Predsednik Klaus Johanis je u \u010detvrtak predstavljao Rumuniju na poslednjem ovogodi\u0161njem sastanku lidera Evropske unije u Briselu. Mada je pre polaska za Brisel nameravao da ovo pitanje uvrsti kao temu na zvani\u010dnoj agendi, pitanje pro\u0161irenja \u0161engenskog prostora nije bilo na agendi saveta, i pored revolta Rumunije i Bugarske da se i dalje dr\u017ee van prostora slobodnog kretanja. Nedelju dana ranije, na Savetu ministara pravde i unutra\u0161njih poslova, Austrija se usprotivila pristupanju dveju zemalja, navodec\u0301i argumente koji se smatraju la\u017enim i sitnom politizacijom. Pridru\u017eila joj se i Holandija, koja je bila protiv ulaska Bugarske. Klaus Johanis na samitu u \u010detvrtak sa evropskim liderima nije razgovarao o konkretnom buduc\u0301em kalendaru ulaska u \u0160engen, niti je dobio bilo kakvu \u010dvrstu podr\u0161ku \u0160vedske, koja od 1. januara preuzima predsedavanje Savetom EU. Ali je rekao da je prili\u010dno optimisti\u010dan\u201c da c\u0301e 2023. doneti pozitivne rezultate. \u0160efica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i predsednik Saveta, \u0160arl Mi\u0161el, naveli su da c\u0301e biti vi\u0161e razmene mi\u0161ljenja o ovoj temi i da o\u010dekuju napredak u narednim mesecima. Prethodno je u Strazburu Evropski parlament organizovao debatu u kojoj su predstavnici politi\u010dkih grupa potvrdili da su Rumunija i Bugarska ispunile sve kriterijume i da zaslu\u017euju da \u0161to pre postanu deo \u0160engena. Evropska komesarka za unutra\u0161nje poslove, Ilva Johansson, istakla je da c\u0301e odobravanje pristupanja dve zemlje \u0160engenu ostati njen prioritet i da je odlu\u010dna da to postigne sledec\u0301e godine. Bio je samo jedan pobednik i on \u017eivi u Kremlju\u201c \u2013 rekla je gospo\u0111a Johanson. Evropski parlament ne mo\u017ee vi\u0161e da poni\u0161ti glasanje u Savetu za pravosu\u0111e i unutra\u0161nje poslove, ali to ne zna\u010di da je rasprava bila neva\u017ena, vec\u0301 bi, naprotiv, mogla da bude va\u017ena u buduc\u0301im akcijama – ocenili su politi\u010dki analiti\u010dari. U Rumuniji su bili pogo\u0111eni rumunsko-austrijski bilateralni odnosi. Bo\u017eic\u0301ni poklon za Vladimira Putina \u2013 tvrdio je lider PSD-a, Mar\u010del \u010colaku. ,,\u017dalosno i neopravdano – rekao je predsednik Klaus Johanis. \u0160to se ti\u010de obi\u010dnih Rumuna, mnogo je onih koji su pozvali na bojkot austrijskih kompanija u Rumuniji, uprkos pozivu \u0161efa da se pitanje re\u0161i diplomatskim putem. Benzinske pumpe grupe OMV ili va\u017ene banke sa austrijskim kapitalom bile su na meti verbalnog nezadovoljstva stanovni\u0161tva. Pozvan je bojkot i nekih proizvoda austrijskog porekla – kafe, slatki\u0161a ili energetskih napitaka, kao i austrijskih turisti\u010dkih destinacija. Austrija je jedan od najzna\u010dajnijih stranih investitora u Rumuniji, sa ukupnim investicijama procenjenim, u 2021. godini, na preko 12 milijardi evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Parlament je u sredu usvojio dr\u017eavni bud\u017eet i bud\u017eet dr\u017eavnog socijalnog osiguranja usvojila sa vrlo malo izmenama u odnosu na verziju koju je usvojila Vlada. Senatorima i poslanicima su bila potrebna samo tri dana za amandmane, debate i kona\u010dno izglasavanje. Re\u010d je o bud\u017eetu koji otklanja nedostatke u privredi i izdvaja znatna sredstva za investicije – rekli su predstavnici vladajuc\u0301ih partija, dok je opozicija okvalifikovala bud\u017eet kratkovidnim i la\u017enim. Da su investicije prioritet dokazuje izdvajanje od 7,2% BDP-a. Istovremeno, predvi\u0111eno je povec\u0301anje penzija za 12,5%, povec\u0301anje minimalne zarade u privredi na 3.000 leja (oko 600 evra) i dodela nov\u010dane pomoc\u0301i osobama sa niskim primanjima. Bud\u017eet je zasnovan na ekonomskom rastu od 2,8% i godi\u0161njoj stopi inflacije od 8% na kraju godine. Tako\u0111e, javni deficit c\u0301e se smanjiti sa 80 milijardi leja (oko 16 milijardi evra) ove godine, na 68,2 milijarde leja u 2023. godini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godi\u0161nja stopa inflacije porasla je, u Rumuniji, u novembru, na 16,8% sa 15,3% u koliko je bila u oktobru. Podaci objavljeni ove nedelje prema\u0161uju prognozu inflacije za kraj godine od 16,3% koju je prethodno objavila Narodna banka. Rumuni tro\u0161e za hranu mnogo vi\u0161e novca nego na po\u010detku godine, jer je hrana poskupela za skoro 22%. U vrhu poskupljenja je \u0161ec\u0301er, sa poskupljenjem od preko 60%, ali ne zaostaju ni puter i ulje, sa poskupljenjem od preko 40%. Neprehrambena roba skuplja je za 16%, a usluge za skoro 10%. Struja je poskupela za skoro 50%, a prirodni gas za skoro 40%. Predsednik Klaus Johanis je ove nedelje proglasio zakon o novim sada\u0161njim ograni\u010denjima cena koji c\u0301e stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Tako se zadr\u017eavaju sada\u0161nje cene od 68 bani (oko 13 evrocenti) i 80 bani (oko 16 evrocenti) po kilovatu za mese\u010dnu potro\u0161nju do 100 KVh, odnosno do 255 KVh. Oni koji pre\u0111u ovaj poslednji prag tako\u0111e c\u0301e imati koristi od limitirane cene od 1,3 leja (26 evro centi). Domac\u0301i potro\u0161a\u010di sa jednim energetskim ugovorom automatski c\u0301e podlec\u0301i ovoj gornjoj ceni. Umesto toga, \u010detiri kategorije potro\u0161a\u010da moraju da podnesu prijavu i izjavu na sopstvenu odgovornost da imaju ni\u017ee cene: osobe koje koriste medicinska sredstva, porodice sa vi\u0161e od 3 dece i samohrani roditelji, kao i oni koji imaju vi\u0161e od jednog mesta potro\u0161nje. U poslednjem slu\u010daju postoji moguc\u0301nost da se popust odobri samo za jednu nekretninu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Klaus Johanis je u \u010detvrtak predstavljao Rumuniju na poslednjem ovogodi\u0161njem sastanku lidera Evropske unije u Briselu. Mada je pre polaska za Brisel nameravao da ovo pitanje uvrsti kao temu na zvani\u010dnoj agendi, pitanje pro\u0161irenja \u0161engenskog prostora nije bilo na agendi saveta, i pored revolta Rumunije i Bugarske da se i dalje dr\u017ee van prostora […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":124897,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516311","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n