Evropska komisija zaklju\u010dila je da je Rumunija ispunila sve preuzete obaveze predvidjene Mehanizmom za saradnju i proveru pravosudja i peporu\u010duje ukidanje monitoringa rumunskog pravosudja. Pozitivni rezultati postignuti su u usvajanju pravosudnih zkona, novoj strategiji razvoja pravosudnog sistema, i borbi protiv korupcije. Brisel medjutim upozorava da je veoma va\u017eno da Rumunija i dalje radi na preto\u010denju preuzetih obaveza u konkretne zakone i njihovu primenu. Vlasti u Bukure\u0161tu su pozdravile odluku Evropske komisiie i ocenile da je odluka jasna potvrda da je Rumunija realizovala nepophodne reforme. Ukidanje Mehanizma za saradnju i proveru bilo je od presudnog zna\u010daja za pristupanje Bukure\u0161ta \u0160engenu, jer je poznato da je Holandija uslovljavala ulazak Rumunije u zonu slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga re\u0161avanjem problema u oblastima pravne dr\u017eave i korupcije. Holandski premijer Mark Rute rekao je pro\u0161log meseca rumunskim voastima u Bukure\u0161tu da \u0107e odustati od protivljenja ulasku Rumunije u \u0160engen kada \u0107e uslovi predvidjeni Mehanizmom za sradnju i proveru biti ispunjeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O ulasku Rumunije u \u0160engen razgovarao je i predsednik Rumunije Klaus Johanis sa kolegama iz Letonije i Litvanije tokom zvani\u010dnih poseta ovim dr\u017eavama. Povodom obele\u017eavaja stogodi\u0161njice uspostavljanja diplomatskih odnosa, \u0161ef rumunske dr\u017eave je razgovarao sa predsednikom Eglisom Levitisom o produbljavanju saradnje i koordinaciji dve dr\u017eave u okviru Evropske unije i NATO kao i o raznim regionalnim formatima. \u0160to se ti\u010de ulaska u \u0160engen zonu, Johanis je izjavio da Rumunija nije bila, nije i ne\u0107e biti dr\u017eava koja \u0107e dozvoliti nekontrolisanu migraciju nelegalnim prelaskom njenih granica, ogovoraraju\u0107i na nedavno izra\u017eenu zabrinuost austrijskog kancelara koji je kazao da je 75 hiljada neregistrovanih osoba pre\u0161lo granice Evropske unije do Austrije. Klaus Johanis je precizirao: ,,Kroz Rumuniju nije bilo i ne\u0107e biti nekontroslisanog migrantskog protoka. Ne kroz Rumuniju i ne iz Rumunije dolaze migranti. Balkanska ruta je problemati\u010dna i mi to znamo, tako da smo u Rumuniji preduzeli sve potrebne mere.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski ministar unutra\u0161njih poslova Lu\u010dijan Bode otputovao je u Be\u010d da bi uverio svog kolegu Gerharda Kramera da \u0107e pristupanje Rumunije \u0160engen zoni biti dodatni doprinos evropskoj bezbednosti a ne opsanost za zemlje \u010dlanice. Bode je podsetio da su eksperti Evropske komisije ovih dana posle provere granica zaklju\u010dili da Rumunija po\u0161tuje sve evropske norme potrebne za pristupanje slobodnom protoku ljudi. U Viljnusu Klaus Johanis je vodio razgovore sa litvanskim kolegom Gitanasom Nausedom o bezbednosnoj situaciji u zoni. Litvanski predsednik smatra da naredni paket sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu treba doneti u najkra\u0107em roku. Sa svoje strane Johanis je izjavio da Rumunija podr\u017eava Ki\u0161injev jer su ruski napadi pogodili ne samo Ukrajinu ve\u0107 i snabdevanje Republike Moldavije elektri\u010dnom energijom. Rumunija \u0107e ostati slodidarna sa Moldavijom i nastavi\u0107e da je podr\u017eava sve dok je to potrebno – izjavio je u ponedeljak u Parizu u radovima Platforme o pr\u017eanju pomo\u0107i Republici Moldaviji i \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku. Rumunija, Francuska i Nema\u010dka saop\u0161tile su da \u0107e Kisinjevu odobriti novu tran\u0161u pomo\u0107i u visini od 100 miliona evra. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nicim izazvanu, neopravdanu i nelegalnu agresiju Rusije na Ukrajinu o\u0161tro su osudili premijeri Rumunije i \u0160panije Nikolaje \u010cuka i Pedro San\u010dez na prvoj zajedni\u010dkoj sednici vlada dve dr\u017eave u Madridu. U zajedni\u010dkoj deklaraciji dve dr\u017eave su izrazile solidarnih sa partnerima u Evropskoj uniji i saveznicima koji u okviru NATO-a podr\u017eavaju bezbednost evroatlanskog prostora. Na evropskom planu dve dr\u017eave preuzele su obavezu da podr\u017ee politiku pro\u0161irenja Evropske unije na zapadni Balkan kao i evropske puteve Kijeva i Ki\u0161injeva. Na bilateralnom planu vlade dve dr\u017eave donele su odluku o osnivanju radne grupe za dodeljivanje dvojnog dr\u017eavljanstva Rumunima iz \u0160panije. Premijer \u0160panije izrazio je zahvalnst Rumunima koji \u017eive i rade u \u0160paniji na njihovom doprinosu razvoju \u0160panije sa napomenom da se skoro milion Rumuna veoma uspe\u0161no integrisalo u \u0161pansko dru\u0161tvo. I premijer Nikolaje \u010cuka je izrazio zahvalnsot Rumunima iz \u0160panije: ,,Koristim ovu priliku da se zahvalim Rumunima na na\u010dinu integrisanja i \u017eelim da ka\u017eem da se Rumunija ponosi njihovim doprinosom bez obzira gde se ovi nalaze.“ Na kraju skupa potpisani su memorandumi o razumevanju u mnogim oblastima <\/span><\/p>\n
U vreme energetske krize sa kojom se suo\u010dava cela Evropa, Poslani\u010dki dom Parlamenta Rumunije usvojio je u sredu nacrt izmene hitne uredbe o energiji. Novi nacrt predvidja najvi\u0161u cenu od oko 26 evrocenta za kilovat elektri\u010dne energije. Plafonirane cena primeni\u0107e se od 1. januara slede\u0107e godine do 31. marta 2025. godine. Teku\u0107e nedelje Vlada Rumunije zajedno sa dru\u0161tvenim partnerima odlu\u010dila je da se minimalna plata u privredi pove\u0107a sa oko 510 evra na 600 evra i da se oko 40 evra od ovog iznosa oslobodi poreza. Prema dogovoru dve strane, u gradjevinarstvu minimalna plata ne\u0107e biti manja od 800 evra. Vlada smatra da \u0107e pove\u0107anje minimalne plate imati pozitivne efente na privredni rast, kupovnu mo\u0107 i smanjenje stope nezaposlenosti. Prethodno su lideri vladaju\u0107e koalicije u Rumuniji odlu\u010dili da se od 1 januara penzije pove\u0107aju za 12,5%. Osobe sa najni\u017eim penzijama primi\u0107e i pomo\u0107 od dr\u017eave. Premijer Rumunije je izjavio da sve dogovorene mere u koaliciji ne\u0107e izazvati bud\u017eetske debalanse. Opozicija u kriti\u010dkom izve\u0161taju posle godinu dana Vlade navodi da je u Rumuniji stopa inflacije dostigla ogromnu granicu, da Vlada ne misli na smanjenje dr\u017eavnih tro\u0161kova i da nije ni dotakla posebne penzije za izabranike. Opoziciona Unija sapasite Rumuniju (USR) podse\u0107a na rekordna poskupljenja, plagijate i proma\u0161ene projekte, a Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) optu\u017eije Vladu za nestru\u010dnost i odsustvo politi\u010dke volje za dono\u0161enje mera koje \u0107e pomo\u0107i stanovni\u0161tvu i ekonomiji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropska komisija zaklju\u010dila je da je Rumunija ispunila sve preuzete obaveze predvidjene Mehanizmom za saradnju i proveru pravosudja i peporu\u010duje ukidanje monitoringa rumunskog pravosudja. Pozitivni rezultati postignuti su u usvajanju pravosudnih zkona, novoj strategiji razvoja pravosudnog sistema, i borbi protiv korupcije. Brisel medjutim upozorava da je veoma va\u017eno da Rumunija i dalje radi na preto\u010denju […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":124964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n