborima u Rumuniji izlaznost je bila od oko 46%, slabija nego na poslednjim lokalnim izborima, ali normalna u uslovima pandemije novog koronavirusa i mera zdravstvene za\u0161tite bez presedana. Rezultat izbora nije ostao bez posledica i najavljuje o\u0161tru borbu na parlamentarnim izborima u decembru Premijerno, liberali na vlasti osvojili su najvi\u0161e politi\u010dkih glasova i udvostru\u010dili prakti\u010dno broj predsednika \u017eupanijskih odbora i sada imaju najve\u0107i broj gradskih \u010delnika. Pored toga, Nacionalna liberalna partija (PNL) je uspela da razbije monopol socijaldemokrata i u \u017eupanijama koje su 2-3 decenije bile upori\u0161te ove stranke. Medjutim Socijaldemokratska partija (PSD) i dalje ima najve\u0107i broj gradona\u010delnika i zauzima prvo mesto po broju predsednika \u017eupanijskih odbora. Najbolniji poraz socijaldemokrate su do\u017eivele u Bukure\u0161tu, gde su pre \u010detiri godine osvojile sva mesta gradona\u010denika. Nestrana\u010dki kandidat Niku\u0161or Dan je uz podr\u0161ku Nacionalne liberalne partije i Unije spasite Rumuniju-Plus (USR-Plus) postao novi generalni gradona\u010denik rumunske prestonice, preuzimaju\u0107i ovu du\u017enost od pora\u017eene Gabrijele Firea. Kandidati ad hok alijanse desnog centra pobedili su u 3 od ukupno 6 sektora. Iako je Socijaldemokratska partija osvojila najvi\u0161e glasova u gradski odbor, Nacionalna liberalna partija i Unija spsite Rumuniju-Plus imaju dovoljan broj odbornika da donose odluke u Bukure\u0161tu, gradu sa velikim resursima ali siroma\u0161nim vizijama i projektima. Osvajanjem drugog mesta u gradskom odboru Bukure\u0161ta i detroniranjem liberalnih gradona\u010delnika u Temi\u0161varu i Bra\u0161ovu, Unija spasite Rumuniju-Plus dolazala se kao alternativna politi\u010dka snaga. Pobeda jednog Nemca u Temisvaru i jedne Francuskinje u najbogatijem bukure\u0161tanskom sektoru novi su dokaz da Unija spasite Rumuniju donosi sve\u017einu u rumunskoj politici. Iako pandemija nije negativno uticala na tok izbora, izborni proces je zasenjen skandalima i obostranim optu\u017ebama Socijaldemokratske partije i Nacionalne liberlne partije za zloupotrebe, naro\u010dito u prvom sektoru Bukure\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Teku\u0107e nedelje Rumunija je prvi put zabelezila rekordan broj od preko 2000 novozara\u017eenih osoba koronavirusom dnevno. Stru\u010dnjaci su predvideli ovakav ishod posle otvaranja nove \u0161kolske godine. Broj novozara\u017eenih se pove\u0107ava svakim danom u celoj Evropi i nagove\u0161tava novi talas pandemije. U Rumuniji je od po\u010detka pandemije zara\u017eeno vi\u0161e od 120 000 osoba, a preminulo skoro 5000. Na intenzivnoj terapiji je vi\u0161e od 500 pacijenata, ali samo jedna tre\u010dina je na respiratorima, izjavio je ministar zdravlja Nelu Tataru. Na nacionalnom nivou procenat zara\u017eenih na 1000 stanovnika je negde oko 1%, ali razlike su velike medju zonama. Uvodjenje novih mera za\u0161tite ili karantina done\u0107e se u zavisnosti od lokalne situacije i nikako u celoj \u017eupanijiji, naglasio je premijer Ludovik Orban. Premijer je pozvao faktore odlu\u010divanja da svakog dana vr\u0161e kontrole kako bi se preduzele mere zdravstvene za\u0161tite. Ministri unutra\u0161njih poslova, saobra\u0107aja, rada i zdravlja treba da naprave plan sa jasnim akcijama za sprovodjenje ovih mera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Kriza izazvana pandemijom kao da je iscrpela energiju rumunskih politi\u010dkih aktera. Skoro da je zaboravljena preuzeta obaveza da se na pravi kolosek vrati pravosudni sistem, te\u0161ko pogodjen kontroverznim izmenama Zakona o pravosudju, Krivi\u010dnog zakona i Zakona o krivi\u010dnom postupku za vreme vladavine rumunske levice. U poslednjem izve\u0161taju o pravnoj dr\u017eavi Evropska komisija navodi da pravosudni zakoni, funkcionisanje Nacionalnog saveta elektronskih medija, pristup javnim informacijama i pregr\u0161t hitnih uredbi predstavljaju ozbiljan problem. U izve\u0161taju se precizira da je ove godine Vlada preuzela obavezu da, pravosudnim reformama, ispravi mere sa negativnim efektima, obaveza koja je donekle ubla\u017eila tenzije u pravosudnom sistemu. Kontroverzne mere sa negativnim posledicama na nezavisnost sudstva i dalje se sprovode, jedna od ovih se odnosi na Sekciju za istragu zloupotreba u pravosudnom sistemu, sekciju koja je zadu\u017eena pre svega za krivi\u010dno gonjenje sudija i tu\u017eilaca. Dalja primena ovih mera samo ja\u010da neizvestost oko funkcionisanja pravosudnog sistema, smatra Evropska komisija. Istog dana kada je u Briselu obelodanjen sadr\u017eaj izve\u0161taja, u Bukure\u0161tu Ministarstvo pravde je na javnu raspravu uputilo predloge o izmenama pravosudnih zakona. Mere se odnose na ja\u010danje uloge Visokog saveta sudstva prilikom organizovanja i odvijanja konkursa i ispita, a posredstvom Nacionalnog pravosudnog instituta i na profesionalizaciju procesa selekcije pravobranilaca, otklanjaju\u0107i svaku mogu\u0107nost ulaska u pravobranila\u0161tvo bez konkursa. Resorno ministarstvo predvidja i eliminisanje \u0161eme prevremenog penzionisanja pravobranilaca, ja\u010danje principa nezavisnosti tu\u017eilaca i ukidanje Sekcije za istragu prvosudnih prekr\u0161aja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Zbog krize izazvane pandemijom novog koronavirusa Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je na dole privrednu evoluciju Rumunije u 2020. i 2021. godini. Prema najnovijim prognozama ove medjunarodne finansijske institucije, ove godine rumunska privreda zabele\u017ei\u0107e pad od 5 % u odnosu na prethodnu godinu. Za 2021. godinu Evropska banka za obnovu i razvoj predvidja pove\u0107anje bruto nacionalnog proizvoda za 3%, za 1% manje nego u prole\u0107noj prognozi. Posle solidnog privrednog rasta od 4,1% u 2019. godini, Rumunija se ove godine suo\u010dava sa recesijom. Klju\u010dni kanali transmisije su smanjenje potro\u0161nje i izvoza, nagla\u0161ava medjunarodna finansijska institucija.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161le nedelje na parlamentarnim izborima u Rumuniji izlaznost je bila od oko 46%, slabija nego na poslednjim lokalnim izborima, ali normalna u uslovima pandemije novog koronavirusa i mera zdravstvene za\u0161tite bez presedana. Rezultat izbora nije ostao bez posledica i najavljuje o\u0161tru borbu na parlamentarnim izborima u decembru Premijerno, liberali na vlasti osvojili su najvi\u0161e politi\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":124694,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516170","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n