Za Rumuniju Samit NATO-a u Madridu predstavlja jedan od najva\u017enijih savezni\u010dkih skupova poslednjih godina, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis i dodao da se centralna tema rasprava i donetih odluka odnosila na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, a da novousvojeni strate\u0161ki koncept Severnoatlanske alijanse odra\u017eava aktuelnu bezbednosnu situaciju. Rusija se ne smatra vi\u0161e partnerskom dr\u017eavom ve\u0107 najve\u0107om i najneposrednijom pretnjom po bezbednost i stabilnost saveznika. Premijerno, komunisti\u010dka Kina je optu\u017eena za \u0161iroku lepezu politi\u010dkih, ekonomskih i vojnih aktivnosti usmernih na projekciju sile u svetu. Proklamovane ambicije Kine i njene politike predstavljaju izazove za na\u0161e interese, bezbednost i vrednosti, zaklju\u010dili su lideri zemalja Severnoatlanske alijanse, koji osudjuju strate\u0161ko partnerstvo Rusije i Kine usmereno protiv medjunarodnog poretka. NATO je potvrdio i ja\u010danje vojnog prisustva Alijanse na isto\u010dnom boku, uklju\u010duju\u0107i Rumuniju. Snage za reakcije pove\u010davaju se sa 40 000 na vi\u0161e od 300 000 visokoobu\u010denih vojnika. ,,Ovo je najva\u017enija reaorganizacija na\u0161e kolektivne odbrane od Hladnog rata do danas“, naglasio je generalni sekretar Sevenoatlanske alijanse Jens Stoltemberg, a ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden podvukao da ,,smo tamo“ i da je ,,Severnoatalanska alijansa potrebnija nego ikada ranije“. Bajden je najavio i ja\u010danje ameri\u010dkog vojnog prisustva u celoj Evropi. NATO je obe\u0107ao da \u0107e podr\u017eavati Ukrajinu sve dok je potrebno kako bi obva zemlja odolela ruskoj invaziji. Generalni sekretar Stoltemberg kazao je da je podr\u0161ka Kijevu ,, moralna i politi\u010dka obaveza“.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija, \u010dlanica Evropske unije koja je najmanje zavisna od uvoza ruskog goriva, mo\u017ee postati energetski nezavisna kao i izvoznik energetske bezbednosti u regionu i transportni koridor za prirodni gas i zelenu energiju iz Kaspijskog mora, naglasio je rumunski ministar energije Vidjil Popesku. Popesku je u utorak zajedno sa premijerom Nikolajem \u010cukom, prisustvovao sve\u010danosti po\u010detka eksploatacije prirodnog gasa u zoni Midija, na jugoistoku Rumunije. Ministar energije izjavio je da se rezerve prirodnog gasa u zoni Crnog mora procenjuju na 200 miliardi kubnih metara. Ekstrakcija prirodnog gasa u zoni Midija je prvi projekat ove vrste u crnomorskoj zoni u poslednjih 30 godina, a u junu su doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu ve\u0107 isporu\u010dene prve koli\u010dine gasa. Premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka je precizirao da je sada popunjenost skladi\u0161njih kapaciteta od 41% i da \u0107e se do 1. novembra popunjenost pove\u0107ati na 80%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pravna lica koja \u017eele da odlo\u017ee pla\u0107anje bankarskih kredita najvi\u0161e 9 meseci treba da doka\u017eu da su u poslednja tri meseca zabele\u017eila gubitke od najmanje 25%, a fizi\u010dka lica da su im mese\u010dni tro\u0161kovi pove\u0107ani za 25% predvidja nova odluka Vlade Rumunije sastvljene od predstavnika Socijaldemokratske partije (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL) i Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR). Odluka je doneta sa ciljem ad se ubla\u017ee posledice eksplozije cena. Odlaganje bankarskih kredita zbog rasta cena je samo privremena korist, upozorava ekspert Adrijan Mitroj, profesor Akademije ekonomskih nauka u Bukure\u0161tu. On je objasnio da odlaganje predpostavlja dodatni tro\u0161ak. Kada \u0107e du\u017enik po\u010deti pa izmiri dug, mese\u010dne obaveze bi\u0107e ve\u0107e jer \u0107e se u ove ura\u010dunati i dodatne bankarske mar\u017ee. Vlada je usvojila i odluku kojom se izlazi u susret studentima i mladima da dobijaju bankarske kredite sa dr\u017eavnom garancijom od 80%. Maksimalni iznos kredita za studente je od 10 000 evra a za mlade bra\u010dne parove od 15 000 evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160efica Evropskog tu\u017eilastva, biv\u0161a \u0161efica rumunske Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA), Laura Jodruca Kjove\u0161i, saopstila je da analizira mogu\u0107nost da se obrati Evropskoj komisiji sa zahtevom da se aktivira mehanizam uslovljavanja evropskih fondova po\u0161tovanjem pravne dr\u017eave u Rumuniji. U skladu sa saop\u0161tenjem Tu\u017eila\u0161tva, razlog za obra\u0107anje je sadr\u017eaj nedavnousvojenog zakona o za\u0161titi osoba koje upozoravaju na prekr\u0161aje. Normativni akt je eliminisao anonimna dojave o korupcijskim delima. Glavna zabrinutost je ta da bi ova ova eliminacija mogla da obeshrabri potencijalne dojavlja\u010de i da negativno uti\u010de na zloupotrebu evropskih fondova, navodi se u izve\u0161taju Evropskog tu\u017eilastva. Mnoge doma\u0107e gradjansje organizacije javljau da \u0107e se obratiti Ombudsmanu i upozoravaju da Rumunija rizikuje sankcije jer normativni akt usvaja samo selektivno delove iz evropske direktive.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon odluke liberala Florina Kacua da podnese ostavku na du\u017enost predsednika Senata Rumunije, na funkciji vd predsednice imenovana je Alina Gorgju, pravnica sa kontroverznim zakonskim inicijativama koju mnogi smatraju bliskom saradnicom predsednika. Pre dve godine Gorgju je predlo\u017eila da osobe koje su osudjene do sedam godina zatvora mogu da odslu\u017ee kaznu u ku\u010dni pritvor. Florin Kacu je nakon ostavke izjavio da su mu predsednik liberala i premijer Rumunije Nikolaje \u010cuka i ministar unutra\u0161njih poslova Lu\u010dijan Bode rekli da je izgubio podr\u0161ku Nacionalne liberalne partije. Kacu je precizirao da su razlog za gubljenje podr\u0161ke nejgove vi\u0161egodisnje kritike socijalnih politika Socijaldemokratske partije, koalicionog partnera liberala. Za pojedine komentatore Florin Kacu je poznati ekonomisata a za druge kontroverzna li\u010dnost. Dok je bio miljenik predsednika dr\u017eave postao je premijer i predsednik Nacionalne liberalne partije, da bi kasnije izgubio obe ove du\u017enosti u korist sada\u0161njeg premijera Nikolaja \u010cuke. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za Rumuniju Samit NATO-a u Madridu predstavlja jedan od najva\u017enijih savezni\u010dkih skupova poslednjih godina, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis i dodao da se centralna tema rasprava i donetih odluka odnosila na rusku vojnu invaziju na Ukrajinu, a da novousvojeni strate\u0161ki koncept Severnoatlanske alijanse odra\u017eava aktuelnu bezbednosnu situaciju. Rusija se ne smatra vi\u0161e partnerskom dr\u017eavom […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516287","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n