Jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu su apsolutno su\u0161tinski i predstavljaju tajno oru\u017eje savezni\u010dkih zemalja, rekao je predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji je u\u010destvovao na vanrednom sastanku Bukure\u0161tanskog formata 9 organizovanom u Var\u0161avi. Osnovan 2015. godine, nakon pripajanja Krima Rusiji, na inicijativu predsednika Poljske i Rumunije, Format uklju\u010duje i Bugarsku, \u010ce\u0161ku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Slova\u010dku i Ma\u0111arsku. Rusija je vratila rat u Evropu, a dr\u017eave NATO-a na isto\u010dnom krilu su bez ikakvog opravdanja u prvoj liniji napora da se suprotstave negativnim posledicama ovog brutalnog sukoba, istakao je predsednik Rumunije. Klaus Johanis se zalo\u017eio za poja\u010dano ameri\u010dko vojno prisustvo, ali i za pripremu ameri\u010dke strategije za Crno more. Sastanku u Var\u0161avi prisustvovali su i ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg. Lider Bele kuc\u0301e obec\u0301ao je da c\u0301e \u0161tititi zemlje na isto\u010dnom krilu NATO-a, za koje je rekao da predstavljaju prvu liniju odbrane od Rusije. Sa svoje strane, generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je da Ukrajina mora da dobije pomoc\u0301 koja joj je potrebna i da se Rusiji ne mo\u017ee dozvoliti da podriva evropsku bezbednost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U kontekstu obele\u017eavanja, 24. februara, godinu dana od po\u010detka napada Rusije na Ukrajinu, rumunski ministar nacionalne odbrane, An\u0111el Tilvar, izjavio je da c\u0301e Rumunija nastaviti da podr\u017eava Ukrajinu sve dok je to potrebno, jer rumunski narod veruje u me\u0111unarodni sistem zasnovan na pravilima, a ne na agresiji. Rusko-ukrajinski sukob izazvao je najvec\u0301e raseljavanje izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata. Rumunija je bila tranzitna zemlja za milione Ukrajinaca koji su pobegli od rata, a neki od njih su ostali ovde, gde imaju svu neophodnu podr\u0161ku. Za godinu dana Rumunija je postala drugi dom za preko sto hiljada ukrajinskih izbeglica. Kako je naveo i rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, Rumunija je pru\u017eila vi\u0161edimenzionalnu podr\u0161ku Ukrajini, podsec\u0301ajuc\u0301i na olak\u0161avanje tranzita za oko 13 miliona tona ukrajinskog \u017eita, privredne olak\u0161ice, otvaranje novih grani\u010dnih prelaza radi povec\u0301anja povezanosti, bilateralnu pomoc\u0301 za podr\u0161ku evropskom putu Ukrajine. S druge strane, vlasti u Bukure\u0161tu su odlu\u010dile da obustave rad Ruskog centra za kulturu i nauku u Rumuniji. Kako se navodi u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova, sprovedenim akcijama centar se nepopravljivo udaljio od prirodnih ciljeva ja\u010danja kulturnih veza i, na\u017ealost, pretvorio se u oru\u0111e za propagandu, dezinformisanje i opravdavanje ratnih zlo\u010dina Rusije u Ukrajini\u201c. Obustava rada Centra trajac\u0301e najkasnije do 20. avgusta, do kada moraju biti okon\u010dani upravni postupci u vezi sa ovom merom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednica Republike Moldavije boravila je u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu, dan posle konferencije dr\u017eava u formatu B9 i nakon ohrabrenja u Var\u0161avi od ameri\u010dkog predsednika D\u017eoa Bajdena. Maja Sandu je razgovarala sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom, njih dvoje su razmotrili bilateralne odnose i zajedni\u010dke projekte. Predsednica iz Ki\u0161injeva zahvalila je Rumuniji na stalnoj podr\u0161ci, uklju\u010dujuc\u0301i i u kontekstu energetske krize, a predsednik Johanis je izneo zabrinutost izazvanu nezapamc\u0301enim spoljnim pretnjama demokratskom poretku u Republici Moldaviji. Predsednik Rumunije je dao uveravanja da c\u0301e Bukure\u0161t ostati na oprezu protiv hibridnih akcija Rusije i da c\u0301e nastaviti da \u010dvrsto podr\u017eava po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije, unutar njenih me\u0111unarodno priznatih granica. Klaus Johanis je naveo da su se proevropske vlasti iz Ki\u0161injeva mirno i profesionalno nosile sa izazovima bilo koje prirode sa ciljem da sru\u0161e evropski kurs koji su izabrali gra\u0111ani Republike Moldavije. Maja Sandu sastala se tako\u0111e I sa premijerom Nikolaeom \u010ciukom i predsednikom Poslani\u010dkog doma, Mar\u010delom \u010colakuom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove nedelje, Rumunija je izrazila zabrinutost zbog indicija da c\u0301e susedna Ukrajina iskopati kanal Bastroe na Dunavu, koji preseca zajedni\u010dki, ekolo\u0161ki osetljiv priobalni region, i pitala Kijev da li mo\u017ee da pregleda mesto radova. Ukrajina je pro\u0161le nedelje saop\u0161tila da je gaz brodova koji prolaze kroz kanal Bastroe produbljen sa 3,9 metara na 6,5 metara. Rumunija je izrazila zabrinutost da bi svaki rad na re\u010dnoj trasi u zajedni\u010dkom delu delte Dunava mogao da ugrozi ekosistem koji je deo Svetske ba\u0161tine UNESCO-a i da bi prekr\u0161io me\u0111unarodne ugovore o za\u0161titi \u017eivotne sredine. Politi\u010dari i deo rumunskog javnog mnjenja strahuju da bi Ukrajina produbila Bastroe vi\u0161e nego \u0161to je dozvoljeno, kako bi ga u\u010dinila plovnim za velike brodove. Rojters napominje da Ukrajina isporu\u010duje \u017eito na Bastrou dok razvija alternativne rute za svoj izvoz, dok je pristup njenim crnomorskim lukama bio ograni\u010den od ruske invazije. Liberalni premijer Nikolae \u010ciuka izjavio je da \u0107e svako odstupanje od uobi\u010dajenih radova na odr\u017eavanju mora biti razja\u0161njeno. Sa svoje strane, predsednik Poslani\u010dkog doma, socijaldemokrata Mar\u010del \u010colaku, izjavio je da se o za\u0161titi delte Dunava ne mo\u017ee pregovarati. Ambasada Ukrajine u Bukure\u0161tu saop\u0161tila je da su radovi, koji se izvode isklju\u010divo u okviru dr\u017eavne granice Ukrajine, poslovi tekuc\u0301eg odr\u017eavanja plovnog puta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu su apsolutno su\u0161tinski i predstavljaju tajno oru\u017eje savezni\u010dkih zemalja, rekao je predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji je u\u010destvovao na vanrednom sastanku Bukure\u0161tanskog formata 9 organizovanom u Var\u0161avi. Osnovan 2015. godine, nakon pripajanja Krima Rusiji, na inicijativu predsednika Poljske i Rumunije, Format uklju\u010duje i Bugarsku, \u010ce\u0161ku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, Slova\u010dku i […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":124897,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-516334","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje"],"acf":[],"yoast_head":"\n