Rumunija je odobrila ukrajinskim brodovima natovareni \u017eitaricama da plove dunavskim kanalima Kilija i Bistroje. Podse\u0107amo da je izgradnja kanala Bistroje bio razlog za spor sa Kijevom jer ovaj polazi kroz sam centar Delte Dunava i ne po\u0161tuje medjunarodne konvencije o za\u0161titi \u017eivotne sredine. Prema saop\u0161tenju Ministarstva inostranih poslova u Bukure\u0161tu odluka rumunskih vlasti sastavni je deo napora za smanjene posledica nelegalne, neopravdane i smi\u0161ljene agresije Rusije na Ukrajinu. U saop\u0161tenju se izmedju ostalog nagla\u0161ava da rumunska saglasnost ima izuzetan zna\u010daj za diverzifikaciju i pobolj\u0161anje saobra\u0107ajnih puteva koji se koriste za izvoz ukrajinskih \u017eitarica. Ministarstvo inostranih poslova u Bukure\u0161tu isti\u010de da Rumunija nije promenila svoj principijelni stav prema projektu razvoja plovidbe kanalom Bistroje i prema po\u0161tovanju odredaba medjunarodnog prava, uklju\u010duju\u0107i odredbe za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U sredu Vlada u Bukure\u0161tu je usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji protokola za pristupanje Finske i \u0160vedske Severnoatlanskoj alijansi, saop\u0161tio je port parol rumunske Vlade Dan Karbunaru. Rumunija je medju prvim dr\u017eavama koje su na nacionalnom planu pokrenule inicijativu za usvajanje odluke o pristupanju dve dr\u017eave NATO paktu. Sa jedne strane inicijativa potvrdjuje uspeh Severnoatlanske alijanse kao bezbednosne alijanse, kao i politiku ,, otvorenih vrata“, koja je omogu\u010dila ja\u010danje i pove\u010dani kapacitet organizacije da pru\u017ei svojim \u010dlanovima najja\u010de bezbednosne garancije, izjavio je Dan Karbunaru. Finska i \u0160vedska podnele su u maju zahtev za pristupanje. Prema oceni eksperata pristupanjem pomenutih dr\u017eava NATO postaje ja\u010da organizacija jer \u0107e Balti\u010dko more biti skoro u potpunosti okru\u017eeno \u010dlanicama Savernoatlanske alijanse. Posle Drugog svetskog rata Finska i \u0160vedska sa\u010duvale su vi\u0161edecenijsku neutralnost do izbijanja rata u Ukrajini<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zbog iznenadjuju\u0107eg privrednog rasta od 5,2% u prvom tromese\u010dju teku\u0107e godine Evropska komisija je korigovala prognozu o rastu rumunske privrede ove godine sa 2,6% u martu na 3,9%. Evropska vlada korigovala je medjutim na dole prognozu o privrednom rastu Rumunije u 2023. godini sa 3,6% na 2,9% zbog o\u010dekivanog sporijeg ritma rasta na svetskom nivou i u Evropskoj uniji. ,,Privatna potro\u0161nja i investicije bi\u0107e i dalje motori privrednog rasta ove i idu\u0107e godine, dok \u0107e izvoz delovati na bruto nacionalni proizvod kao ko\u010dnica i produbi\u0107e spoljnotrgovinski bilans“, ocenjuje Evropska komisija. Komisija je istovremeno pove\u0107ala prognozu o rastu godi\u0161nje stope inflacije sa 8,9% na 11%, da bi naredne godine pala na 7,2%. U prole\u0107nom izve\u0161taju Komisija je prognozirala godi\u0161nju stopu inflacije u Rumuniji od 5,3% u 2023. godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji broj novozara\u017eenih osoba kovidom 19 je u naglom porastu. Ove nedelje zabele\u017eeno je vi\u0161e hiljada novozara\u017eenih dnevno, tako da su vlasti donele odluku da objave podatke o broju novozara\u017eenih svakog dana, a ne nedeljno kao pre mesec dana. Eksperti tvrde da nova podvarijanta Omikrona, koja je potvrdjena i u Rumuniji, u velikoj meri smanjuje efikasnost vakcine ali ne izaziva te\u017ee posledice. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila preporu\u010duje povratak na mere zdravstvene za\u0161tite, no\u0161enje maske i izbegadavnje gu\u017evi. Kada je re\u010d o vakcinaciji, Rafila preporu\u010duje davanje vakcine protiv kovida na jesen, kada \u0107e se pojaviti nova varijanta virusa. Ministar zdravlja je naglasio da sada\u0161nja vakcina vi\u0161e nije efikasna protiv novih varijanti Omikrona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija preporu\u010duje Rumuniji, u Izve\u0161taju koji je objavljen u sredu, da preduzme neophodne mere za sudske istrage i krivi\u010dno gonjenje odgovornih iz pravosudnog sistema i da se osigura da revizija pravosudnih zakona ja\u010da garancije o nezavisnosti sistema, uklju\u010duju\u0107i reformu disciplinskog re\u017eima pravobranilaca. Evropska komisija precizira da je istra\u017ena sekcija u pravosudnom sistemu ukinuta, ali da ostaju i dalje preokupacije u vezi sa krivi\u010dnim gonjenjem za ovakva dela. Preporu\u010duje se da se pre usvajanja nacrta zakona realizuje efikasna javna konsultacija, ve\u0107a transparentnost finansiranja politi\u010dkih stranaka i da se pobolj\u0161aju norme i mehanizmi za ja\u010danje uredjiva\u010dke nezavisnosti javnih medijskih usluga. Evropska komisija upozorava istovremeno da ne postoji dovoljna transparentnost pla\u0107enih sadr\u017eaja od strane politi\u010dkih stranaka, van izbornih kampanja, i da je pristup novinara informacijama nedovoljan. Brisel upozorava da postoji zabrinutost u vezi sa funkcionisanjem i bud\u017eetom Nacionalnog saveta elektronskih medija i upozorava da Rumunija jo\u0161 nije usvojila izmene direktive o elektronskim medijima iz 2018. godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je odobrila ukrajinskim brodovima natovareni \u017eitaricama da plove dunavskim kanalima Kilija i Bistroje. Podse\u0107amo da je izgradnja kanala Bistroje bio razlog za spor sa Kijevom jer ovaj polazi kroz sam centar Delte Dunava i ne po\u0161tuje medjunarodne konvencije o za\u0161titi \u017eivotne sredine. Prema saop\u0161tenju Ministarstva inostranih poslova u Bukure\u0161tu odluka rumunskih vlasti sastavni je […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":124920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516289","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n