Vladaju\u0107a koalicija Rumunije sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumunij (UDMR) usvojila je paket ekonomskih i socijalnih mera za ubla\u017eavanje posledica energetske krize i ograni\u010denje rasta cene proizvoda. Od skoro 17 miliardi leja, odnosno oko 3,5 miliardi evra, koliko vredi Plan ,,Podr\u0161ka za Rumuniju“, evropski fondovi predstavljaju \u010dak 50%. Glavne odluke odnose se na pove\u0107anje minimalnog li\u010dnog dohotka u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dodelu vau\u010dera osobama sa niskim primanjima i subvencije i pomo\u0107 Malim i srednjim preduze\u010dima i farmerima. 400 000 evra izdvoji\u0107e se za ograni\u010denje rasta cena, malim i srednjim preduze\u010dima dodeli\u0107e se najvi\u0161e 400 000 evra za podsticanje investicija, za transportne firme litrar goriva bi\u0107e jetfiniji se za 0,50 leja, dok \u0107e farmeri primiti grantove. Druge mere usmerene su na dobrovoljno pove\u0107anje minimalne plate, pove\u0107anje bolni\u010dke hrane i vrednosti bonova za topli obrok. Paket mera ima tri glavna cilja, kaze premijer Nikolaje \u010cuka: pomo\u0107 za zdravi rast ekonomije, realizaciju dru\u0161tvene kohezije i solidarnosti medju generacijama. Skoro 12 miliona osoba u\u017eiva\u0107e pravo na socijalne mere predvidjene programom Vlade, naglasavaju rumunske vlasti. U medjuvremenu Statisti\u010dki institut Rumunije saop\u0161tio je da je godi\u0161nja stopa inflacije u martu pove\u0107ana na 10,15% , rekord u poslednjih 18 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rat u Ukrajini i konsolidovano prisustvo NATO-a na Isto\u010dnom boku bile su glavne teme bukure\u0161tanskog susreta predsednika Rumunije Klausa Johanisa sa premijerom Belgije Aleksanderom de Kroom. Potreban je novi strate\u0161ki koncept Alijanse koji bi potvrdio da je kolektivna odbrana osnovni prioritet NATO-a. Strete\u0161ki koncept treba takodje jasno da nazna\u010di da je Rusija glavna pretnja po bezbednosti, smatra predsednik Rumunije. Klaus johanis je saop\u0161tio da \u0107e se-posle konsultacija sa saveznicima-ovog prole\u0107a na teritoriji Rumunije formirati borbena grupa NATO-a. Premijer Belgije je izjavio da je NATO jaka alijansa na koju Rumunija mo\u017ee da racuna: Va\u0161a granica je i na\u0161a i brani\u0107emo je, naglasio je belgijski premijer. 25. februara, dan nakon po\u010detka ruske agresije na Ukrajinu Severaetlanski savet je aktivirao snage za odgovor. U sastavu ovih snaga nalaze se i 300 belgijskih vojnika koji su se pridru\u017eili francuskom kontingentu od 500 vojnika prisustnih u 57 Vazdusnoj bazi Mihail Kogalni\u010danu , na jugu zemlje. Pomenutu bazu su teku\u0107e nedelje posetili \u0161ef rumunske dr\u017eave i belgijski premijer . U pratnji dvojice bio je i premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka koji je naglasio da saveznici treba da budu spremni za produ\u017eenu krizu koja se mo\u017ee pribli\u017eiti granici Severoatlanske alijanse.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropkka komesarka za saobra\u0107aj, Rumunka Adina Valean, u\u010destvovala je u Bukure\u0161tu zajedno sa premijerom Rumunije Nikolajem \u010cukom na Medjunarodnoj konferenciji o budu\u0107nosti Evrope, u organizaciji predstavni\u0161tva Evropske komisije u Bukure\u0161tu. Putem video konferencije Adina Valean je ragovarala sa ministrima saobra\u0107aja Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine. Premijer \u010cuka i evropska komesarka Adina Valean dogovorili su se o tesnijoj saradnji sa ciljem da se pobolj\u0161a \u017eelezni\u010dki, drumski, re\u010dni i pomorski transport roba iz Ukrajine i Republike Moldavije. Premijer Rumunije \u010destitao je evropskoj komesarki na inicijativi za formiranje radne grupe za identifikovanje re\u0161enja za ve\u0107i stepen apsorpcije evropskih fondova za rumunsku saobra\u0107ajnu infrastrukturu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon \u010detvorogodi\u0161njeg pauze od prve varijante zakona koja je samo oterala investitore, Nacrt izmene Of\u0161or zakona o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora dostavljen je Parlamentu Rumunije na razmatranje i usvajanje po hitnoj proceduri. Vladaju\u0107a koalicija Rumunije predla\u017ee sada izbalnsiranu varijantu za koju smatra da \u0107e biti od koristi i dr\u017eavi i kompanijama koje \u0107e eksploatisati nala\u017eiste. Rumunska dr\u017eava i rumunske firme ima\u0107e prednost prilikom kupovine gasa, dok vi\u0161ak koli\u010dina firme mogu izvoziti. 60% profita od prodaje gasa pripa\u0161\u0107e dr\u017eavi a 40% investitorima. Nacrt zakona predvidja takodje i oslobadjanje od poreza na dodatnu dobit za prodajne cene koje investitorima ne donose super profit, sa izuzetkom prodaje gasa po ceni ve\u0107om od 85 leja za MW\/sat. Rasprava Nacrta zakona po hitnom postupku posledica je i energetske kri\u017ee i inicijativa za eliminisanje zavisnosti od ruskog gasa. Privredni analiti\u010dari smatraju da \u0107e predlo\u017eena varijanta podsticati investicije, ali da se koli\u010dine gas iz eksploatacije nala\u017eista o\u010dekuju tek za nekoliko godina. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vladaju\u0107a koalicija Rumunije sastavljena od Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumunij (UDMR) usvojila je paket ekonomskih i socijalnih mera za ubla\u017eavanje posledica energetske krize i ograni\u010denje rasta cene proizvoda. Od skoro 17 miliardi leja, odnosno oko 3,5 miliardi evra, koliko vredi Plan ,,Podr\u0161ka za Rumuniju“, evropski fondovi predstavljaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":124860,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516276","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n