Nakon dve godine udarnih vesti o novom koronavirusu, u 2022. ruska nelegalna i neopravdana agresije na Ukrajinu, nekada\u0161njeg saveznika u sovjetsko vreme, potislula je pandemiju u drugi plan. Zajedno sa partnerima iz Evropske unije i saveznicima iz NATO-a, Rumunija je o\u0161tro osudila rusku agresiju i svoje akcije koordinisala sa saveznicima kako bi se osujetila ,, najve\u0107a evroatlanska bezbednosna pretnja u poslednjim decenijama“, nagla\u0161eno je u novembru u Zavr\u0161noj deklaraciji ministarskog skupa Severnoatlanske alijanse u Bukure\u0161tu. Rusija snosi celu odgovornost za ovaj rat, za flagrantno kr\u0161enje medjunarodnog prava i principa Povelje ujedinjuenih nacija, a njene neprihvatljive akcije, energetska ucena i nuklearna retorika podrivaju medjunarodni poredak zasnovan na pravilima. Na svaki napad na saveznike usledi\u0107e zejedni\u010dki i odlu\u010dni odgovor, nagla\u0161eno je u Deklaraciji. Nakon ruske agresije po\u010delo je ja\u010danje isto\u010dnog krila NATO-a. SAD su pove\u0107ale broj vojnika na terirtorije strate\u0161kih partnera. Na teritoriji Rumuniji srasporedjeno je oko 5000 vojnika, ve\u0107ina iz SAD, Francuske, Belgije, Holandije i Kanade. Borbena grupa Severnoatlanskog saveza osnovana je nekoliko meseci posle izbijanja rata pretvaranjem savezni\u010dkih multinacionalnih elemenata iz sastava Snaga za reakciju, a Francuska preuzela ulogu okvirne-nacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija se od samog po\u010detka priklju\u010dila medjunarodnim naporima za pomo\u0107 Ukrajini i zala\u017ee se i dalje za vi\u0161estranu pomo\u0107. Vlastima u Bukure\u0161tu stigle su \u010destitke za brigu o ukrajinskim izbeglicama i olak\u0161avanje tranzita ukrajinskih \u017eitarica ka svetskom tr\u017ei\u0161tu. Istovremeno, rumunske vlasti imale su zadatak da upravljaju unutra\u0161njim krizama izazvanih ratom u Ukrajini. U saradnji sa evropskiim partnerima Bukure\u0161t je smanjio zavisnost od ruskog gasa. Vlada u Bukure\u0161tu preduzela je i mere ogani\u010denja ogromnih cena gasa i elektri\u010dne energije koje su zajedno sa visokom stopom inflacije od skoro 17% opasno zapretile ku\u0107nom bud\u017eetu i poslovanju mnogih firmi. U dr\u017eavnom bud\u017eetu za narednu godinu predvidjeno je produ\u017eenje ograni\u010denja cene struje i gasa, nove mere za\u0161tite najsiroma\u0161nijih dru\u0161tvenih kategorija i pove\u0107anje penzija i minimalne plate u privredi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska komisija je pri kraju godine preporu\u010dila ukidanje Mehanizma saradnje i provere rumunskog pravosudja, instrument uveden 2007. godine kada je Rumunija postala \u010dlanica Evropske unije. Presudnu ulogu u dono\u0161enju ove odluke imalo je usvajanje pravosudnih zakona, \u010dime su ispravljenje ogromne gre\u0161ke napravljene 2017. i 2018. godine za vreme vladavine Socijaldemokrate partije (PSD). Evropska komisija je zaklju\u010dila da Rumunija, kao ina\u010de i Bugarska, ispunjava tehni\u010dke uslove za ulazak u \u0160engen zonu slobodnog kretanja i preporu\u010dila \u010dlanicama Unije da ubrzaju pristupanje dve dr\u017eave. I Evropski parlament je izglasao rezoluciju sa sli\u010dnim sadr\u017eajem. Podr\u0161ke institucija Evropske unije i zemalja \u010dlanica, uklju\u010duju\u0107i Holandiju koja se ranije suprostavljala ulasku Rumunije i Bugarske, nai\u0161le su medjutim na neo\u010dekivani i opsesivni negativni odgovor Austrije. Argumenti da se Rumunija ne nalazi na koridorima nelegalnih migranata, pozitivni rezultati Agencije Fronteks, pa ni izve\u0161taji Komisije o pozitivnim rezultatima Bukure\u0161ta u odbrani spoljnih granica Unije i kontroli nelegalne migracije nisu mogli da uvere Austriju. Austrijski veto u Savetu za pravosudje i unutra\u0161nje poslove blokiralo je dugoo\u010dekivani ulazak Rumunije u \u0160engen zonu. Gest Austrije izazvao je zahladjenje diplomatskih odnosa izmedju Bukure\u0161ta i Be\u010da. U uzavrseloj politi\u010dkoj situaciji pojedini rumunski politi\u010dari nisu se ustru\u010davali da apeluju na bojkotovanje austrijskih kompanija. Sa polo\u017eaja \u0161efa rumunske diplomatije predsednik Klaus Johanis je apelovao na smnirivanje tenzija i osudio poziv na bojkot. Na samitu Evropske unije Johanis je apelovao na jedinstvo i solidarnost sa napomenom da Rumunija zaslu\u017euje ulazak u \u0160engen zonu. <\/p>\n
\nNakon punih 7 godina od tragedije u bukure\u0161tanskom klubu Kolektiv, sud je najzad doneo odluku. Biv\u0161i gradona\u010delnik IV sektora u kojem se dogodila tragedija koja je odnela vi\u0161e desetina mladih \u017eivota, osudjen je na 4 godine zatvora za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja, kaznu smanjenu za 4 godine u odnosu na prvostepenu odluku. Vlasnici kluba osudjeni su na 6 do 12 godina zatvora, a vatrogasci Inspektorata za hitne situacije, koji su proverili klub i nisu preduzeli odgovaraju\u0107e mere, na 8 godina i 8 meseci zatvora. Osudjeni treba da plate porodicama stradalih i pre\u017eivelih od\u0161tetu u visini od nekoliko desetina miliona evra. Porodice preminulih i pre\u017eivelih u po\u017earu u Klubu Kolektiv tvrde medjutim da je najve\u0107i krivac rumunska dr\u017eava i njeni sistemi koji ne mogu da suzbiju korupciju i nestru\u010dnost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sportska 2022. godina bila je uspe\u0161na za mnoge na\u0161e takmi\u010dare. Postignuti su zapa\u017eeni rezultati u veslanju, kajaku i kanuu, stonom tenisu, atletici ili dizanju tegova. Ove godine medju svetske zvezde plivanja vinuo se i na\u0161 pliva\u010d David Popovi\u0107. Bukure\u0161tanski gimnazijalac osvojio je na juniorskim i svetskim prvenstvima u plivanju zlatne medalje na 100 i 200 metara slobodnim stilom, a u Rimu postavio novi svetski rekord na 100 metara slobodno. Sportska \u0161tampa ve\u0107 govori o ,,fenomenu“ Popovi\u0107, a u anketi Swimming World magazin progla\u0161en je pliva\u010dem godine.
\nNa\u017ealost biv\u0161i prvi \u017eenski reket sveta Rumunka Simona Halep primila je vest da je posle antidoping kontrole na US openu bila pozitivna na doping testu. Dvostruka pobednica grend slem turnira, koju mogi smatraju modelom sportskog integriteta, po\u010dela je po njenim re\u010dima najte\u017ei me\u010d \u017eivota, borbu za istinu, jer \u017eeli da doka\u017ee da nije svesno koristila nedozvoljena sredstva. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon dve godine udarnih vesti o novom koronavirusu, u 2022. ruska nelegalna i neopravdana agresije na Ukrajinu, nekada\u0161njeg saveznika u sovjetsko vreme, potislula je pandemiju u drugi plan. Zajedno sa partnerima iz Evropske unije i saveznicima iz NATO-a, Rumunija je o\u0161tro osudila rusku agresiju i svoje akcije koordinisala sa saveznicima kako bi se osujetila ,, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":124964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516313","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n