Evropa se nalazi u najkomplikovanijem periodu od Drugog svetskog rata, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka u Sofiji na kraju skupa premijera zemalja saveznika iz jugoisto\u010dne Evrope. Premijer je precizirao da je opredeljenje Moskve za rat protiv Ukrajine te\u0161ko ugrozilo bezbednosnu klimu u regionu Crnog mora i na jugoistoku Evrope. Potrebna nam je- dodao je premijer Rumunije-bolja odbrana za efikasnije odvra\u0107anje neprijatelja i ja\u010di otpor dru\u0161tva i infrastrukture za solidniju bezbednost. Susret premijera Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore odr\u017ean je samo nekoliko dana nakom samita \u0160everoatlanske alijanse u Briselu. Premijeri su razgovarali uglavnom o snagama od kojih \u0107e se formirati dve borbene grupe Severaoatlanske alijanse u Rumuniji i Bugarskoj, u skladu sa odlukom samita. Osim razgovora o bezbednosnoj situaciji razgovaralo se i o snabdevanju energije i premijer Nikolaje \u010cuka je izrazio zahvalnost Vladi u Sofiji na preuzetoj obavezi da ravr\u0161i radove na interkonektoru Bugarska-Gr\u010dka koji \u0107e koristiti i Rumuniji. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija bi mogla da postigne ove godine ekonomski rast u visini od 4%, ali rat u Ukrajini \u0107e bez sumnje uticati na ovaj rast, ocenio je u Bukure\u0161tu evropski komesar za privredu Paolo Djentiloni. Posledice oru\u017eanog sukoba se ve\u0107 odra\u017eavaju na stopu inflacije, koja je u Evropskoj uniji dostigla 6,2% a u Rumuniji je ne\u0161to manja od 8%, dodao je Djenitiloni. Na kratki rok trend se ne\u0107e preokrenuti. Planovi za oporavak i otpornost-finansirani fondovima Komisije- su istrumenti vidljiviji nego u vreme lansiranja u mirnodopsko vreme. Instrumenti su veoma va\u017eni sada jer predstavljaju motore rasta u te\u0161koj situaciji, naglasio je komesar za ekonomiju. On je rumunskim vlastima ponovio da nacionalni plan vredan 29 miliardi evra je jedinstvena prilika koju na\u0161a zemlja ne sme da propusti zbog rata. Iako na poslednjim metrima svi ciljevi i orijentiri predvidjeni Nacionalnim planom oporavka i otpornosti za prvo tromese\u010dje teku\u0107e godine su ispunjeni, ocenial je Vlada Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se su\u010dava sa masovnim talasom izbeglica iz Ukrajine i na\u010din na koji je upravljala ovom situacijom je izuzetan, ocenio je evropski komesar za radna mesta i socijalnu za\u0161titu Nikolas \u0160mit. On je dao uveravanja da \u0107e Evropska komisija pomo\u0107i Rumuniji i zemljama koje su suo\u010dene sa izbeglickom krizom. Ova pomo\u0107 ne\u0107e negativno uticati na pomo\u0107 vulnerabilnim katgorijama dru\u0161tva. Razgovori u Ministarstvu rada Rumunije bili su usresredjeni i na socijalne reforme predvidjene Mehanizmom reforme i otpornosti, na nesta\u0161icu radne snage u Rumuniji, reforme javne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje radne snage i javni penzijski sistem. Evropski komesar je zaklju\u010dio da je stopa nezaposlenosti u Rumuniji niska, a kvalitet socijalnog dijaloga na visini, sa napomenom da su za pove\u0107anje stepena spremnosti radne snage potrebne investicije u digitalnu oblast i obrazovanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu je odobrila ,,Nacionalnu strategiju o dru\u0161tvenoj inkluziji i smanjenju siroma\u0161tva“ i Akcioni plan za 2022-2027. godinu. Glavni cilj strategije je smanjenje broja osoba izlo\u017eenih riziku od siroma\u0161tva i dru\u0161tvene ekskluzije za najmanje 7% do 2027. godine u odnosu na 2020. godinu. Prema proslogodi\u0161njim podacima Eurostata broj osoba kojima preti siroma\u0161tvo i socijalna ekskluzija u 2019 godini pribli\u017eava se brojci od 6 miliona, odnosno skoro jednoj tre\u010dini ukupnog stanovni\u0161tva zemlje. Nacionalna strategija predvidja mere za suzbijanje siroma\u0161tva, pravo na socijalnu pomo\u0107, pristup uslugama od op\u0161teg javnog interesa, \u0161anse za socijalno i ekonomsko u\u010de\u0161\u010de vulnerabilnih kategorija kao i mere za oporavak i otpornost socijalnih usluga u kontekstvu pandemije kovida19 ili drugih posebnih situacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovogodi\u0161nja \u0161kolska godina menja izgled. Polugodi\u0161ta zameni\u0107e 5 obrazovnih modula naizmeni\u010dno sa kratkim raspustima. \u0160kolska godina startova\u0107e 5. septembra i zavr\u0161i\u0107e se 16 juna. Ministar prosvete Sorin Kampeanu dao je uveravanja da je odluka doneta posle konsultacija sa ekspertima i dijaloga sa predstavnicima profesora i roditelja. Sve je po\u010delo zbog potrebe da se naizmenicno odr\u017ee obrazovni moduli od 6,7,8 nedelja sa raspustima, onako kako nalaze moderna pedagogija, precizirao je ministar. Kampeanu je dodao da \u0107e biti izmenjen i pravilnik o organizovanju u funkcionisanju preduniverziteskog obrazovanja i da se odustaje od obaveznih pismenih zadataka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fudbalska reprezentacija Rumunije remizirala je 2:2 sa reprzentacijom Izraela u gostima u drugoj prijateljskoj utakmici pod vodstvom selektora Edvarda Jordaneskua. Pre \u010detiri dana ,,trikolori“ su u Bukure\u0161tu sa 0:1 izgubili od reprezentacije Gr\u010dke. U junu na\u0161e fudbalere u Ligi nacija o\u010dekuje daleko te\u017ei zadatak jer su u Grupi 3, Lige B, pored na\u0161e reprezentacije rasporedjene i Bosna i Hercehgovine, Finska i Crna Gora. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropa se nalazi u najkomplikovanijem periodu od Drugog svetskog rata, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka u Sofiji na kraju skupa premijera zemalja saveznika iz jugoisto\u010dne Evrope. Premijer je precizirao da je opredeljenje Moskve za rat protiv Ukrajine te\u0161ko ugrozilo bezbednosnu klimu u regionu Crnog mora i na jugoistoku Evrope. Potrebna nam je- dodao je […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":124860,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516274","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n