Rumunski zdravstveni sistem treba da izdr\u017ei pred naletom infekcija sezonskog gripa, kovida i nove podvrste koronavrusa koja se pojavila u na\u0161oj zemlji. Prema procenama stru\u010dnjaka talas gripa mogao bi da dostigne vrhunac u narednim sedmicama, a smanjenje broja oboljenja tek u drugoj polovini slede\u0107eg meseca. Va\u017ean doprinos rastu broja oboljenja da\u0107e i po\u010detak \u0161kola posle zimskog raspusta u ovom epidemijskom periodu. Veliki broj oboljenja samo produbljava krizu nastalu nesta\u0161iciom lekova u apotekama, posebno pedijatrijskih na bazi paracetamola, iboprufena i pojedinih antibiotika. Posle vi\u0161e susreta sa proizvodja\u010dima i distributerila lekova i predstavnicima farmaceutske industrije, ministar zdravlja Aleksandru Rafila je dao uveravanja da u Rumuniji ne postoji kriza antiinflamatornih lekova i antipiretika: ,,U Rumuniji ne postoji kriza ni ibuprofena ni paracetamola, za razliku od drugih evropskih zemalja koje imaju probleme sa isporukama parcetamola. Nemamo ovaj problem jer na\u0161e fabrike lekova proizvode ove supstance i postoje varijante i za odrasle kao i za decu.“ <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Proizvodja\u010di lekova preuzeli su obavezu da snabdevaju tr\u017ei\u0161te ovim proizvodima. Situacija je komplikovanija sa lekovima protiv raka. Predsednik Federacije asocijacija bolesnih od raka, \u010cezar Irimia, izjavio je da se pacijenti \u017eale da na tr\u017ei\u0161tu nema \u010dak 7 lekova protiv raka. Medjutim, ministar zdravlja ka\u017ee da na tr\u017ei\u0161tu nema 3 leka, od koji se dva nalaze na zalihama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Narodna banka Rumunije pove\u0107ala je referentnu kamatnu stopu na 7% godin\u0161je u poku\u0161aju da smiri stopu inflacije i rast cena. Eksperti Centralne banke smatraju da \u0107e pove\u0107ana kamatna stopa uticati na blago smanjenje inflacije u prvoj fazi i na ubrzano smanjenje u drugoj fazi do granice od 10%. Novo pove\u0107anje referentne kamatne stope utica\u0107e i na ve\u0107e bankarske kamate, ali smanjenje stope inflacije, ka\u017eu stru\u010dnjaci, mo\u017ee da predstavlja signal da se proces pove\u0107anje kamata pribli\u017eava kraju. Privredni analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat smatra da je veoma va\u017eno da se nastavi trend rasta referentne kamatne stope da bi se smanjila stopa inflacije: ,,Ovaj trend rasta referentne kamatne stope je veoma va\u017ean za usporavanje rasta inflacije. Usporavanje inflacije je najva\u017enije za privredu Rumunije, va\u017enije od ekonomskog rasta i kredita oko 600 000 stanovnika zemlje koji su bez sumnje pogodjeni ve\u0107im kamatama.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle ne\u0161to vi\u0161e od dve godine pandemije i rata na granicama zemlje, ni spoljnotrgovinskom deficitu Rumunije ne cvetaju ru\u017ee. Naprotiv, Nacionalni statisti\u010dki institut saop\u0161tio je da je zabele\u017een rekordan deficit od 31 miliardu evra u prvih 11 meseci 2022. godine, za oko 10 miliardi ve\u0107i u odnosu na isti period prethodne godine. Ekonomski analiti\u010dar Konstantin Rudnicki isti\u010de: ,,Imamo jedinstven rekord u istoriji Rumunije. Delimi\u010dno, mo\u017ee se objasniti inflatornim periodom na evropskom i globalnom planu. Uvozimo previ\u0161e. Pored inflacije postoji i jedna nevralgi\u010dna zona, a to je veoma veliki obim uvoza u vreme kada doma\u0107a proizvodnja i izvoz ne mogu da zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U medjuvremenu Vlada Rumunije tra\u017ei, na doma\u0107em i inostranom tr\u017ei\u0161tu, novac za pokrivanje bud\u017eetskog deficita od oko 32 milierde evra i za refinansiranje starog duga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nastavi\u0107e se razgovori o re\u0161avanju problema na koje ukazuje rumunska strana u Zakonu o nacionalnim manjinama u Ukrajini. \u0160ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom dogovorili su se o odr\u017eavanju novih sveobuhvatnih konsultcija na nivou eksperata i o susretu dvojice ministara. Zakon je izazvao preokupaciju vlasti u Bukure\u0161tu, jer predstavnici rumunske manjine u Ukrajini nisu pozvani na konsultacije u procesu izrade zakona, koji je usvojen i bez saglasnosti Venecijanske komisije. Krajem pro\u0161le godine rumunska strana je dostavila spisak sa zakonskim odredbama za koje smatra da imaju negativan efekat na rumunsku zajednicu u Ukrajini. Takodje ove nedelje Bogdan Auresku i \u0161ef \u0161vetske diplomatije Tobias Bil\u0161trom u telefonskom razgovoru analizirali su pitanje ulaska Rumunije u \u0160enegen zonu. Rumunija ima podr\u0161ku \u0160vedske za ulazak u zonu slobodnog kretanja, potvrdio je \u0161vedski zvani\u010dnik i dodao da \u0107e se \u0160vedska, koja predsedava Savetom Evropske unije, aktivno uklju\u010diti i podr\u017eati napore Rumunije za ulazak u \u0160engen. Bogdan Auresku je istakao da je veoma va\u017ena koordinacija \u0161vedskog predsedni\u0161tva sa evropskim partnerima koji su uklju\u010deni u ovaj proces. Preokupacija za ovu temu pokazana je u Bukure\u0161tu ove nedelje i prilikom inauguracije \u0161vedskog predsedavanja Savetom Evropske unije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski zdravstveni sistem treba da izdr\u017ei pred naletom infekcija sezonskog gripa, kovida i nove podvrste koronavrusa koja se pojavila u na\u0161oj zemlji. Prema procenama stru\u010dnjaka talas gripa mogao bi da dostigne vrhunac u narednim sedmicama, a smanjenje broja oboljenja tek u drugoj polovini slede\u0107eg meseca. Va\u017ean doprinos rastu broja oboljenja da\u0107e i po\u010detak \u0161kola posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":124964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516328","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n