Republika Moldavija i Ukrajina su i zvani\u010dno kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, odlu\u010dili su lideri 27-morice na zasedanju Evropskog saveta u Briselu. Gruzija, tre\u0107a dr\u017eava koja je podnela zahtev, ohrabrena je da nastavi sa realizacijom reformi da bi stetka status. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan u \u010detvrtak i petak u Briselu na skupu lidera Evropske unije sa liderima zapadnog Balkana, na Evropskom savetu i Evro samitu u pro\u0161irenom sastavu izjavio je izmedju ostalog: ,,Ovim korakom mo\u017eemo re\u0107i da je promenjena paradigma pro\u0161irenja Evropske unije i da je politika pro\u0161irenja dobila novi podsticaj. Verujem da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile takodje podsticaj i uveren sam da \u0107e svi prionuti na posao da bi se u delo sprovele reforme, procedure i projekti koji nepohodni za naredni korak.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsdenik Ukrajine Volodimir Zelenski pozdravio je ovaj ,,jedinstveni i istorijski trenutak“. Istorijskim trenutkom okvalifikovala je dodeljivanje statusa kandidata Moldavije i Ukrajine i predsednica Moldavije Maja Sandu ali je istovremeno upozorila da je pred ovim zemljama komplikovan put koji zahteva veliki napor. Evropske dr\u017eave su izrazile podr\u0161ku Ukrajini i na po\u010detku nedelje kada je Kijevu odobren statut partnera u\u010desnika u Inicijativi tri mora. Inicijativa je politi\u010dko-ekonomska platforma sastavljena od 12 \u010dlanica Evropske unije koje se nalaze izmedju Balti\u010dkog, Jadranskog i Crnog mora. Okupljeni u Rigi, u Letoniji, evropski lideri opredelili su se za novu vrstu partnerstva. Novoj vrsti mogu da se pridru\u017ee i druge dr\u017eave srednje i isto\u010dne Evrope koje nisu \u010dlanice Unije. Prisutan u Rigi, Klaus Johanis je saop\u0161tio da \u0107e naredne godine Rumunija biti doma\u0107in samita Inicijative tri mota, sa napomenom da \u0107e preuzimanne madata organizatora skupa vratiti centar odlu\u010divanja Inicijative na Crnom moru.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle dugih rasprava u vladaju\u0107oj koaliciji Rumuniji, Vlada u Bukure\u0161tu donela je odluku o kompenzaciji cena goriva, jedina opcija koju rumunska vlada mo\u017ee da podr\u017ei u ovom periodu. Liberalni premijer Nikolaje \u010cuka saop\u0161tio je da \u0107e od 1. jula litar goriva pojefiniti za oko 10 evrocenta. Kompenzacioni paket vredan je oko 400 miliona evra. Premijer je precizirao: ,,Ova mera predpostavja odgovornost Vlade ali i naftnih kompanija. 50% ovog smanjenja cene snosice dr\u017eavni bud\u017eet. Ovaj mehanizam stabilizacije cene goriva primeni\u0107e se u naredna tri meseca. Smanjenjje cene bi\u0107e nazna\u010deno na svakom ra\u010dunu benzinskih stanica.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sli\u010dnu meru donele su i druge dr\u017eave Evropske unije, poput \u0160panije i Francuske. Socijaldemokratska partija, stranka vladaju\u0107e koalicije, koja se na po\u010detku zalagala za ograni\u010denje cene goriva, smatra da je ova vrsta kompenzacije funkcionisala samo nekoliko nedelja u drugim dr\u017eavama, a zatim je gorivo ponovo poskupelo. Ako \u0107e cene ponovo rasti, socijademokrate \u0107e predlo\u017eiti koaliciji ograni\u010denje cene ili smanjenje trgovisnke mar\u017ee. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR) kritikuje odluku Vlade i tvrdi da \u0107e gorivo ponovo poskupeti a pojeftinjenje uskoro ispariti. Premijer je precizirao da \u0107e Vlada posle tri meseca analizirati situaciju i odlu\u010diti da li su potrebne nove mere. Kompenzacija cene goriva sastavni je deo mera pomo\u0107i doma\u010dinstvima i industriji da odole dvocifrenoj inflaciji. Pro\u0161log meseca Vlada u Bukure\u0161tu donela je mere pomo\u0107i penzionerima sa niskim primanjima u visini od 1,1 miliarde evra, a u aprilu dodelila grantove, vau\u010dere i subvencije doma\u010dinstvima sa niskim primanjima i klju\u010dnim industrijskim granama u visini od 3,5 miliardi evra. Vlada je takodje ograni\u010dila cenu elektri\u010dne energije i prirodnog gasa ku\u010dnim potro\u0161a\u010dima i drugim klijentima do marta 2023. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u010detvrtak na sednici Vlade dlu\u010dno je da se iz Rezervnog fonda izdvoji 200 000 evra za Davida Popovica, sedamnajestogodi\u0161jeg rumunskog pliva\u010da koji je u Budimpe\u0161ti na Svetskom prvenstvu osvojio duplu krunu, na 100 i 200 metara slobodnim stilom. U utorak na 200 metara slobodno David Popovi\u0107 je ubedljivo osvojio 1 mesto, a dan kasnije ponovio uspeh i na 100 metara slobodno. Popovi\u0107 je i svetski juniorski rekorder na 100 i 200 metara Dvostruki \u0161ampion svata je izjavio: ,,Za ovo takmi\u010denje nismo se naporno pripremali. Ovo mi uliva nadu u blisku budu\u0107nost. Ne bih bio iskren ako bih vam rekao da nisam bio u dobroj formi. Bio sam, i mislim da je dobro \u0161to mogu sam sebe de iznenadim.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
David Popovi\u0107 \u0107e ovog leta u\u010detvovati na Evropskom juniorskom prvenstvu u Rumuniji, na Evropskom prvenstvu u Rimu i na Svetskom juniorskom prvenstvu u Limi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Republika Moldavija i Ukrajina su i zvani\u010dno kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, odlu\u010dili su lideri 27-morice na zasedanju Evropskog saveta u Briselu. Gruzija, tre\u0107a dr\u017eava koja je podnela zahtev, ohrabrena je da nastavi sa realizacijom reformi da bi stetka status. Predsednik Rumunije Klaus Johanis, prisutan u \u010detvrtak i petak u Briselu na skupu lidera Evropske […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516286","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n