\n
<\/p>\n
U Poslani\u010dkom domu Parlamenta Rumunije usvojen je Zakon o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora. Iako je energetska nezavisnost bila lajtmotiv ekonomskih rasprava, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, sada izgleda da nije vi\u0161e neostvareni cilj. Bar tako proizilazi iz deklaracija predstavnika Vlade i vladaju\u0107e koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madajara u Rumuniji (UDM). Za razliku od prethodne varijante, nova je povoljnija za investitore i trebalo bi da donese profit i kompanijama i dr\u017eavi. Ministar energetike, liberal Virdjil Popesku, izjavio je da nove zakonske odredbe obezebedjuju stabilnost, predvidljivost i povoljan poreski sistem za investitore, kao i ni\u017eu cenu za ku\u0107ne potro\u0161a\u010de. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) glasala je za zakon, iako je inistirala da se prihodi od eksploatacije nalazi\u0161ta usmere na 2 penzijski stub pod privatnom administracijom. Jedini koji su se suprostavili zakonu bili su \u010dlanovi ekstremisti\u0161ke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), poznati po ultranacionalisti\u010dkoj retorici. Novi zakon predvidja, izmedju ostalog, da u energetskim krizama dr\u017eava mo\u017ee da preusmeri proizvodnju prirodnog gasa na unutra\u0161nju potro\u0161nju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Eurostat je potvrdio podatke Nacionalnog statisti\u010dkog instituta Rumunije prema kojima je na\u0161a zemlje u prva tri meseca teku\u0107e godine postigla najve\u0107i privredni rast medju zemljama Evropske unije od 5,6%. Nove prognoze medjutim ne najavljuju ni\u0161ta dobro. Prema procenama Evropske komisije, posle solidnog privrednog rasta u 2021. godini, privreda Rumunije uspori\u0107e rast na 2,6% ove godine, u vreme kada inflacija smanjuje prihode, a rat u Ukrajini poverenje u privredu, investicije i snabdevanje. U februaru, pre ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je pognozirala privredni rast Rumunije od 4,2% u 2022. godini. Komisija je korigovala na dole prognozu o evoluciji bruto nacionalnog proizvoda u 2023. na samo 3,6% i pove\u0107ala prognozu o rastu stope inflacije ove godine sa 5,3% na 8,9%. Tek idu\u0107e godine o\u010dekuje se pad inflacije na 5%. U poslednje vreme eksperti, kada govore o rumunskoj privredi, upotrebljavaju \u010desto pojam stagflacija, odnosno relativnu i du\u017eu inflaciju kojoj se pridodaje i skromni privredni rast.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pove\u0107anje penzija i de\u010dijeg dodatka, smanjenje socijalnih doprinosa, \u0161ema ograni\u010davanja cene energije za ku\u0107ne i ostale potro\u0161a\u010de i Program ,,Pomo\u0107 za Rumuniju“ doprineli su ubrzanom praznjenju dr\u017eavne kase. Zabrinuti \u010dlanovi Socijaldemokratske partije smatraju da je vreme za progresivno oporezivanje, ali liberali, partneri socijaldemokrata u vladaju\u0107oj koaliciji, ne \u017eele nikako da odustanu od jedinstvene poreske stope, teme koja se sada nalazi na agendi vladaju\u0107e koalicije. Dok se ne\u0107e doneti odluka u vezi sa ovim predlogom, na snagu stupi\u0107e dve mere iz programa ,,Pomo\u0107 za Rumuniju“. Hitna uredba usvojena u sredu dozvoljava privatnim kompanijama da dobrovoljno pove\u0107aju minumalnu platu za oko 40 evra od 1. juna. Ovo pove\u0107anje minimalca za 40 evra bi\u0107e oslobodjeno poreza i socijalnih doprinosa. Druga mera odnosi se na kompenzaciju cene goriva za drumske prevoznike robe i putnika. Pravo na ovu kompenzaciju cene u\u017eiva\u017ee oko 3000 kompanija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je pozdravila nameru Finske i \u0160vedske da se pridru\u017ee Severoatlanskoj alijansi. Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je da \u0107e podr\u017eati pomenute dr\u017eave tokom pristupnog procesa i dodao da je uveren da \u0107e ulaskom dve dr\u017eave u NATO, Alijansa oja\u010dati. Premijer Nikolaje \u010cuka ka\u017ee da su u sada\u0161njem kontekstu, kada Rusija kr\u0161i sve medjunarodne pravne norme i pribegava agresiji na jednu suverenu i nezavisnu drzavu, dve dr\u017eave odlu\u010dile da postanu \u010dlanice jedne alijanse koja je dokazala svoj odbrambeni karakter, duh solidarnosti, jedinstvo i odluku da u\u010dini sve \u0161to je mogu\u0107e za odbranu svakog pedlja teritorije zemalja \u010dlanica. Posle ulaska dve dr\u017eave u NATO, najizlo\u017eeniji savezni\u010dki bok je isto\u010dni, posebno njen ju\u017eni deo. O konsoliadaciji ovog boka Alijanse u Bukure\u0161tu razgovarali su premijer \u010cuka i njegov portugalski kolega Antonio Kosta. Dvojica zvani\u010dnika obi\u0161la su trena\u017eni bataljon na jugu Rumunije, gde ve\u017eba oko 200 vojika iz Portugalije, koji su ovde razme\u0161teni da bi konsolidovali jugoisto\u010dni bok NATO-a. Saveznici su uputili jasnu poruku Rusiji: napad na jednu savezni\u010dku dr\u017eavu smatra se napadom na sve nas, naglasio je premijer Kosta. Ministri odbrane Rumunije i Portugalije potpisali su u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu Bilateralni sporazum o saradnji u oblast odbrane.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski reditelj Kristijan Mundjiu vra\u0107a se u Kan filnom ,,RMN, koji \u0107e biti predstavljen u zvani\u010dnoj konkurenciji za osvajanje ,,Zlatne palme“. Podse\u0107amo da je Mundjiu osim osvojene ,,Zlatne palme“ 2007. godine za film ,,4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ osvojio i dve nagrade za najbolji scenario i najbolju re\u017eiju. Na 75. Kanskom festivalu prikaza\u0107e se premijerno jo\u0161 dva rumunska filma u drugim sekcijama:kratkometra\u017eni film Aleksandrua Belka ,,Metronom“ i drugi, takodje kratkometra\u017eni, ,,Potemkinisti“, u reziji Radua \u017dudea. Na ovogodi\u0161njem Kanskom festivalu u\u010destvuju i producentkinja Dijana Paroju i glumica Kosmina Stratan, koja je pre 10 godina osvojila nagradu za \u017eensku ulogu u filmu ,,Iza brda“ reditelja Kristijana Mundjiua.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Poslani\u010dkom domu Parlamenta Rumunije usvojen je Zakon o eksploataciji prirodnog gasa iz Crnog mora. Iako je energetska nezavisnost bila lajtmotiv ekonomskih rasprava, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini, sada izgleda da nije vi\u0161e neostvareni cilj. Bar tako proizilazi iz deklaracija predstavnika Vlade i vladaju\u0107e koalicije Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n